VATIKAN DANAS U SVETU NIJE UTICAJAN KAO NEKADA! Mičeta za Kurir: Stepinac neće postati svetac dok je papa Franja na čelu crkve!

Uticaj Vatikana u svetu danas nije veliki kao pre. Vatikan više ne utiče suštinski i dalekosežno na magistralne političke tokove i geopolitičku konfiguraciju sveta. To najbolje pokazuje činjenica da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio posredovanje pape Franciska i Svete stolice u ukrajinskom sukobu. Crkva, stiče se utisak, više nije subjekt istorije - sada je više objekt. Vatikan se sada pre svega bavi sobom i sudarom a novim košmarima kao što je, recimo, rodna ideologija, kaže novinar Luka Mičeta.

On je, inače, prvi srpski novinar koji je razgovarao sa jednim papom - papom Benediktom XVI, nedavno je objavio i knjigu "Košmari Vatikana", a u razgovoru za Kurir govori o dešavanjima unutar Svete stolice.

Koliko su velika razmimoilaženja konzervativaca i liberala u Vatikanu?

- Velika su i jasno uočljiva. Crkva je u ozbiljnoj krizi. Uzrok nisu samo skandali sa zlostavljanjem. Kriza je mnogo dublja i šira i to utiče ne samo na zapadni, hrišćanski svet. Crkva je u epohalnom preokretu. To posebno pokazuju odnosi konzervativne i liberalne struje u Vatikanu. Ukratko, stav pape Franciska je jasan: Hristovo učenje jeste nepromenljivo, ali zato naše razumevanje njegovog učenja u savremenom svetu jeste promenljivo. Nespokojstvo ne samo katoličkih konzervativaca se ogleda pre svega u strahu da se "nepromenljivo" počne menjati promenom njegovog razumevanja, da se ne pretvori u jeretičku reinterpretaciju hrišćanske vere, da ne dođe do nove šizme.

Smatra se da je papa Benedikt XVI konzervativac, a papa Franja liberal. U kolikoj meri je to tačno?

- Vidite, nema pape Franciska bez pape Benedikta XVI. Papu Franciska određeni krugovi u crkvi kritikuju da je sklon revolucionarnim obrtima, međutim, kaže Ole Jakob Loland sa teološkog fakulteta Univerziteta u Oslu, ako bi neko tražio revolucionarnost u papstvu, možda bi trebalo da je potraži kod pape Benedikta XVI, a ne kod pape Franciska. Nijedna akcija koju je do sada preduzeo papa Francisko ne nadmašuje revolucionarnu odluke pape Benedikta XVI da abdicira. Čini mi se da je najbolji opis pape Franciska dao argentinski novinar Horacio Verbicki, koji je, nakon Franciskovog izbora, rekao da će novi papa biti "ekstremno konzervativan u svim doktrinarnim pitanjima, ali otvoren prema svetu i, iznad svega, prema svetu siromašnih".

Katoličku crkvu su pratile i velike afere, poput pedofilije. Koliko se crkva uspešno nosi(la) s tim problemom? Da li se to pitanje konstantno zataškava? Zna li svet uopšte razmere pedofilije u Katoličkoj crkvi?

- Razmere pedofilije u Katoličkoj crkvi teško je utvrditi. Recimo, papa Francisko je rekao da se tri odsto seksualnih zlostavljanja odnosi na katoličke sveštenike. Sličan podatak je izneo kriminolog Kristijan Fajfer. Po njegovim istraživanjima, na krugove iz Katoličke crkve otpada 0,1 počinilaca zlostavljanja, dok je 99,9 iz drugih oblasti. Po jednom izveštaju američke vlade iz 2008. godine, deo sveštenika upletenih u slučajeve pedofilije iznosi 0,03 odsto. Međutim, Katolička crkva u SAD je svesna činjenice koju je 2018. godine objavio ekspert za svešteničku seksualnost Ričard Sipej - da je samo oko 50 odsto američkih sveštenika u celibatu, da su najmanje trećina homoseksualci, a da sveštenika pedofila u Katoličkoj crkvi SAD ima između šest i devet odsto. Crkva se teško nosi s tim problemom. Prema istrazi Nacionalnog katoličkog reportera, Katolička crkva SAD je, da pomenemo samo ovaj primer, platila skoro četiri milijarde dolara troškova u vezi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja od strane sveštenika u proteklih 65 godina.

Vatikan još ne donosi konačnu odluku u vezi sa zahtevom iz Zagreba da kontroverzni kardinal Alojzije Stepinac bude proglašen za sveca. Kako vidite sudbinu tog slučaja?

- Stepinac je na izvestan način sličan Hozemariji Eskrivaru de Balagueru i Albasu - osnivaču katoličkog reda Opus Dei, koji je bio pristalica Frankovog fašizma kao adekvatnog oblika borbe protiv komunizma. Rečju, njegov antifašizam je, kao i Stepinčev, bio pod sumnjom, dok je kod obojice antikomunizam bio nedvosmislen. Hozemarijin dugogodišnji sekretar i prvi saradnik Vladimir Felzman je kazao da mu je Hozemarija jednom prilikom rekao da je Franko uz Hitlerovu pomoć spasao hrišćanstvo od komunizma, dodavši: "Hitler protiv Jevreja, Hitler protiv Slovena, to znači Hitler protiv komunizma." Papa Jovan Pavle II je Hozemariju beatifikovao 17. maja 1992. godine, a proglasio ga svetim 6. oktobra 2002. godine. To će se desiti i sa Stepincem. Ubeđen sam na sledeći način... Naime, jezuitu iz XVI veka Pjera Favra papa Pije IX je proglasio blaženim 5. septembra 1872. godine, a papa Francisko ga je 17. decembra 2014. godine uzdigao u čin svetitelja iako mu nije dokazano drugo čudo - što je neophodan uslov. Favr je proglašen svetim u procesu koji se naziva ekvipolentna kanonizacija (equipollens canonizatio), koja zaobilazi standardne procedure i ceremonije i koja se koristi u slučajevima ličnosti čije poštovanje svetiteljstva crkva od davnina i neprekidno sprovodi. Verujem da bi to moglo da se desi i sa Stepincem, ali ne za vreme pontifikata pape Franciska.

Kurir.rs / B. K.