Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković u Srbiji poznat kao "lovac na pedofile" otkriva kako dolaze do najmračnih umova koji koriste decu u pornografske svrhe i najjezivijim primerima iz dugogodišnje prakse.
Stamenković ne voli da se hvali već kaže da brojke govore o njihovom radu i rezultatima. U prilog tome ide samo jedna oslobađajuća presuda na sudu od prošle godine. Do uspeha dolaze isključivo neoborivim dokazima.
Da li su predmeti u kojima su žrtav deca za vas tužioce i najteži?
- Ta vrsta predmeta za mene je veoma bolna. Posebno, ako u toku istrage dođemo do podataka da ima duboko narušenih porodičnih odnosa. Najteže nam je kada dođemo do informacija da su maloletna lica zloupotrebljavana od strane svojih najbližih članova porodice ili familije. Mogu vam reći da tu nije samo dečija pornografija u pitanju, već imamo krivična dela koja u biti imaju pružanje seksualnih usluga i te mlade osobe, ponekada su veoma mlade i to deca ispod 14 godina gde dolazimo do krivičnog dela trgovine ljudima.
Možete li napraviti profil pedofila u Srbiji?
- Mi smo u jednom momentu u saradnji sa jednom visokoškolskom ustanovom pokušali da napravimo profil izvršioca ovih krivičnih dela. Rezultati su zaista pokazali da oni dolaze iz svih društvenih struktura. Međutim, treba naglasiti da je daleko veći broj izvršilaca ovih krivičnih dela je onih koji dolaze van urbanih sredina, koji su po pravilu nižeg obrazovanja. Ono što mene posebno zabrinjava je to što u poslednje vreme primećujemo da je većina izvršilaca iz ruralnih ili polruralnih sredina, dakle iz malih mesta. Nemam odgovor kao tužilac zašto je to tako. Ja sam u više navrta i uputio neku vrstu javne inicijative, poziva i drugim državnim organima da se aktivnije pozabave ovom oblasti protiv društvenog ponašanja. Mi kao tužilaštvo, mi smo ti koji predlažemo kazne, staramo se da izvršioci budu kažnjeni po zakonu. Očekujemo da će se i drugi državni organi odazvati ovom našem pozivu.
Da li imate primer povratnika?
- Malo. Ja želim da verujem da je razlog u tome što je naše postupanje ekspeditivno, u svakom od tih predmeta se određuje zadržavanje do 48 časova na osnovu tužilačke naredbe, dokaze koje prikupimo su izuzetno kvalitetni i oni su apsolutno doveli do toga da naš predlog za određivanje pritvora bude usvojen od strane suda i da sud odredi pritvor. Sam postupak daje je izuzetno stresan, mi kao VTK tužilaštvo ne nudimo sporazum priznanja krivice, ne pristajemo na takozvano načelo opornuiteta već skoro u svim ovim slučajevima podižemo optužne akte koji završavaju pred sudom i onda sud presuđuju kazne koje mogu biti dosta značajne. U ovim slučajevima su izuzetno strogi i takvi ćemo nastaviti da budem, kaže Stamenković za Telegraf.
Kako se najčešće "brane" uhapšeni u akcijama "Armagedon"?
- Komentarisaću samo presuđene predmete. Osumnjičeni prvo počinju da se pravdaju da im je namešteno, da nisu oni to uradili, da im je neko hakovao kompjuter ...Odbijaju bilo kakvu vrstu odgovornosti. U nekom trenutku pokajništva brane se ćutanjem, ne odgovaraju napitanja ili su potpuno skrušeni ne veruju šta im se dešava.
Kako izgleda rad sa decom koja su žrtve?
- To su nam i najstresniji slučajevi, kada su deca žrtve i kada smo svesni da sa decom moramo da obavimo razgovor. Naravno u ceo slučaj su uključeni predstavnici Centra za socijalni rad i dečiji psiholog. Kroz primenu posebnih vidova tehnika, igrokaza dolazimo do odgovora na neka pitanja. Nije moguće detetu postaviti pitanje kao odrasloj osobi. Do određenih informacija dolazimo putem crteža, razgovora koji su prenesene prirode koji su parabolični i metaforični, sve zavisi od okolnosti do okonosti. Nekada to ne radimo ni mi već poverimo tu radnju Centru za socijalni rad to jest psihologu ili veštaku sa određenim setom pitanja kojima su nama od interesa. Oni to kroz svoj rad postavljaju i dobijamo odgovore u formi nalaza i mišljenja veštaka.
Koji vam je najužasniji primer?
- To je bilo saslušanje oštećene žrtve koja je u tom momentu bila dete, a kojem po zakonu mora da prisustvuje i roditelj. U ovom slučaju prisustvovao je otac. I upravo zbog senzibilnosti i dobre istreniranosti naših tužilaca i saradnika, naši ljudi su prepoznali da nešto nije u redu tokom tog razgovora. Devojčica jeste bila žrtva, ali smo tek kasnije došlo do saznanja da je otac taj koji ju je i podvodio i koji je tako vršio krivično delo. Neverovatan je splet okonosti i jedna životna ironija da vi po zakonu morate da pozovete roditelje, a onda shvatite da je on izvršilac krivičnog dela prema tom detetu.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
