Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca dr Željko Radovanović objašnjava u razgovoru za RTS kako izgleda istraga pranja novca od trenutka kada se posumnja da je došlo do sumnjive transakcije.
Ističe da u ovom trenutku Srbija ima presuda za pranje novca kao ceo region zajedno. Jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava na ovom polju jeste nedostatak finansijskih forenzičara.
Srpski propisi i
praksa za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma usklađeni su sa svih 40 međunarodnih preporuka, ocenjuje Manival - Komitet eksperata Saveta Evrope u izveštaju o napretku Srbije. Takvu ocenu ima svega 10 država u svetu. Posebno je posmatrano kako se Srbija nosi sa rizicima koji mogu da proizađu iz zloupotreba digitalne imovine.
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca dr Željko Radovanović rekao je u intervjuu za RTS da u ovom trenutku Srbija ima presuda za pranje novca kao ceo region zajedno.
Ipak, kaznena politika je ocenjena kao blaga i u narednom periodu na tome mora da se radi, ističe Radovanović.
- Najviše moramo raditi na oduzimanju kako privremenom, tako i trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. E sada, vrednovanje jedne zemlje i institucija u ovom smislu, jedina vlasna institucija koja može to da kaže jeste Manival. Manival je Komitet Saveta Evrope, i regionalno telo FAFT, i ono vrednuje jednu zemlju kako primenjuje ove mere. Manival je rekao svoje, unazad četiri izveštaja Manivala su pozitivna i mi smo zaista na dobrom putu - rekao je Radovanović.
Kako to izgleda u praksi, dakle od trenutka kada posumnate da je neka transkacija sumnjiva?
- Kada Uprava za sprečavanje pranja novca kao finansijsko-obaveštajna služba RS dobije izveštaj o sumnjivoj transakciji ili sumnjivom ponašanju obveznika, recimo banke, ona najpre tu informaciju zaprimi, proveri, odnosno prikupi dodatna saznanja najpre kroz postojeće baze podataka kojima Uprava raspolaže.
Ukoliko je to potrebno, Uprava prikuplja i finansijsko-obaveštajne podatke od svojih partnera iz inostranstva i napominjem da je to najefikasniji mehanizam dolaska do finansijsko-obaveštajnih podataka. Potom, Uprava prikuplja i druge podatke koji su joj od značaja od drugih državnih organa ali i od privatnog sektora.
Ukoliko Uprava potvrdi sumnju koja je izrečena u izveštaju koji je poslao obveznik, Uprava i svoju informaciju sa svim dokazima do kojih je došla prosleđuje tužilaštvu i to četiri tužilaštva za borbu protiv korupcije: tužilaštvo u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu i, naravno, ukoliko imamo sumnju da je izvršeno krivično delo na organizovan način i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Kada tužilac zaprimi tu informaciju Uprave, najčešće te poslove poverava posebnim specijalnim jedinicama MUP-a - Službi za borbu protiv korupcije i Službi za borbu protiv terorizma. Čest je slučaj da tužilac ukoliko oseti ili oceni da se radi o kompleksnim slučajevima formira udarnu grupu koju pored Uprave, pripadnika MUP-a, mogu činiti i pripadnici svih drugih državnih organa, koji zajednički rade na rešavanju tog slučaja. I unazad smo imali zaista nekoliko uspešnih priča u tom smislu.
Reč je o velikom novcu kada se posmatra kao masa. Međutim, reč je o malom broju slučajeva. Zašto je to tako?
- Pranje novca jeste jedan kompleksan fenomen i o tome dovoljno govori činjenica da imamo posebno međunarodno telo koje se njim bavi. Ono najčešće ima prekogranični, odnosno međunarodni element i svi ti najinteresantniji slučajevi jesu slučajevi koji uključuju nekoliko država, odnosno dešavaju se istovremeno u nekoliko država.
Recimo, mogu da se setim jednog nedavnog slučaja. U pitanju je pranje novca kriminalne organizacije Ndrangeta iz Italije. Novac, odnosno imovina je stečena prodajom narkotika na području Italije, novac je integrisan u jednoj od zemalja, članica EU, mislim da je u pitanju bila Malta, kroz kazino i onlajn kazino.
Lica koja su u tome učestvovala, odnosno koja su prala novac za italijansku mafiju su bila sa područja Republike Srbije. Za to su koristila lažna lična dokumenta i deo novca jeste završio u Republici Srbiji, na bankarskim računima i za kupovinu nepokretnosti. Taj slučaj smo zajedno radili sa kolegama iz Italije. Imamo pravosnažnu presudu u tom slučaju i oduzetu imovinu u višemilionskom iznosu.
NE PROPUSTITE
Jedan od problema jeste i nedostatak finansijskih forenzičara. To nije isto što i sudski veštak finansijske struke. Da li ste uspeli da popunite redove?
- Ono što smo kao sistem mogli da uradimo, u sadejstvu MUP-a, Republičkog tužilaštva, Uprave za sprečavanje pranja novca na Ekonomskom fakultetu je razvijen master program forenzičkog računovodstva. U ovom trenutku ga pohađa prva generacija studenata i radi se o najiskusnijim pripadnicima naših institucija.
Nakon njihovog završetka, mi ćemo dobiti negde 30 forenzičkih računovođa odnosno finansijskih eksperata koji će biti osposobljeni da rade na ovim poslovima u narednom periodu. I ono što jeste činjenica, da ohrabrujemo i druge obrazovne institucije, zašto da ne i privatne univerzitete, da krenu putem Ekonomskog fakulteta i formiraju slične smerove jer će posla za te ljude, zaista, biti dosta.
Kurir.rs/ RTS/ Preneo: S.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
