Predrag Videnović i dalje razmišlja da li da se zauvek preseli na Island.
„Na Island sam otišao krajem novembra prošle godine i vratio sam se sada početkom juna. Suprugina prijateljica živi na Islandu, pa sam otišao da vidim kako je živeti tamo. Privuklo me je ono što sam pretnodno pročitao o toj zemlji – da je to jedna od država sa najnižom stopom kriminala na svetu, sa najdužim životnim vekom, da bi to bila najbezbednija zemlja na svetu ako bi izbio treći svetski rat… Vrlo je uređena država,. Žene imaju ogromna prava. I kada sam otputovao, video sam da je apsolutno sve tako“, priča Predrag za Novu.
Nema redova pred šalterima
Kaže i kako se na Islandu sve obavlja onlajn i da ljudi tamo ne znaju šta su redovi pred šalterima.
„Nisam morao da odem ni u jednu istituciju da bih regulisao svoj status. Sve završavate preko aplikacija na telefonu ili eventualno pozivom. Jednom sam samo bio u poreskoj upravi i zadržao se 30 sekundi. A ovde čim sam se vratio, čekao sam na šalteru tri i po sata zbog registracije auta, tako da već primećujem te konstraste…“ Predrag priča i kakve su cene na Islandu.
„Standard je visok, plate su odlične, s tim što je raspon plata prilično mali, tako da i oni koji imaju minimalne plate mogu da žive sasvim dobro. Ipak, stanarine su jako visoke, za jedan pristojan stan treba dati minimum oko 1.500 evra mesečno. Međutim, samci žive uglavnom u sobama koje iznajmljuju ili živi više njih zajedno, a za porodicu u kojoj dvoje rade ta kirija je sasvim podnošljiva.“
Predrag, koji je pravnik po struci, na Islandu je radio u osnovnoj školi kao asistent đacima. Kaže da se mališani tamo od ranih nogu uče svim životnim veštinama.
Deca u školi uče šivenje i kuvanje
„Svi govore engleski iako mnogo računa polažu na očuvanje svog jezika. I deca u školi uče kuvanje, i to vrlo ozbiljno, imaju kabinet sa rernama, šporetima, sudoperama i spremaju ozbiljna jela, torte.. Uče i šivenje, a imaju i stolarsku radionicu.
Pritom, deca sa 14 godina na raspustu počinju da rade u organizaciji države. Tada dobijaju platu kao i odrasli, ali ta njihova primanja nisu opterećena porezima, pa tako se desi da deca imaju veću platu od roditelja. Pričao sam sa koleginicom čiji sin od 12 godina sam pere sebi veš, a ćerka od 19 godina je kupila sebi stan i odselila se, ne za keš, ali ga je kupila…“
Kaže i da su Islanđani jako kulturni i spremni da pomognu.
„Jednom sam se zaglavio u snegu i zatvorio put jednoj devojci da se parkira. Onda je ona izašla iz auta i htela da ga gura sa mnom.“ Ali u svemu postoji jedna začkoljica.
Treba sve izvagati
„Island je blizu arktičkog kruga. Kada je najkraći dan, on traje oko tri sata, dok, recimo, sada sviće oko tri sata ujutru, a sunce zalazi oko ponoći. I ta klima je jedini problem. Kad dani jako kratko traju, to izaziva depresiju, mnogi koji rade u zatvorenom po nekoliko dana ne vide sunca. I mnogi samo zato ne mogu da se naviknu na Island“, kaže Predrag koji se uglavnom zato razmišlja da li da se sa porodicom sasvim preseli tamo.
„Ta mogućnost očigledno postoji, ali treba izvagati. Ovde ima dosta toga što treba ostaviti, ali to je svakako zemlja u kojoj ljudi odlično žive. Mislim da je status radnika tamo najbolji na svetu. Ali ako razmišljate da makar posetite Island turistički, karta, recimo, iz Budimpešte preko lou kost kompanija može da se nađe za oko 50 evra. Upoznaćete u tom slučaju njihov životni moto – bez stresa, samo polako“, zaključuje Predrag.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
