Čim je završila specijalizaciju iz interne medicine, doktorka koja je kod nas dobila stalni posao i tu specijalizaciju poslala mi je poruku da raskida radni odnos i da se vraća u Niš. A baš juče bio je poslednji radni dan doktorki pedijatru iz Niša, kojoj smo takođe dali posao i specijalizaciju, a koja sad odlazi u Aleksinac. To znači da će ubrzo otići i njen suprug anesteziolog, koji je, takođe, preko nas dobio posao i završio specijalizaciju. I sve je to po zakonu, a mi smo ponovo pred zatvaranjem, kaže za Kurir dr Marko Radulović, direktor Opšte bolnice Majdanpek, koji je taman uspeo malo za začepi kadrovske "rupe" u bolnici "na kraju sveta", u koju niko neće.
I to nije sve - tek će da odlaze!
- Imamo 10 specijalizanata, koji uglavnom dolaze iz Niša, jer je tamo teško zaposliti se. Dobiju kod nas stalni posao, pa specijalizaciju i kad je završe, odlaze u Niš, jer kao specijalisti lako nalaze posao. Iako sad svi tvrde da neće ići iz Majdanpeka, jasno mi je da dve trećine njih ne govori istinu, pošto u Nišu kupuju stan, tamo im deca idu u školu. Samo čekaju da završe specijalizaciju - naglašava Radulović i dodaje da sad neće imati nijednog pedijatra, a da će od sledeće godine anestezija spasti samo na njega jer treći anesteziolog ide u penziju.
Koren svih problema je, navodi, odluka Ustavnog suda iz 2017. da je neustavna odredba Pravilnika o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji zaposlenih po kojoj specijalisti treba da vrati sve iznose primljene na ime zarada i naknada zarada ako po položenoj specijalizaciji ne ostane u zdravstvenoj ustanovi koja ga je na istu poslala duplo duže od trajanja specijalizacije. Internista je, recimo, trebalo da bude 10 godina jer mu je specijalizacija pet.
- Upravo te odrednice bile su brana za odlazak specijalista odmah po završenoj specijalizaciji u veće zdravstvene centre, privatne zdravstvene ustanove ili u inostranstvo. Mnoge zdravstvene ustanove nakon takvog stava Ustavnog suda, a posebno one u manjim mestima, našle se u nezavidnoj situaciji. Ostaju bez specijalista na koje se računalo prilikom donošenja planova usavršavanja i ulaganja u školovanje i stručno usavršavanje - ističe dr Radulović i dodaje:
- Tu odluku pratili su potezi zakonodavne i izvršne vlasti izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pomenutog pravilnika, te specijalisti u slučaju nelojalnosti ustanovama koje su ih delegirale imaju obavezu da nadoknade samo troškove specijalizacije ili uže specijalizacije, ali ne i ukupan iznos zarade i naknade zarade za vreme trajanja specijalizacije. A troškovi specijalizacije, tj. naknada obrazovno-zdravstvenim ustanovama, čine samo mali deo ukupnih troškova zdravstvenog sistema u ovom procesu.
Veliki broj specijalizacija traje pet godina, naglašava dr Radulović, i potrebno je dodeliti specijalizaciju na vreme kako bi se obezbedila zamena lekara koji odlaze u penziju.
- Postupak dobijanja specijaliste, od prepoznavanja potrebe do završetka specijalizacije, u najboljem slučaju traje sedam godina. Komisije Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija treba da omoguće prijem u radni odnos lekara opšte prakse. Prijem se obavlja najmanje šest meseci pre slanja na specijalizaciju. Regionalni Zavod za javno zdravlje daje saglasnost na planove stručnog usavršavanja, a zatim i na predloge za specijalizacije, nakon što stručni saveti i upravni odbori usvoje te planove, odnosno predloge. Zatim dolazi saglasnost Ministarstva zdravlja, pa upis specijalizacije na nekom od medicinskih fakulteta. Napomenuli smo već da velika većina specijalizacija traje pet godina, i to samo u slučaju da nema bolovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti u životima specijalizanata, pošto se specijalizacija može stopirati kad postoje opravdani razlozi. I taman kada kao direktor ili načelnik odeljenja mislite da ste spisak lekara popunili jednim novim specijalistom, dobijete zahtev za raskid radnog odnosa zbog odlaska u drugu zdravstvenu ustanovu. U situaciji kada zaposleni ne izvrši svoju obavezu, bolnica ostaje bez lekara specijaliste određene grane medicine, što stvara ogromne probleme u pružanju zdravstvenih usluga, a za nemali broj ustanova i dovođenje opstanka u pitanje - kaže dr Radulović i dodaje:
PUTNI TROŠKOVI I ONI ZA ODVOJENI ŽIVOT
Takođe, navodi dr Radulović, pojedine zdravstvene ustanove pozivaju se, a uzevši u obzir sudsku praksu imaju uspeha, na obavezu zaposlenih da vrate druga primanja i tzv. naknadu troškova koje su koristili tokom specijalizacije poput putnih troškova ili troškova za odvojeni život od porodice.
- Sredstva za ove izdatke ne pokriva zdravstveni fond već se isplaćuju iz sopstvenih sredstava ili ih pokrivaju lokalne samouprave. To predstavlja destimulišući faktor za napuštanje zdravstvene ustanove, ali avaj, malo je onih koji imaju sredstva za ovaj garantni polog - navodi dr Radulović.
- Namera mi je da ovim člankom iniciram debatu čiji bi cilj bio da se pronađe zakonsko rešenje kojim bi se kandidati za usavršavanje i specijalizaciju u srpskom zdravstvenom sistemu obavezali da određeno vreme provedu na radu u zdravstvenim ustanovama koje su im omogućile ta usavršavanja i specijalizacije. Ovako, nije teško pretpostaviti da će veoma skoro doći do gašenja pojedinih odeljenja, a i celih zdravstvenih ustanova zbog nedostataka kvalifikovanog kadra!
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
