ČAK 70% LJUDI IMA ČVOROVE U ŠTITASTOJ ŽLEZDI! Ako je čvor veći od 4cm, razmatra se operacija, ali može da dovede do gubitka glasa!

Štitasta žlezda veoma često pravi zdravstvene probleme koji se ipak u većini slučajeva tretiraju lekovima. Međutim, nije mali broj ni onih koji dovedu do operacije, a s hirurškom inetrvencijom, kao i u svemu, ide i rizik od komplikacija.

Hašimoto

- Srećom,Hašimoto vodi oslabljenoj funckiji štitaste žlezde koja se leči lekovima i nije, ili je izuzetno retko potrebna, samo u slučaju difuzno uvećane žlezde, hirurška intervencija. Međutim, u oboljenjima tipa Grejvs-Bazedovljeve bolesti ili nodusne bolesti štitaste žlezde hirurško lečenje zauzima veoma važno mesto. Grejvs-Bazedovljeva bolest je, kao i Hašimoto tiroiditis, autoimuna, s tim što je kod nje pojačana funkcija žlezde. Ponekad se manifestuje i karakterističnim promenama na očima - kaže dr Bjelajac.

Prva terapijska linija su lekovi, međutim, kod nekih pacijenata ne može da se postigne stabilan tok bolesti, tj. izlečenje.

- Tada je neophodno da se u lečenje uključi i hirurg, jer se radi kompletno odstranjenje štitaste žlezde, a nakon toga pacijenti moraju svakodnevno i doživotno da uzimaju hormon štitaste žlezde- navodi naš sagovornik.

Veoma česta je tiroidna nodusna bolest, što su zaporavo čvorovi u žlezdi.

- Kada se koristimo palpacijom (napipavanjem), učestalost čvorova je svega oko četiri-pet procenata, ali kada koristimo ultrazvuk kao metodu pregleda, ona je čak oko 70 odsto. Odluka o operaciji ovde je kompleksnija. Najpre se ultrazvučnim pregledom utvrđuju izgled i veličina čvorova. Ako je čvor veći od četiri centimetra, odmah se razmatra hirurško lečenje, a ako je manji, radi se aspiraciona punkcija finom iglom i materijal se šalje na pregled kod patologa citologa, od čega zavise dalji koraci - objašnjava dr Bjelajac.

Ako citološki nalaz ukazuje na postojanje tumora u okviru čvora, pacijent se odmah upućuje na operaciju.

- Kod operativnog lečenja nodusne bolesti poštedniji smo nego kod autoimune tirodine bolesti, tj. postoji mogućnost uklanjanja samo režnja u kome je nodus. Preostali režanj žlezde je obično dovoljan da preuzme funkciju i nije potrebno uvoditi hormone štitaste žlezde. Ako se dokaže tumor u žlezdi, onda se i ovde savetuje uklanjanje cele žlezde uz postoperativno uvođenje levotriksina, hormona štitaste žlezde - navodi doktor i dodaje da je punkcija iglom znatno smanjila broj potrebnih operacija, te se većina nodusa samo ultrazvučno periodično prati.

Smetnje pri gutanju

Smetnje pri gutanju i disanju, koje su izazvane difuznim uvećanjem čitave štitaste žlezde, ali i pojedinačnim velikim čvorovima, takođe su razlog za hirurško lečenje. A kao i kod svih operativnih zahvata, i kod štitaste žlezde su moguće komplikacije.

- U prvom redu su to postoperativna krvarenja i manje infekcije rane. Ali tu su i prolazna ili ređe trajna oštećenja živca koji reguliše glasne žice kao najozbiljnija i najteža komplikacija. Do ove komplikacije dolazi zbog samog položaja živca, koji je u neposrednoj blizini štitaste žlezde. Kod uvećane žlezde to često znači neposredan kontakt sa žlezdom - objašnjava dr Bjelajac.

Sam živac je, navodi hirurg, veoma osetljiv na bilo kakvu manipulaciju i rad u njegovoj blizini pa često dolazi do prolazne intraoperativne traume bez direktnog povređivanja živca.

- To se manifestuje prolaznom promuklošću ili nešto tišim glasom, retko prolaznim gubitkom glasa. Najteža komplikacija je sama povreda živca, koja se izuzetno retko dešava, a ponekad je i nužna ukoliko tumorski izmenjena žlezda zahvata i sam živac - ističe dr Bjelajac.

J. S. Spasić