U petak 16. februara navršiće se 23 godine od zločina u Livadicama kod Podujeva, kada je miniran autobus Niš ekspresa, koji je iz Niša išao za Gračanicu, i u kojem je nastradalo 13, a ranjeno 43 Srba.
Autobus je prevozio Srbe izbegle sa Kosova i Metohije, koji su za zadušnice krenuli da obiđu grobove svojih najmilijih. Do današnjeg dana niko za napad na nedužne srpske civile nije odgovarao, a kao neposredni izvršilac monstruoznog zločina označen je Fljorim Ejupi, koji je kasnije pobegao iz američke baze Bondstil, a vlasti Srbije upravo su Ejupija označile kao plaćenog ubicu koji ima veze sa atentatom na Olivera Ivanovića.
Povodom godišnjice ovog strašnog zločina u jutarnjem programu Kurir televizije gostovala je jedna od preživelih putnica terorističkog napada Gordna Đorić koja se prisetila tog strašnog i traumatičnog događaja.
- Bilo je strašno. Tu nisu bili samo putnici koji su izbegli sa KiM nego i oni koji tamo žive. Jedna moja sugrađanka, divna devoja, Mirjana Dragović je polagala ispit i vraćala se kući sa sestrama. I ona je poginula. Sećanja na taj dan su i dalje jaka iako je prošlo 23 godine. Sigurna sam da će biti jaka i onda kad budem umirala.
- Prvo bili smo svi opušteni jer je to već bila 2001. Imali smo pratnju britanskog KFORA i osećali smo sigurnost kada smo išli kući. Jednostavno slike tog događaja su i posle 23 godine veoma žive i jasne. Ostaje da i dalje tugijem za našim sugrađanima koji su izgubili živote i da budemo ogorčeni što ni jedan vinovnik tih događaja nije osuđen. Ja sam, međutim, vernik i sigurna sam da će ih stići božja kazna. Ne možete tako nešto da uradite, a da prođete bez kazne - rekla je Đorić.
Opisala je kako je izgledala sama eksplozija autobusa:
- Kad sam se osvestila bio je polumrak i dim. Čula sam čoveka kako doziva svoju majku. Bila je teško povređena na kraju je i umrla. Nisam znala ni sama šta se to desilo. Pogledala sam pozadi i videla tu strašnu sliku... u zadnjem otovoru autobusa, na krovu je bio zaglavljen ljudski trup iz kojeg je lila krv.
- To je nešto što sam kasnije mnogo puta kroz san viđala i doživljavala. Čula sam: Brzo skači! Mislila sam da su nas gađali sa zoljom, jer se i to ranije događalo. Neko me je povukao za ruku. Svi smo se teturali. Centar za ravnotežu nam je bio poremećen. Sa mnom je bio čovek koji je nosio ćerku. Na stotinak metar videli smo vojnike KFORA. Niko nije pritrčao da nam pomogne. Došli smo teturajići do vojnika. Curela mi je krv iz nosa, a čoveku koji je nosio ćerku bila je slomljena noga, ali nije osećao bol zbog straha za dete. Oko autobusa su ležala raskomadana tela.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
