"Medicinska sestra me je pitala da li bih želela da se čujem sa nekim, što ja nisam mogla zbog bolova... Tada nisam znala da su mi davali samo dva posto šanse da preživim i da su mi taj telefonski poziv zapravo ponudili kako bih se oprostila sa svojim najbližima!", rekla je Bojana, 37- godišnja majka koja je samo pukom srećom danas među živima.
Bojani Bolarić iz Zagreba u Hrvatskoj, lekari su davala dva posto šanse da preživi nakon što joj je 33. nedelji trudnoće pukla aorta. Međutim, uz pomoć ljubavi prema svojoj deci, sreći i najpre lekarima, ona i beba su preživeli - nakon porođaja sanirana joj je aortu i ugrađeni su joj mehanički srčani zalisci, a beba je uz pomoć inkubatora sada dobro.
- Ujutru, negde oko pola šest tog 12. decembra 2021. probudila me je strašna bol koja me je presekla u leđima, među lopaticama. Već pet dana ležala sam zbog korone koja me satrla i zbog koje sam jedva do wc-a mogla da odem. Bol je bila razarajuća, nepodnošljiva. Nisam mogla ni da dišem. "Ukliještilo te", nagađao je suprug i savetovao me da uzmem neki paracetamol. Međutim, osećala sam da to nema veze s kičmom i odmah sam zvala hitnu pomoć. Kada su došli, kisonik mi je bio jako loše a pritisak su pogrešno izmeril - priča Bojana Bolarić.
Ipak već nakon izmerenog kisoenika rekli su joj da mora u bolnicu.
-Odmah me primio doktor. Konsultovao se s kolegom koji je rekao da bi pretraga, mislim da se zove TEE pretraga mogla biti jako rizična za mene. Jer kako su rekli, ako je problem disekcija aorte, a kamerom se slučajno malo 'trkne', velik je rizik da se aorta time uništi do kraja. Međutim, tom pretragom za samo par sekundi uverili su se da je zaista došlo do disekcije aorte – priseća se Bojana.
"Nisam znala da je to bio oproštajni poziv"
Smesta su je odvezli u klinički KBC Rebro.
- Tamo me je medicinska sestra pitala da li bih želela da se čujem sa nekim. Nisam u tom trenutku htela ni s kim da pričam, htela sam da bol prestane i da mi što pre pomognu. Tada nisam znala da su mi davali samo dva posto šanse da preživim i da su mi taj telefonski poziv zapravo ponudili kako bih se oprostila sa svojim najbližima! - opisuje ona svoju nesvakidašnju situaciju.
Bojani su tada dali anesteziju i dalje se više ničega ne seća. Lekari su u tom trenutku odlučili da prvo spasu bebu. Napravili su carski rez. Beba je imala 1.900 grama i 40 centimetara, ali bila je bila plava, nedostajalo joj je kisonika. Ipak apgar 2. kasnije se povećao, nakon što je dečal bio na kiosniku i u inkubatoru, sve do 3. januara kad je pušten iz bolnice.
Odmah nakon što je došlo do carskog reza, na stolu su je operisali i sanirali aortu ugradivši tri mehanička zaliska. Ona je, naime, imala urođena samo dva. Sve je trajalo oko osam sati.
- Operisao me je dr. Anić, autoritet u svom području. Imam veliki rez preko grudi pa sve do kukova i prepona. Imam mehaničke zalistke, krpili su mi aortu, a pre toga izvadili bebu iz mene. Čudo je da smo preživeli jer takvog slučaja nema u svetu, kako mi je rekao doktor – smeje se danas ova vedra i hrabra žena.
Međutim, neposredno nakon operacije danima je ležala u nekoj polukomi, na teškim sedativima jer je telu trebao potpuni oporavak.
- U nekoj polusvesti bih se probudila, a kako sam bila intubirana a toga nisam bila svesna, osećala sam nešto u ustima i stalno to pokušavala da izvadim, Zbog toga su mi vezali ruke. Ljudi svašta pričaju pa tako se neki i bune zbog toga, međutim, ja sam im zahvalna na tome jer bilo je ključno što tada nisam iščupala tubus – iskrena je Bojana.
Iz bolnice je konačno izašla 4. januara 2022, nakon skoro mesec dana. A oporavak je bio jako težak.
- U bolnici su me na kolicima, s bocom kiseonika vodili do trećeg sprata da vidim svoju bebu u inkubatoru. Gledala sam ga i hvatao me očaj: kako ću se ja brinuti o njemu? Hvatala me je depresija – priznaje Bojana.
"Kakva rehabilitacija, kad imam dete!"
Kad su joj rekli da nakon bolnice mora na rehabilitaciju, buknuo je majčinski instinkt.
- Kakva rehabilitacija, kad imam dete! On će biti moja rehabilitacija, sva moja sreća i ljubav. Obuzeo me neki novi respekt prema životu, neki blagoslov i osetila sam kako smo to moje dete i ja jedno drugo spasili. Nije dolazilo u obzir da idem na rehabilitaciju. Gledala sam to svoje dete i u meni je rasla snaga - objasnila je Bojana.
Nakon dolaska kući tri meseca nije smela da se napreže niti da natoči čašu vode, pa su joj u svemu, a posebno majčinstvu pomagali suprug, majka i sestra. A tu je bila i njena 12-godišnja ćerka.
Jedinstven slučaj u svetu
Takođe, prvih godinu dana prema savetima kardiologa smela je da šeta najduže 45 minuta. A reči doktora pamtiće celog života.
"Nema sličnog slučaja u svetu da bih mogao da se upravljam prema njemu i zato moram sve da ti zabranim", bile su reči doktora, priseća se Bojana, koja dodaje da svoju bebu koja sada ima već skoro 13 kilograma i dalje ne sme da podiže previše, ali je srećna što je živa i punim plućima uživa sa svojom porodicom.
Kardiokirurg prof. Darko Anić potvrđuje kako je reč o izuzetno retkom slučaju.
– Pacijenti s desekcijom aorte svakim satom imaju jedan posto manje šanse, dakle ključna je brzina. Pacijenta smo morali da stavimo na uređaj za cirkulaciju krvi, a to je bilo opasno za dete. Srećom, trudnoća je već bila u odmaklom stadijumu i ginekolozi su odlučili da je najbolje da je porodimo – rekao je prof. Anić.
Kurir.rs/Večernji list/Blic
NE PROPUSTITE
