Iako su centralne banke u avgustu procenjivale da će rast cena dostići vrhunac u septembru, pokazalo se da je u oktobru inflacija nastavila da raste, a u prodavnicama je sve poskupelo. To nažalost nije kraj!
To je potvrdila i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji - novembar 2022. Ipak, guvernerka je navela, da će se nakon marta inflacija naći na opadajućoj putanji.
- Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine - rekla je Tabaković.
Na temu inflacije u emisiji "Usijanje" govorili su prof. Branko Živanović, šef katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.
- Mi smo ekonomski jako zavisni od svetskog okruženja. Ako se vratimo dve godine unazad planirano je da tada dođe do nekih probijanja pozitivnih kamatnih stopa u svetu, što bi imalo jasne posledice i na našu ekonomiju. Ratni sukob je uveo novi, neočekivani tip inflacije, što se prelilo na cene finalnih proizvoda. Ukoliko bi se desila eskalacija aktuelnog vojnog sukoba inflacija bi bila pospešena i imala bi širi rast. Inflacija je već dvocifrena, a u takvim slučajevima ekonomska istorija pamti mnogo brži razvoj njenih oblika - rekao je Živanović.
Bušatlija je sa stanovišta stranih investicija ocenio aktuelnu ekonomsku situaciju kao nepovoljnu.
- Gledajući u investicije i na to da mi svoju ekonomiju održavamo prilivom novca iz inostranstva, veliki problem će nastati ove godine. Mi imamo stabilan dinar. Da li on za to ima opravdanje teško je dokučiti. Ako to gledamo kroz kupovnu moć dinar je precenjen. Biće nam problem sledeće: Ako je prošle godine strani investitor pravio biznis plan, on je imao jasnu sliku o tome koliko će potrošiti para. Ako dođe u Srbiju na proleće, on će morati da potroši više novca i to je ozbiljan problem u kalkulaciji - rekao je Bušatlija.
Dodao je da je teško zamisliti da će se inflacija zaustaviti na projektovanih 17 posto:
- Vrlo je teško videti budućnost koja može da zaustavi tih 17 posto. Ove zime biće dosta problema sa energentima i hranom. Evropa koja je generator inflacije tu ima najveći problem. Oni zadržavaju aktivnosti svoje ekonomije samo što je sve skuplje.
Živanović se složio sa Bušatlijom da nije realno očekivati da će se inflacija zaustaviti.
- Teško je opravdati da će cene porasti samo 17 odsto. Ova stvar će biti kontrolisana. Biće kontrolisana pre svega federalnim rezervama Evropske centralne banke. Mi inflaciju posmatramo kao nešto što deluje na finalne cene i to je naravno važno i te cene jesu skočile. Cena hrane će rasti. Od marta, u zavisnosti od privrednih i prirodnih okolnosti, to će biti dodatno opterećeno - smatra Živanović
On je poskupljenje doveo u vezu sa smanjenjem proizvodnje hrane:
- Ako su mnogi proizvođači u očekivanju smanjenja podsticaja od svih vlada u svetu, onda oni kažu neću da sejem toliko, jer očekujem visoke stope na kredite. Onda oni proizvode manje, pa će samim tim hrana biti skuplja.
Bušatlija je ocenio krizu morala kao poreklo svake krize, pa i ekonomske:
- Koren kriza jeste moral. Svaka kriza nastaje zbog pada morala. U bankarstvu imate taj pojam moralnog rizika. To znači da vam banka posuđuje pare iako zna da vi to ne možete vratiti. Sve banke to rade. Svesni su toga, a vide da niste u ambijentu koji vam omogućava da novac vratite.
Živanović je istakao da je rast stopa u evrima proporcionalan takvom rastu u domaćoj valuti.
- Najveći deo naših kreditnih aranžmana su indeksirani u evrima i vezani su za euribor. Kako euribor raste tako rastu i stope u domaćim valutama. Kamatne stope će nastaviti sa rastom, a euribor se već približava dvojci. Smatram da će banke biti odmerene. Nije hipoteka rešenje za sve - kaže Živanović.
Bušatlija je ocenio da je jedan od većih problema Srbije to što nije u stanju da vodi samostalnu monetarnu politiku.
- Velika opasnost kod nas postoji jer mi sve vežemo za kalkulaciju kroz tuđu valutu koja pri tom već duže vreme pokazuje da ne funkcioniše kako treba. Mi imamo problem zato što ne možemo da vodimo svoju potpuno izdvojenu monetarnu politiku - kaže Bušatlija i dodaje da jak dinar nije prednost u uslovima aktuelne i nadolazeće krize. - Mislim da smo nažalost u krizu ušli sa jako čvrstim dinarom. Mnogo lakše bi bilo da je recimo evro 150 dinara. Investitori se vrlo pažljivo zadužuju, a svaki dan im je potrebno više novca kako bi izveli projekat koji su planirali.
Gosti Usijanja smatraju da je moguće da cene nekretnina u narednom periodu padnu, ali da se o tome ne može sa sigurnošću govoriti, jer se pad cena očekivao i u ovom periodu, ali je priliv ruskog i ukrajinskog stanovništva doveo do toga da cene nekretnina drastično porastu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
