Godišnjica smrti nekadašnjeg predsednika vlade za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, Milana Nedića, iz godine u godinu izazove određene reakcije u društvu.
Dalekog 4. februara 1946. godine general Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Uredbom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije proglašen je za narodnog neprijatelja i oduzeta su mu građanska i imovinska prava.
Protiv Milana Nedića jugoslovenske vlasti vodile su istražni postupak o okolnostima u kojima je vršio funkciju predsednika Vlade u vreme okupacije.
Presudu, međutim, nije dočekao živ. Prema navodima jugoslovenskih vlasti, izvršio je samoubistvo skočivši kroz zatvorski prozor u centru Beograda.
Ali, kao što je sporna sama Nedićeva istorijska uloga - od izdajnika u službi okupatora do nekoga ko je pokušao da ublaži tragediju srpskog naroda, i njegova smrt je predmet polemike.
Uloga Milana Nedića u Drugom svetskom ratu bila je tema jutarnjeg programa Redakcija na Kurir TV, a gosti voditeljke Olje Lazarević bili su advokat Zoran Živanović i Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita.
- Pa da vam kažem, čim je osuđen, znači da je bio saradnik. Nažalost, mi sada menjamo istoriju, ne samo kad je Nedić u pitanju, nego svi zlikovci koji su se borili protiv ove države i protiv naroda svoga. I četnici i šta ja znam. Ali ovaj, ja ne znam zašto nam to uopšte treba. U ovoj situaciji, kad mi imamo onakvu situaciju u Skupštini, kad je onakva podela među pozicijom i opozicijom, mi otvaramo teme koje su prevaziđene - započeo je Broz i odgovorio na pitanje jesu li ove teme zaista prevaziđene.
- Predmet debate su zato što vi novinari to pokrećete. A normalno i neko od porodice, pošto traže povraćaj imovine. Ali nije vreme da sada o tome se diskutuje. To je ono najgore. Zašto pravimo još veću podelu? Zašto zavađamo narod i po tim pitanjima? Nema više tih uopšte maltene živih koji su učestvovali u ratu i koji su sve to napravili. Potomci nisu krivi za ono što su njihovi roditelji ili dedovi bili. Dobro pamtim, ali to niko neće da prikaže. Govor Staroga (Josip Broz, prim. nov) u Kragujevcu 1953. godine, gde je rekao da nisu potomci krivi šta su njihovi prethodnici radili. Tu moramo da napravimo neko pomirenje potomaka da se ne svađamo više. Da se zajedno borimo protiv ovih neprijatelja koji nam rovare u zemlji, protiv onih koji pokušavaju da nam uzmu Kosovo. Znači protiv svih onih koji pokušavaju sad u ovoj situaciji koja nije nimalo laka, da zavade narod. Danas je o Nediću, sutra će biti o Draži, prekosutra će biti opet o nekome, ali cilj svega toga je rehabilitacija Hitlera i fašizma - mišljenja je Broz.
Osvrnuo se i na aktuelni geopolitički trenutak na istočnom delu evropskog kontinenta.
- Rusi su zato i pokrenuli ovo što su pokrenuli u Ukrajini, zbog toga što se razvija taj fašizam u tim zemljama, pogotovo u Ukrajini.
Potpuno drugačijeg stanovišta po pitanju uloge Milana Nedića bio je advokat Živanović.
- Ja bih prvo rekao da celokupna ta polemika, da kažemo, je oživljena zbog ideološke potrebe koja je nastala posle Drugog svetskog rata. Svi događaji se prikazuju ili crnom ili belom bojom, a samim tim i same ličnosti koje su učestvovale u svemu tome. Tako da ste imali ljude koji su bili potpuno dobri momci, da kažemo, i sa druge strane imali smo ljude koji su bili potpuno loši. Međutim, činjenice su bile da su i jedni i drugi bili pomalo crni, pomalo beli, u zavisnosti od situacije u kojoj su se nalazili - objasnio je Živanović.
- General Milan Nedić, reći ću vam, jeste bio i heroj i kolaboracionista. Moguće je. Prva situacija, zemlja je okupirana i rasparčana aprila 1941. Po međunarodnom pravu, Vlada koja je bila do okupacije mora da ostane i dalje. Neprijatelj nema pravo da je smenjuje, ali Vlada je otišla iz zemlje. Govorim o pučističkoj Vladi koja je 27. marta došla na vlast. Prethodna Vlada takođe nije bila tu, neko je morao d astane na čelo domaće vlasti koja će viditi računa o domaćim potrebama, zdravstvu, školstvu, ishrani. U toj situaciji posle dosta prelaznh rešenja, neki viđeni ljudi koji su ostali u zemlji su izabrali generalan Nedića koji će biti na čelu Vlade pod okupacijom, Od tog trenutka, on jeste postao kolaboracionista jer je morao da sarađuje sa okupatorom - priznaje Živanović.
Ipak, otkriva i drugu stranu medalje kada je Nedićeva uloga u pitanju.
- Za vreme te Vlade, on je imao dve ogromne zasluge. Ogroman broj Srba koji je bio proteran iz Nezavisne Države Hrvatske, odnosno koji je pobegao iz Nezavisne Države Hrvatske, ali takođe i iz Makedonije, sa Kosova i tako dalje, našao je utočište u Srbiji. Upravo Vlada generala Nedića je njih zbrinula, dakle našla im je krov nad glavom, to nije bio mali broj, to je bilo oko 400.000 ljudi, našla im je krov nad glavom, zbrinula ih je, zaposlila ih je, imali su neke izvore prihoda. Među njima je bilo 80.000 dece bez roditeljskog staranja. Druga stvar, vlada generala Nedića je spasla Srbiju od gladi, zato što su Nemci sve poljoprivredne proizvode plenili i vozili za svoje potrebe, tako da je Grčka recimo bila u stanju da je 300.000 ljudi umrlo od gladi. Kad su to hteli da urade ovde, u Srbiji, Vlada generala Nedića je rekla mi ćemo podneti ostavku, pa vi gledajte šta ćete. I zahvaljujući tome, u Srbiji nije bilo gladi za vreme rata, niti je bilo umrlih ljudi od gladi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
