ANTONIJEVIĆ (96) JE 1944. OSLOBAĐAO BEOGRAD! Praunuk me pita: "Kako je taj Švaba smeo da dođe u našu zemlju i da puca na tebe?"

Ljubiša Antonijević (96), pukovnik avijacije u penziji, jedan je od malobrojnih živih učesnika borbe za oslobođenje Beograda od nemačke okupacije 1944. godine. On je tada imao tek 17 godina, ali i danas se živo seća mnogih detalja bitke koja je tokom Drugog svetskog rata, pod nazivom "Beogradska operacija", u srpskoj prestonici vođena od 12. do 20. oktobra 1944.

Krenulo se od Avale

- Bio sam u Trećoj krajiškoj brigadi, koja je sve vreme rata bila uz Prvu proletersku diviziju. Ona je 1943. za svoje zasluge proglašena za superbrigadu, odnosno za, kako su je zvali, uzor-brigadu. U nju sam stupio sa 17 godina. Desetar mi je bio Vojo Subotić, koji mi je, čim me je video, dao nadimak Maći jer sam rastom bio sitan. Došao sam u pocepanim cipelama i kaže on meni: "Prvom Švabi kog ubijemo skidamo cipele i dajemo ih tebi", a ja se mislim: "Taman posla, gde ja sa mrtvog čoveka da uzmem cipele" - priča Antonijević u razgovoru za Kurir.

On je u Treću krajišku brigadu stupio 12. oktobra, a dan kasnije jedinica je bila pod Avalom, odakle se krenulo u borbu za oslobođenje Beograda.

- U Resniku sam 14. oktobra dobio oružje. Vojo Subotić mi je dao pušku ofarbanu mastilom i nekoliko metaka. Ali ja do tada nikad nisam pucao, pa me je odveo u potok i pokazao kako se to radi. Rekao mi je: "Uostalom, samo gledaj u mene, kuda se ja krećem - tako i ti, idi za mnom, da ja ne moram da mislim gde si." I tako se mi dogovorimo da idemo u oslobođenje Beograda. Inače, Vojo Subotić je, čim sam došao, tražio da ja kao Beograđanin budem u stroju, iako su svi mladi koji su došli kad i ja ostali u Resniku dok se ne završe borbe u Beogradu, pa da se tek onda priključe brigadi. Eto, nisu hteli da ih, takve bez iskustva, vode u prvu borbu, zato dobar deo mojih drugara nije u tome učestvovao - priseća se Antonijević.

Sloboda za Dorćol

Borba za oslobođenje Beograda, koja je vođena zajedno sa crvenoarmejcima, bila je teška i danonoćna, grad se oslobađao pedalj po pedalj... Krenulo se iz Resnika, preko Banjice, Dedinja, Autokomande, Slavije i Tašmajdana, pa sve do Dorćola i konačno Kalemegdana, gde je usledila trijumfalna pobeda. Žestoko je tih dana bilo oko Električne centrale, "Vojne odeće" (kasnije "Beka"), Bajlonijeve pijace i Prve muške gimnazije, u Dušanovoj ulici i Ulici Strahinjića bana...

- Iz Resnika smo po noći prešli do Banjice. Tu smo bez borbe prošli. Onda smo 16. oktobra stigli do Botaničke bašte. Zatim smo oslobodili Dorćol, od Dušanove ulice pa sve do Dunava. Naš bataljon se tu dva dana borio za Prvu mušku gimnaziju, ja sam, inače, kasnije kod njih odlazio na memorijalne časove... Usledio je poslednji juriš na Kalemegdan, koji je izvršen u zoru 20. oktobra 1944. U tu završnu bitku za oslobođenje Kalemegdana vodio nas je komandant bataljona Đuran Kovačević - kaže sagovornik Kurira. Na Kalemegdanu, kako dodaje, isprva nije bilo velikih okršaja, a onda su se probili, pored crkve Ružice, do Zindan kapije, odakle je na srpske vojnike bila otvorena vatra, ali je neprijatelj brzo rasturen.

