Trud, rad i ljubav prema onome što voliš, ovim rečima bi se mogla opisati Anđela Lazarević (20) iz Vrnjačke Banje, lepa, a pre svega pametna devojka koja više od decenije živi u Parizu gde je uspela da za dve godine završi dva fakulteta - Medicinski i Fakultet za fiziku i hemiju.
Anđela je na fakultetu u Nansiju od 1.470 studenata izabrana za najboljeg studenta, pa su joj, razumljivo, Francuzi ponudili specijalizaciju od naredne akademske godine. Ali to nije sve. Dobar glas se i te kako daleko čuje, pa je i švajcarski državni univerzitet poslao Anđeli ponudu da je u potpunosti stipendira i da joj plati kompletnu specijalizaciju pod naznakom "natprosečnog studenta". Jer, Anđela to i jeste - genijalac. Ovo je njena priča.
Ko god da čuje za lepu i inteligentnu Anđelu, ne može a da se ne zamisli: Kako je ovako nešto moguće? Dva prilično teška i zahtevna fakulteta za samo dve godine. Mnogi bi rekli: Nemoguće, ali za Anđelu nije.
„Ja sam sanjala o ovome. Verujte. A tajna je u upornosti, volji i naravno inteligenciji. Uvek i uz Božju pomoć“, kaže Anđela odmah na početku razgovora.
Anđela je rođena u Vrnjačkoj Banji. Zbog teške ekonomske situacije tih godina, njena porodica je napustila Srbiju i otišla u Francusku u potragu za boljim životom. Upravo zbog toga Anđela želi da bude uspešna i da opravda poverenje svojih roditelja koji su je svih ovih godina bodrili i podržavali.
„Moji roditelji su vrlo teško živeli i izbegli su sa Kosova, tačnije iz Peći. Nakon našeg dolaska u Francusku, donela sam odluku da ću jednog dana uspeti i upisati medicinu kako bih mogla da pomognem ljudima i da dam svoj maksimum u napretku medicine“.
Još u srednjoj školi, Anđela je znala da će studirati medicinu, ali je postojao strah da li će je upisati jer je bilo puno zainteresovanih budućih studenata.
„Nisam bila sigurna da će me primiti na medicinu koju sam žarko želela, jer je bilo 3.500 kandidata, a primaju 900. Zato sam polagala prijemni i za fiziku i hemiju, jer i to volim. Kada su me primili na sva tri, rešila sam da probam da sva tri i završim“.
A kada je već na prvoj godini studiranja dekan Medicinskog fakulteta video njene rezultate, ponudio joj je da odmah upiše drugu godinu.
„To sam prihvatila, a isto sam tražila i na druga dva fakulteta. Tako da sam ja sada u maju završila umesto jedne šest godina“.
Kao natprosečan student, Anđela je dobila ponudu od Francuske i Švajcarske za specijalizaciju u trajanju od šest godina. Odabrala je Švajcarsku jer su, kako ističe, njihovi uslovi bolji.
„Posle specijalizacije radiću u Lozani. Trenutno mi je najveća želja da postanem kardio-vaskularni hirurg, a naravno i da napredujem u naučnom programu fizike i hemije oko istraživanja bolesti srca. Najveća želja mi se trenutno ostvaruje! A onda, naravno, da budem uspešna kao i do sada“.
Kada „vrati film u nazad“, priznaje da je bilo teško. Slobodno vreme je „trpelo“, bilo ga je jako malo, ali ipak tvrdi da je sve u dobroj organizaciji.
„Naravno da je bilo teško, to su dva najteža fakulteta u Francuskoj, gde nam prave selekciju od osnovne škole. Što se tiče organizacije, kada imate cilj i volju može sve da se postigne ko želi, a naravno moja metoda učenja je bila učenje samo posle ponoći. Najviše koncentracije tada imam. Vremena sam imala manje i za sebe, a za druženje nije bilo prostora. Ali ne žalim se“.
Njen dan je uglavnom izgledao ovako – preko dana fakultet, uveče i noću – knjiga.
„Kada se vratim sa fakulteta, obavim obaveze koje imam tu, odmorim se, jedem, nekada prošetam, a kada padne veče, mogu da se koncentrišem i krećem da učim. Ostajala sam često i celu noć, pa učim do sedam ujutru i onda se samo spremim i idem pravo na fakultet. Na ovaj način sam i uspela da prvu godinu na sva tri fakulteta očistim za četiri meseca od početka fakulteta“:
Iako trenutno živi u inostranstvu, za Anđelu je Srbija domovina. Ona i njena porodica dolaze u Vrnjačku Banju svake godine, a kako kaže, nikad se ne zna, možda se nekada vrati i zauvek.
Videla je na društvenim mrežama da je mnogim mladima inspiracija i zbog toga joj je veoma drago.
„Drago mi je i što sam inspirisala druge mlade, posebno one koji sumnjaju u sebe, jer želim da znaju da sve što želiš, ako se dovoljno potrudiš, možeš da ostvariš“.
Priznaje da su porodica i prijatelji jako ponosni na nju, te da je istina da je poneki zovu „genije“.
„Svi su presrećni, svi me zovu da mi čestitaju, telefon mi non-stop zvoni, a moja mlađa sestra me već danima zove ‘genije’. Lep je osećaj i drago mi je da je toliki broj ljudi jednako srećan i raduje se mom uspehu““, ističe ova mlada genijalka.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
