IDEALNO VREME DA SE ZARAZIMO KORONOM! Tiodorović: Osim teških bolesnika niko ne treba da se čuva jer tako stičemo KAPITAL ZA JESEN

- Više od hiljadu novozaraženih koronom na dan nije iznenađenje, ali uopšte nije ni za brigu. Najvažnije je da broj pozitivnih ne korespondira s brojem hospitalizovanih, pacijenata na respiratoru i preminulih, koji je vrlo, vrlo mali, a ima dana i kada nema smrtnih slučajeva. Dešava nam se prirodni proces, prokužavanje. I sada je idealno vreme da se prokužimo, odnosno da se zarazimo - kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.

Vi to savetujete zaražavanje?

- Osim rizičnih kategorija, a to su teški hronični bolesnici i imunokompromitovani, niko drugi ne treba da se čuva od korone jer prokužavanjem stičemo kapital za jesen, kada nas očekuje novi talas. Korona nema više taj izuzetan potencijal kao što je bio slučaj s delta sojem, koji je mnogo koštao ceo svet. S druge strane, čovek se polako navikava na virus, a i taj virus na čoveka, pa prelazimo u nešto što podseća na grip, mada je ovo oboljenje daleko opasnije od gripa.

Pa dokle će da ide broj novozaraženih ovih dana i može li ipak da nas zabrine?

- Biće i po 2.000 pozitivnih, ljudi odlaze na letovanja, a i naši dolaze iz zapadne Evrope, gde je pozitivnost mnogo veća. U Nemačkoj je 100.000 novozaraženih za dan, mada to za zemlju od 82 miliona ljudi nije izuzetan broj. Ali sto hiljada je sto hiljada. A i u Austriji i Švajcarskoj je mnogo inficiranih. Epidemiološka situacija je nesigurna, ali ne više od toga. To znači da ima pozitivnih, a samo preosetljivi i osetljivi, a to su pre svega hronični bolesnici i nema veze kog su uzrasta, mogu da budu i bolesni.

A BA.4 i BA.5 podsojevi omikrona?

- Oni očigledno ne daju težu kliničku sliku, iako se govorilo drugačije. Međutim, kod starijih i teških hroničnih bolesnika, kao i imunokompromitovanih i oni mogu da naprave vrlo ozbiljnu kliničku sliku, pa čak i da dovedu do smrti. I zato ugroženi treba da nose masku u zatvorenom, pa čak i na otvorenom ako je gužva, a pozitivni da shvate da je neophodno da obrate pažnju na te kategorije i u porodici i van nje i nose masku. I nisam saglasan sa ocenama da je ovo sedmi talas, jer to ne pokazuje broj hospitalizovanih i preminulih. Nisi svi pozitivni ujedno i bolesni i zato ovo nije talas.

Pa kad će tačno da krene pravi talas?

- U kasnu jesen i zimu. Septembar moramo pažljivo da pratimo, oktobar će biti početak, a u novembru i decembru biće talas. Ali taj talas neće biti ni približan onim velikim iz 2020. i 2021. jer je dobar deo populacije vakcinisan, a imamo i prirodni imunitet, prokuženi smo.

Ali imamo i mutacije.

- Upravo zato moraćemo novom vakcinom da štitimo najosetljivije grupe i verujem da će do tada stići prilagođena pojavi nekog novog tipa koronavirusa. Na tome rade svi, jedan proizvođač je pred registracijom dvojne vakcine, a verovatno će raditi i na polivalentnoj, da štiti protiv više sojeva. Sada je najvažnije da oni koji nisu primili treću dozu, a pripadaju ugroženim kategorijama, to i učine. A oni koji jesu, ako je prošlo najmanje pet meseci, da prime i četvrtu, buster dozu, koja će im mnogo značiti, ako ništa više, zaštitiće ih od teških komplikacija i respiratora. A za masovnom vakcinacijom više nema potrebe, to apsolutno nije opravdano. To ćemo raditi ako se pojavi novi soj i ako bude potrebe.

Majmunske boginje

Biće još poneki slučaj

Da li smo mirni što se tiče majmunskih boginja, pošto je prvi pacijent oporavljen napustio Infektivnu i nema više prijavljenih slučajeva?

- Zvanično samo i dalje na jednom slučaju, treba očekivati još poneki. Mi, srećom, nismo interesantno područje kao, pre svega, zapadna ili centralna Afrika ili evropske zemlje, čiji ljudi često zbog posla ili turizma borave u tim delovima Afrike. Ali moram da kažem da LGBT populacija obrati više pažnje nego ostali, prema podacima iz Velike Britanije, Španije, Portugala, Nemačke, Holandije je očigledno da se kod njih više širilo. Međutim, to ne znači da su isključivo oni rezervoar virusa. A virus se čak prenosi i odećom, obućom, priborom, stvarima...

Hoće li biti vraćanja nekih protivepidemijskih mera na jesen?

- Nema potrebe, samo ugrožene kategorije da nose maske.

A postoji li još krizni štab?

- Zvanično nismo ukinuti, a medicinski deo kriznog štaba komunicira na dnevnom nivou.

Šta tačno radite?

- Delimo informacije, poput onih iz CDC u Atlanti, Evropskog centra za zarazne bolesti u Stokholmu, ruskog sanitarnog centra, Kohovog instituta, Pasterovog... To je od profesionalaca i očekivano.

Niko ne kontaktira s vama iz političkog dela kriznog štaba?

- Ne. Ali stvarno nije ni potrebno da se krizni štab sastaje. "Batut" je dao uputstvo za povećanje broja pozitivnih, što je sasvim dovoljno. Krizni štab ostaje za neku daleko ozbiljniju situaciju.

Virus Zapadnog Nila

Nije za preteranu brigu

Imamo i prvu hospitalizaciju zbog virusa Zapadnog Nila, eto nove brige.

- Groznica Zapadnog Nila je oboljenje koje nam se godinama ponavlja i ovo je i vreme kada se javlja. Počinje krajem juna i traje do septembra, a ovi topli dani odgovaraju komarcima kao prenosiocima. I treba očekivati zaražene, osetljive kategorije treba da se paze. Ali daleko od toga da je toliko opasan i smrtonosan. I nema njegove kombinacije s koronom.

Kurir.rs/J. S. Spasić