Sedamdesetih godina prošlog veka škole u Jugoslaviji preplavio je zabrinjavajući i opasan trend. Tekst sa portala "Jugopapir", koji je napisao Srđan Biljanović 1978. godine za RTV Reviju, objavljujemo u celosti.
Maj 1978: Scena koju ćemo opisati odigrala se u beogradskom kafiću Poslednja šansa: grupa od deset mladića i devojaka, očigledno još srednjoškolaca, sedi za dva spojena stola. Kraj je školske godine, raspoloženje vedro... Pa, ipak, nešto nije u redu. Jedna obična žuta najlonska kesa, koja se može kupiti u bilo kom supermarketu, kruži od usta do usta.
Neka nova igra za dokonu omladinu? Ne! Obična sesija narkomanije, samo na nov način i u neobično vreme. Verovali ili ne, u kesi koju razvlače mladići i devojke nalazi se najobičniji univerzalni Tigar lepak.
Ludilo lepkom
Ako pokušate da ga kupite ovih dana, moraćete da se potrudite. Otkud tolika oskudica i šta Beograđani odjednom lepe ovih prolećnih dana? Obišli smo nekoliko specijalizovanih radnji u centru grada i, zaista - Tigra gotovo nigde nema. Zašto?
Žika Petrović se već dvadeset godina bavi prodajom lepkova i boja. Radi u radnji Hromos na Slaviji. Čim smo mu pomenuli lepak, slabo je slegnuo ramenima i rekao da nema Tigra. Otkud majstor Žika zna da nam baš to treba?
"Kako da ne znam, kad samo njega traže. Da, najbolji je, ali, ipak... I to uglavnom mladi ljudi. U blizini je Osma beogradska gimnazija, valjda im treba za ručni rad. .. Samo, brate, mnogo ga kupuju", kaže.
Kada smo mu objasnili zašto se lepak zapravo kupuje u takvim količinama, nije mogao da veruje. Žik je uzeo jednu od preostalih tegli Tigra, otvorio je, nekoliko puta je pomirisao, ali nije mogao da shvati kako je to da se hašišu, marihuani, opijumu, valoronu i drugim drogama odjednom pridružio lepak koji je prodavao dvadeset godina.
Ali ostavimo majstora Žiku. Hajde da pogledamo one koji kupuju taj lepak i koriste ga u svrhe koje sigurno nisu u uputstvu. Prišli smo grupi učenika Osme beogradske gimnazije. Bio je to sjajan odmor. Učenici su vrlo rado pristali na razgovor.
"Bar 70 odsto njih to koristi"
Ali, već posle prve rečenice – mali šok! Prema rečima mladih iz Osme beogradske gimnazije, većina učenika se drogira udisanjem lepka.
Zar baš toliko?
"Apsolutno", tvrdi M., učenik trećeg razreda, i dodaje: "Spreman sam da kažem – najmanje sedamdeset odsto, ako ne i više. Evo, samo u mom razredu, od nas četrdeset, dvadeset pet ili njih šest udiše lepak, neki su samo probali, samo da vide šta je, neki se, opet, drogiraju vrlo često, često čak i tokom nastave.
(Sticajem okolnosti i pisac ovih redova je bio učenik pomenute gimnazije, ali s tom razlikom što u njegovo vreme toliko njih nije ni pušilo, a kamoli se drogiralo. A sve je to bilo ne tako davno: pre desetak godina).
NE PROPUSTITE
S. ima samo sedamnaest podina, ali već bogato iskustvo narkomanije. Do sada je sve probala, jedino se još nije bola iglom. Plaši se, kaže, da ne "otkači", kao što se desilo nekim njenim drugaricama koje su sada pacijenti Instituta za mentalno zdravlje. Objasnila nam je tajnu Tigar lepka.
"Kad nema prave droge, onda daj šta daš. Do šita i trave se teško dolazi, a skupo je. Tigar se svuda prodaje i ne košta mnogo. Nije isto, ali je slično. stvara slične efekte. U trenucima dobijate osećaj euforije... Ali kao i kod pravih droga, postoji opasnost da 'padnete u bedak', da doživite potpuno suprotan efekat: kajanje, loše raspoloženje, depresija. Naravno, nastavlja ona, doze se vremenom povećavaju, tako da su već posle dva meseca aktivnog udisanja potrebne bar dve tube.
Jednostavno i opasno
Jedan od učenika sa kojim smo razgovarali lečen je zbog Tigra. Udahnuo je preveliku količinu lepka i, kada je izašao iz bolnice, više mu nije palo na pamet da se na ovaj način igra životom i zdravljem.
"Ovo je, po mom mišljenju, najtoksičniji i najgori način uzimanja droga. Svojevremeno sam (i ne samo ja) dolazio napušen na predavanja. Da ne može biti govora o bilo kakvom normalnom učenju, dovoljno pokazuje i činjenica da sam te godine ponovio razred. Ipak, lepak se i dalje troši. I to uglavnom među prvim i drugim razredima. Idite malo u osnovne škole, pa da vidite šta se tamo dešava."
Tako kaže S. A tako priča i većina učenika s kojima smo razgovarali... Jedan od njih objasnio nam je "način upotrebe". Onaj koji ne piše na tegli:
"Lepak se ugura u praznu kutiju od imalina i stavi na dno plastične kese. Zatim provučete glavu kroz otvor kese, pritom pazite da nema nijednog otvora za vazduh i - duboko udahnete. Eto, to je sve".
I kako se osećaju posle?
"Neki kažu da im je prijatno, neki neprijatno, neki čak dožive povremene halucinacije, neki se histerično smeju. Uglavnom, većinu od svega toga samo boli glava. Ali, da je bar samo to. Svi oni koji su se udisanjem lepka bavili intenzivnije mesecima su imali problema s plućima, disajnim organima, a mnogi su svoju narkomansku avanturu neslavno završili na hirurškom stolu."
Posetili smo još nekoliko srednjih škola: I, XI. i XIV. beogradsku gimnaziju. Svuda – isto. Lepak se koristi čak i u osnovnim školama. Među mladima koji se drogiraju nije samo lepak zamjena za drogu. Čuli smo razne priče, tužne ispovesti i neverojatne primere. Jedan, već iskusan narkoman, na primer, kad nema droge - direktno udiše isparenja iz auspuha automobila!?
Razloga zbog kojih mladi pribegavaju drogi ima dosta. Jedan od njih leži i u tome što je narkomanija nekoliko godina unazad "moderna epidemija", iako je stara koliko i ljudsko društvo. Ona je danas samo dobila svetske razmere. Tako mnogi mladi ljudi drogu uzimaju iz čiste poze, "zato što to rade i drugi", zato što je to moderno. Jednostavno, misle da će sebi i drugima na najefikasniji način dokazati da su savremeni ako se drogiraju. Budalasto i patološko, zar ne? Nažalost, i istinito.
Ne sme se zaboraviti: narkomani (pa bio to Tigar ili nešto drugo) su bolesnici, a bolesnike treba lečiti. Da bi se to postiglo, neophodno je koordinisano delovanje kako zakonskih tako medicinskih i obrazovnih institucija. A one koji su na putu da postanu narkomani treba spriječiti. Razumno - razume se!
(Kurir.rs/Yugopapir/Index)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
