Ukoliko predstojeće zime bude bilo restrikcija struje, stanari novih zgrada koji koriste etažno grejanje, jednostavno rečeno - smrzavaće se, jer im gradnjom investitori nisu ostavili nikakvu alternativu, odnosno nemaju ozidane odžake kako bi mogli u nuždi da u stan unesu šporet i tako prebrode hladno vreme grejući se na drva.
Oni pak koji žive u starim zgradama, prateći tenzije u svetu oko gasa i struje, rešili da tokom jeseni i zime potraže spas u grejanju na čvrsta goriva, te je potražnja za šporetima i pećima na drva porasla. Ta starogradnja ima dimnjake, pa njihovi stanari umesto centralnog grejanja mogu da koristi etažne peći ili "smederevac", ali je pre toga neophodno da se očiste dimnjaci. U novim zgradama su umesto dimnjaka postavljene ventilacione cevi u kuhinji i u kupatilu, pa samim tim grejanje na drva nije uopšte moguće.
Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala objašnjava za Kurir da stanari zgrada koje imaju šunt dimnjake imaju mogućnost da ugrade kaljeve peći, a oni čije zgrade to ne poseduju - tu mogućnost nemaju.
Brojke 100 evra košta čišćenje dimnjaka 300 evra košta šporet na drva 150 evra košta najjeftinija peć na drva
- U novogradnji je uglavnom predviđeno grejanje na gas, parno grejanje i na struju. Stare zgrade imaju tu mogućnost dogrevanja na čvrsto gorivo, dok u novim zgradama ta mogućnost ne postoji. Nije realno razmišljati da se tu buši zid da bi se ugradio čunak za šporet, jer to kako su građene neke zgrade je divljaštvo. Tu se rade samo ventilacioni otvori za kupatilo i kuhinje i nisu te zgrade predviđene za grejanje na čvrsto gorivo. Samo one koje imaju dimnjake mogu, ali pod uslovom da se ti dimnjaci očiste - navodi Torlaković.
On napominje da nije siguran da se čunak od peći može postaviti u otvor za aspirator, tako da stanarima novogradnje otpada i ta mogućnost.
- U slučaju da neko želi da kupi peć na drva ili nešto drugo, pa želi da probuši otvor za čunak pored prozora recimo, pitanje je koliko je to bezbedno, pitanje je koliko su kvalitetni ti zidovi, da li je u pitanju beton ili ne, a za sve to je potrebna i dozvola, odnosno saglasnost nadležnih organa. Mislim da je van pameti da se to uopšte i radi. Ukoliko dođe do restrikcija, narod će početi da se druži kao devedesetih godina, dakle posećivaće se kod onih koji struje imaju - zaključuje Torlaković.
Katastrofalno stanje Dimnjaci u starim zgradama nisu čišćeni 40 godina
S obzirom na to da su mnogi u strahu od predstojeće zime i zbog najava nestašica struje na planetarnom nivou pohrlili da kupuju drva i peći na drva, profesionalni dimničari imaju ovih dana pune ruke posla.
- Na terenu zatičemo haos, dimnjaci nisu čišćeni po 30, pa i 40 godina. U katastrofalnom su stanju, tu su se bacale i letve i cigle, ma sve i svašta, treba to sve očistiti i osposobiti. Imamo baš dosta posla, ali se trudimo da sve postignemo jer je interesovanje građana za grejanje na drva u starim zgradama sa centralnim grejanjem izuzetno veliko - rekao je profesionalni dimničar Miroljub Stojanović.
Profesionalni dimničar Miroljub Stojanović kaže za Kurir da nema rešenja za stanovnike koji su na etažnom grejanju, tačnije postoji jedno veoma komplikovano.
- Rešenje je da se naknadno ugradi dimnjak. Retko koja zgrada u novogradnji ima odžak. Ukoliko se stanari odluče za naknadnu ugradnju odžaka, moraju prikupiti potpise stanara, pa onda to treba da predaju upravniku zgrade, koji dalje kontaktira sa nadležnima, odnosno traži neophodnu građevinsku dozvolu. Najbolja varijanta je da se ne zida novi odžak, već da se ugradi prohromski dimnjak - objašnjava Stojanović.
On ističe da se čunak od peći ne sme stavljati na ventilacioni otvor za aspirator u kuhinji, kao i da je bilo nekoliko takvih primera, ali da su ljudi morali to da uklone jer je smetalo drugim stanarima.
- Za bušenje rupe u zidu za čunak u novogradnji ne postoji opcija, jer zgrada nema dimnjak - zaključuje Stojanović.
Veći računi Centralno grejanje skuplje i do 36 odsto
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, s tim što će mnogim građanima Srbije računi za isporuku toplotne energije ove zime biti veći, a glavni razlog za to je skok cena energenata. Kako prenose mediji, do sada je 12 lokalnih samouprava odobrilo toplanama poskupljenje grejanja koje se kreće od dva do 36 odsto. Čeka se odluka još 32 opštinska i gradska veća povodom podnetih zahteva, a među njima su i Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Od 57 toplana, samo 13 nije tražilo povećanje cena.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
