U "Realnoj priči" kod Isidore Lukić danas u 14 časova mogli smo da pogledamo i poslušamo potresnu ispovest hrabre Aleksandre Simović.
Ona je pre gotovo 40 godina rođena kao prevremeno rođena beba, a danas je uspešna poslovna žena, novinarka, pr menadžerka, ali i motivacija svima koji su se zaglavili u svojoj svakodnevici.
Ove subote kod Isidore Lukić u Realnoj priči otkrila je svoju emotivnu priču i govorila o svojoj, ni malo lakoj, borbi.
Ona je svoje detinjstvo provela u bolnici, s obzirom na brojne lekarske intervencije koje je imala. Hrabra Aleksandra se priseća da je delila sobu sa mnogo dece, da su neretko bolničke sobe ličile na kasarne gde su ih lekari uveče ostavljali u mraku same što joj je kasnije izazvalo brojne traume.
Simić sa svojom pričom želi da osnaži druge i kako kaže, spremna je da se sećanjem vrati u svoj mrak, da bi podržala druge ljude koji sada prolaze kroz slična iskustva.
- Ja sam žena koja voli život i bira ljubav. Ponosna sam na svoja dostignuća, a pored karijere moramo da gradimo i privatni život. I to želim da, pored karijere, imam i uspešan privatni život - rekla je i ispričala koliko joj je bilo teško da prihvati sebe.
- Prvo bih podsetila sve da se na društvenim mrežama možemo da budemo vinuti u visine, ili gurnuti u tamu. Ja sam pokušavala da budem kao drugi i da se uklopim u društvo, ali to me nije činilo srećnom. Mnogo me je bolelo kad odemo na more, svi se kupaju u dvodelnom kupaćem, a ja u plivačkom - rekla je podelivši svoje strahove i traume nakon operacije.
- Bolelo me je to puno. Svi nose dvodelni kupaći. Kad ti neko uputi poglede čuđenja to nije uvek zato što mu je tvoj ožiljak gadan, nego možda želi bolje da te upozna i da sazna o tvom problemu. Hvatala sam se za ljude koji su mi pružali šansu da sebe iscelim. Prvi put sam obukla dvodelni kupaći kada je ćerka moja drugarice imala strašnu nesreću, autobus joj je prešao preko noge i noga joj je, nakon operacije, bila u strašno lošem stanju. Ona nije htela uopšte da se kupa, nosila je pantalone na plažu! Sa njom sam skupila hrabrost da svojim primerom pokažem njoj, da obučem dvodelni kupaći i pokažem da, ako ja mogu, može i ona. Nisam slutila da sam, pomažući tom detetu iscelila i sebe - otkrila je i dodala šta je prvi put uradila nakon toga.
- Drugi put mi je puno pomoglo, kada sam prvi put slikala svoje ožiljke za potrebe jednog gostovanja i od tada živim kako želim - podelila je harizmatićna Simović.
Ceo problem nastaje kada, oko pete godine, počinje naglo da joj se krivi kičma.
Prisetila se kako je prvi put saznala da može da ostane invalid do kraja života i situaciju kada je doktor to saopštio njenim roditeljima.
- Odlazimo kod doktora Milana Filipovića na Banjici. Nikad neću to zaboraviti. On me je pregledao, mama i tata pričaju sa njim, a on im govori kako moraju da me dovedu što pre, da ću imati minimum 11 operacija, da je ova progresivna Skolioza jaka i da, ako ne krenem odmah na operaciju, mogu da ostanem invalid i da mogu da umrem! - rekla je.
- Doktor me nikad nije tretirao kao dete od pet godina koje ništa ne razume. Tačno mi je rekao šta će, kako biti i koliko trajati - dodaje Simović.
Stalno je tražila način da osnaži sebe.
- Ti ožiljci, posle operacija, to je toliko teško i uvek te vraća na to koliko ti je bilo teško u bolnici, kada nisi znao šta će da se desi - rekla je.
- Roditelji me nisu sputavali, iako su se sigurno plašili. S obzirom na to da imam dva implantanta u leđima istalno sam bila u gipsu. Puštali su me da živim. I toliko su verovali u mene da ja nisam imala prostora da ne verujem u sebe. Stalno su mi pričali " ti to možeš". Imala sam podršku univerzuma sa svih strana. Kada sam mislila da ne mogu, uvek se pojavljivalo rešenje - ispričala je i dala primer jedne situacije iz detinjstva verbalnog nasilja vršnjaka.
- Zvali su me ćopava! Uvreda kad si tako ranjiv i u razvoju, vrati te 100 koraka u nazad. Počneš da sumnjaš u sebe i povlačiš se u sebe. Ja sam se svađala i borila i dan danas ne dam na sebe. Mnogo sam trpela. A sada više ništa ne moram da trpim! - naglasila je.
Do skoro, kaže Aleksandra, nije smela da spava sama u mraku, a čak i pored brojnih ožiljaka iz prošlosti trudi se da ostane nasmejana, pozitivna i da se ne stidi svoje autentičnosti i zasenjuje pozitivom i harizmom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