- Drugovi koji su bili u prvom redu su brzo likvidirali neprijatelje, a nama ostalima su preostali samo ostaci nemačke vojske, jer se najveći broj njih već bio povukao s te lokacije 18. i 19. oktobra. Pobedu na Kalemegdanu je proglasio jedan od najboljih boraca Vlado Mrđa. On je u ruci nosio crvenu, proletersku zastavu kao onu što je bila na Rajstagu, samo što je bila manja. Kad smo došli do Zindan kapije, Kovačević je Mrđi naredio da se popne na ivicu zidina Kalemegdana i da maše zastavom. Ta zastava je bila simbol oslobođenja Kalemegdana, to je značilo da je grad oslobođen - ponosno nam priča Antonijević.

Imali dobro rovovsko utvrđenje

Udari ruskih „kaćuša“ i nemačke svetleće rakete

Nemci su, kaže Antonijević, bili dobro utvrđeni na Kalemegdanu - imali su iskopane rovove, gde su uvukli tenkove i kamione i odatle se branili. Priseća se i kako je grad znao da izgleda tih dana:

- Noću su se samo povremeno videli obrisi grada iza nas, kada bi ih osvetlio blesak eksplozije. Na sve strane se čula pucnjava i tutnjanje tenkova od centra ka Kalemegdanu. „Kaćuše“ su po noći gađale deo Kalemegdana ka ušću, uz karakterističan zvuk raketa, koje su se po udaru u zemlju rasprskavale i uznosile mnogo užarenih kugli, kao na vatrometu. Često smo morali i da zalegnemo, jer su Nemci stalno ispaljivali svetleće rakete neke jezivo crveno-ljubičaste boje, a onda bi ispaljivali rafale po svemu što bi uočili.

Ranjavanje na Sremskom frontu

Tog jutra 20. oktobra celokupna vojska se okupila kod Pobednika i tada je zvanično bila završena borba za oslobođenje Beograda. Nakon što se vest pronela po celom gradu, usledilo je slavlje - ljudi su počeli da pucaju iz oružja koje su imali kako bi proslavili slobodu, odnosno izbavljanje iz kandži nemačkog okupatora. Borba za oslobođenje srpske prestonice u istoriji je ostala zabeležena kao jedna od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu.

Antonijević kaže da su mu tokom borbe za oslobođenje Beograda poginula 52 druga iz Treće krajiške brigade, te da su sahranjeni u malom parku na uglu Gundulićeve ulice i Ðure Ðakovića. Mnogi njegovi drugovi počivaju na Groblju oslobodilaca Beograda, a on je godinama redovno odnosio cveće na njihove grobove.

Inače, naš sagovornik je ubrzo nakon borbi u Beogradu otišao na Sremski front, gde je, tokom proboja, bio i teško ranjen. Nakon toga se dugo oporavljao.

- Kad sam svom omiljenom praunuku Petru pričao o tome kako sam povređen, on me je pitao: „Kako je taj Švaba, taj vojnik, smeo da dođe u našu zemlju i da puca na tebe?“ - priča Antonijević.

Kurir.rs / B. Karović

KURIR VAS VODI U BEO ZOO-VRT: U ČETVRTAK, 6.JULA POKLON ULAZNICE ZA DECU UZRASTA OD 3 DO 15 GODINA

Najuticajnije dnevne novine Kurir obeležavaju 20 godina postojanja i tim povodom svim čitaocima, uz kupljeno izdanje dnevnih novina Kurir, u četvrtak, 6.jula poklanjamo ulaznicu za BEO ZOO VRT

U četvrtak, 6.jula vas na naslovnoj strani Kurira čeka poklon kupon uz koji ćete vaše dete moći da odvedete besplatno u Beogradski zoološki vrt. Jedna ulaznica važi za jedno dete uzrasta od 3 do 15 godina i možete je iskoristiti do 20. jula 2023. godine.

Radno vreme Beo zoo-vrta je svakog dana od 9.00 do 20.00.

Prvi stanovnici vrta bili su lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji. Danas u Beogradskom zoološkom vrtu živi preko 190 životinjskih vrsta i oko 1.800 jedinki. Najviše vrsta čine ptice, manji sisari, gmizavci, nekoliko vrsta zglavkara i pirane. Beo zoo-vrt je takođe poznat po najvećem čoporu belih lavova na svetu i po razmnožavanju mnogih ugroženih vrsta kao što su borneo orangutan, beli lav, nizijski tapir, bengalski tigar, orao bradan, gepard.

Čitajte Kurir, jer uvek dobijate više!