EVO ŠTO JE ŠLOG NAJČEŠĆI UZROK SMRTI ŽENA! Dr Žarko Nedeljković: Ovo svaka žena treba da uradi, traje 3-4 minuta, a spasava život!

On tzv. endovaskularnim tretmanom, minimalno invazivnom metodom, bez otvaranja glave, a pomoću katetera i mikrokatetera leči pacijenate sa šlogom, kao i one sa aneurizmom.

Žene su od moždanih udara (šlogova) zaštićenije do menopauze jer estrogen zaštitno deluje na krvne sudove.

- Ali kad žena uđe u menopauzu, naglo se smanjuje koncentracija estrogena u krvi i dolazi do bržeg starenja krvnih sudova i do suženja karotida, te je zato šlog najčešći uzrok smrti žena. Savet je da preventivno urade kolor dopler karotida kad uđu u menopauzu - objašnjava dr Nedeljković i dodaje:

- Ukoliko vam više od jednog člana porodice ima aneurizmu po vertikalnoj i horizontalnoj liniji - otac, majka, deda, baba, brat, sestra, poželjno je raditi skrining, kontrolnu angiografiju. To treba uvek da se ima u podsvesti, pa kad dođe vreme, recimo osoba napuni 18 godina - da uradi angiografiju.

Aneurizmu, prema poslednjim naučnim radovima, ima pet odsto opšte populacije, a najčešće se otkriva slučajno, kad pacijent iz nekih drugih razloga radi magnetnu rezonancu (MRI) ili skener (CT) glave.

- Nije bezopasna, a pacijenti ne znaju ni da je imaju. Osim veličine, gledamo i oblik aneurizme, da li ima pupoljke, tj. znake koji mogu pokazati da će da pukne. Kad se otkrije aneurizma, pacijent na Klinici za neurohirurgiju ide na konzilijum, u kom su neurohirurzi i interventi neuroradiolozi, gde se gleda da li je indikovano praćenje, hirurško lečenje, koje izvode neurohirurzi, ili endovaskularni tretman, koji rade interventi neuroradiolozi.

Trend u svetu je, naglašava mladi doktor koji je medicinu završio sa prosekom 9,90, da se najveći broj pacijenata, više od 80%, tretira minimalnom interventnom neuroradiologijom jer je manje invazivna.

- Kroz rez na preponi, ruci ili vratu pa dalje kroz krvne sudove, preko sistema katetera i mikrokatetera dolazimo do krvnih sudova u mozgu i ulazimo u aneurizmu. To su mikrometarski pokreti, i ako se minimalno pomera, aneurizma može da pukne. Ubacujemo platinske mikrospirale ili neki drugi embolizacioni uređaj ili, ako je aneurizma veća, stavljamo stent da bi se preusmerio protok krvi, pa ona vremenom trombozira i ulazi u fazu resorpcije - navodi dr Nedeljković, koji je zahvalan mentoru prim. dr sci. med. Ivanu Vukašinoviću, interventnom neuroradiologu od koga uči i koji je prvi uradio mehaničku trombektomiju u UKCS.

Posao im nije samo da spreče moždani udar već i da rade kad se desi, bilo kao ishemijski, usled zakrčenja krvnog suda trombom, ili hemoragični, zbog krvarenja u mozgu nakon pucanja krvnog suda.

Mehaničke trombektomije, tj. vađenje tromba rade u Urgentnom centru UKCS, zgradi do zdanja Klinike za neurohirurgiju, a odluku donose zajedno s neurolozima.

- Sećam se mladih ljudi koji su išli, radili, odjednom pali i šlogirali se. Oduzeta celu polovinu tela, nisu mogli ni da govore. Neverovatan je osećaj kad izvučete tromb iz glave, a pacijent vam progovori na stolu i počne da pomera ruke i noge. Dođe sa invaliditetom, a posle tri-četiri dana sam se odveze kući. A vi znate - da to niste uradili u tom momentu i da je ostao onakav kakav je došao, ceo život bi živeo sa invaliditetom ili bi i umro. I to više ne bi bila samo njegova bolest već i cele porodice, jer bi bio u postelji dok je živ, ali i bolest društva i države - ističe mladi radiolog, koji je pune ruke posla imao tokom pandemije kovida, koji je stvarao tromboze, a one dovodile do šlogova.

Bonus video: