Ove nedelje očekuje se novi toplotni talas, a živa u termometru ići će i do 40 stepeni.
Za to je "kriv" priliv toplog afričkog vazduha i anticiklona po imenu “Lucifer”.
A, kad će konkretno biti najviše temperature ove nedelje i da li je već sada potreban najjači zaštitni faktor ako planiramo obaveze napolju, otkrili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije.
To su prof. dr Miljko Ristić, i prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Najčešće se ovakve temperature povezuju sa oscijalcijama u krvnom pritisku, pa je Ristić obrazložio:
- To nije ništa novo, nije retkost da se u letnjem periodu susretnemo sa temperaturama od 40, pa i više, stepeni. Doduše, pesimistična je budućnost, jer će temperature iz godine u godinu biti sve veće i veće. Već decenijama smo navikli na temperature između 35 i 40, ali ako su veće od toga, onda se treba pripremiti. Svetska meteorološka agencija je objavila da će period od 2023. godine do 2027. godine, dakle narednih pet godina, biti najgori što se tiče klimatskih promena, koji će se manifestovati povišenim temperaturama.
Potom je šokirao rekavši da će se do kraja veka Antartik otopiti čak dvaput:
- U narednih pet godina, delovi jugoistočne Evrope, ali i severna Evropa, će imati najveće promene u smislu povišenih temperatura koje će biti triput veće. Do kraja ovoga veka, najmanje će dva puta Antartik biti istopljen, ali će se i obnoviti, a to je informacija od priznatih svetskih agencija, a ne vesti koje se pišu da bi se kupila štampa.
Raičević je odgonetnuo teoriju da se čovekov mozak, usled klimatskih promena, decenijama smanjio za čak 10 odsto, pa se postavlja pitanje, da li ta dva mogu da se dovedu u vezu:
- Istraživanje sam čitao, dosta je dobro zamišljeno, ali to je statistički na granici značajnosti jer smanjenje mozga ne može biti uzrokovano samo klimatskim promenama, već i ishranom, stresom, načinom života... Svakako da težina mozga nije povezana sa količinom informacija, dakle, i nešto manji mozak može da obradi podatke. Svakako, mozak nisu samo neuroni, već postoje i omotači, masne materije... Tako da, to je zanimljivo istraživanje koje treba da govori o značaju klimatskih promena, a ne da nas one menjaju evoluciono.
Potom je savetovao hronične bolesnike, odnosno da ove vrućine mogu otići nepovoljnim tokom događaja:
- Ako na ovoj vrućini imamo hronične bolesti, kao što su poremećaji srca ili oštećene krvne sudove, tada i male promene mogu biti okidač da se krene nepovoljnim tokom događaja. Zato kažem, svi ljudi koji imaju ovako nešto, dakle i šećErnu bolest, visok krvni pritisak, gojaznost, moraju da vode računa da prilagode terapiju dok su ovakve vrućine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
