Nakon što se serija zemljotresa desila u Hrvatskoj, pa u Severnoj Makedoniji, nekoliko poslednjih dana treslo se tlo i u Srbiji!
Počelo je kad je zemljotres jačine 2,6 stepeni po Rihteru 10. maja pre podne zatresao Čačak, da bi u popodnevnim satima nešto jači, od 3,9 stepeni, pogodio Deligrad, koji je na 16 kilometara od Kruševca.
Zvanično, poslednji se desio u četvrtak uveče, i to opet u Čačku, magnitude 3,2 jedinica Rihterove skale.
NE PROPUSTITE
Stručnjaci sa kojima je Kurir razgovarao mišljenja su da je tlo tek počelo da se trese, a da nas mogu zadesiti jači potresi, od pet do šest stepeni Rihtera!
Na karti Seizmičkog hazarda Republike Srbije, koja je izrađena 2018. godine, a koja pokazuje statistiku jačine zemljotresa u našoj zemlji poslednjih 95 godina, stoji da se mogu očekivati i potresi čak i od sedam Rihtera.
Zemljotresima jačine šestog i sedmog stepena, prema toj mapi, podložan je veći deo Srbije.
Zemljotresi u Srbiji u poslednjih 25 godina
30. 9. 1998. - Mionica, zemljotres jačine 5,6 stepeni, jedna osoba stradala, oštećeno 24.000 objekata u Mionici i okolini
30. 4. 1999. - Mionica, zemljotres jačine 5,2 po Rihteru, nije bilo stradalih
03. 11. 2010. - Kraljevo, zemljotres 5,4 stepena Rihterove skale, poginulo dvoje ljudi, povređeno 200 ljudi, oštećeno 16.000 objekata
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović smatra da zemljotresa jačih od pet, šest stepeni po Rihterovoj skali neće biti, jer su tog intenziteta bili i ranijih godina, i navodi da nizu poslednjih potresa nije kraj jer je ovo područje potencijalno moguće za zemljotrese.
- Samu pojavu zemljotresa nemoguće je predvideti, ali se možemo osloniti na ono što se dešavalo u poslednjih 100 godina. Dobra vest je ta da mi nismo u osinjaku, već negde između - nismo ni izvan zemljotresa, ali imamo stare rane koje su prostor za oslobađanje energije. Ipak, i kad bi se te rane aktivirale, ne bi nas zadesili razorni zemljotresi, ali bi mogli da se ponove oni od pet do šest stepeni Rihtera.
Hronologija najjačih zemljotresa u regionu u novije doba
26. 7. 1963. - Skoplje, zemljotres jačine 6,1 stepen, poginulo 1.070 ljudi
27. 10. 1969. - Banjaluka, zemljotres jačine 8 stepeni, poginulo 15, povređeno 1.117 ljudi
15. 4. 1979. - Crna Gora, zemljotres jačine 7 stepeni, poginula 101 osoba, još 35 žrtava bilo u Albaniji
26. 11. 2019. - Drač u Albaniji, zemljotres jačine 6,4 stepena, poginula 51 osoba
29. 12. 2020. - Petrinja u Hrvatskoj, zemljotres jačine 6,3 stepena, sedam osoba stradalo, povređeno 30 ljudi
23. 4. 2022. - BiH (Sarajevo, Mostar, Zenica, Trebinje), zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale, poginula jedna osoba, velika materijalna šteta
Meteorolog Ivan Ristić, koji dve godine istražuje problem pomeranja tla, kaže za Kurir da zemljotresi koji se ponavljaju pokazuju da se tlo i dalje ne smiruje i da postoje uslovi da se pojave i novi potresi na drugim lokacijama.
- Prvenstveno ih može biti u centralnoj Srbiji, a može biti ponovo podrhtavanje tla u Čačku i Kruševcu. Zemljotresi ovakve snage se uglavnom osećaju na teritoriji gde se dešavaju, tako da veći deo Srbije te potrese nije osetio. Smirivanje tla možemo očekivati tokom leta. Zemljotresi mogu biti u centralnoj Srbiji, u Pomoravlju, južnije od Save i severnije od Kosova, jačine do maksimalno šest stepeni Rihtera. To može dovesti do rušenja nekih starih objekata, ali i terasa na starim zgradama, otpadanja fasada.... U Vojvodini će biti mirno. Zabrinjava me to što su se zemljotresi sada dešavali na dve lokacije, u udaljenim gradovima, u vrlo kratkom roku - rekao je i dodao da se u poslednjih 100 godina zemljotresi dešavaju na proleće ili jesen, i da se tlo smiruje na leto?
- Epicentar je uglavnom bio u okolini Kopaonika ili u centralnoj Srbiji, i bili su do šest stepeni Rihtera maksimalno - kaže on.
Stepeni oštećenja koje donose zemljotresi (jačina po Rihteru)
Peti stepen
- Zemljotres oseća većina ljudi u zgradi, dok ga van nje oseća mali broj ljudi
- Viseći predmeti se jako klate. Porcelan i čaše zveckaju
- Može doći do pomeranja ili do padanja malih, neuravnoteženo postavljenih i (ili nesigurno poduprtih predmeta
- Vrata i prozori se sami silovito otvaraju ili zatvaraju. U dosta slučajeva prozorska stakla popucaju
- Životinje u zatvorenom prostoru mogu da se uznemire
- Na nekim zgradama dolazi do prvog ili drugog stepena oštećenja, koja spadaju u laka do zanemarljivo mala oštećenja, koja ne ostavljaju štetu na nosećoj konstrukciji
Šesti stepen
- Većina ljudi ga oseća u zatvorenom prostoru, a mnogi izvan njega. Dosta osoba gubi ravnotežu. Mnogo ljudi u strahu beže van zgrada
- Može doći do pomeranja ili padanja malih predmeta normalne stabilnosti
- U manjem broju slučajeva može doći do razbijanja posuđa i staklarije
- Domaće životinje, čak i kad su napolju, mogu da se uznemire
- Na nekim zgradama dolazi do oštećenja prvog ili drugog stepena, odnosno ne ostavlja oštećenja noseće konstrukcije
Sedmi stepen
- Ljudi teško zadržavaju ravnotežu u stojećem položaju, naročito na višim spratovima
- Nameštaj se pomera, a ona vrsta kod kojeg je gornji deo teži od donjeg može da se prevrne. Mnogi predmeti padaju sa polica. Voda se preliva i pljuska iz posuda, rezervoara i bara
- Mnoge zgrade čija povredljivost spada u klasu B i mnoge iz klase povredljivosti C trpe oštećenja drugog stepena. Mnogo zgrada iz klase A i dosta njih iz klase B trpe oštećenja trećeg stepena (znatno do jako oštećenje objekata), a dosta zgrada klase A trpi oštećenja četvrtog stepena (vrlo jako oštećenje objekata). Oštećenja su naročito primetna na višim delovima zgrada
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
