Još se iz ljudi nismo ispisali! To se lepo da videti u Bijeljini. Nadgrobne ploče sa uklesanim N. N. i godinom kad su tela migranata izvučena iz nemirne Drine vode do nekolicine ljudi koji još pokazuju da ima nade za nas. A i za te nesrećnike iz daleka da opet dobiju ime i prezime i nađu mir, makar na onom svetu. Da ponovo budu ljudi, a ne samo jedno od 40 N. N. lica, koliko ih je izvučeno iz Drine u blizini Bijeljine za potonjih osam godina. Za to su potrebne DNK analize, a za njih uređen sistem.
Ali ovo je samo jedna slika Drine. Onu iz pakla najbolje zna Nenad Jovanović, momak iz bijeljinske Gorske službe spasavanja.
Nenad Jovanovićfoto: Zorana Jevtić
- Prvo telo N. N. lica izvukli smo 2016. iz Drine, a dosad oko 40.Svako telo prošlo je kroz moje ruke. Kad Drina izbaci telo na površinu, policija nas zove da ih izvučemo - priča Jovanović, te nam pokazuje:
- Ako nam, recimo, kažu da znaju da se tu i tu utopio, na to mesto ubacimo u reku flašicu dopola napunjenu vodom i gledamo kako ide, kuda je voda nosi, gde skrene i stane - tu tražimo telo. Bilo je tela za koja na prvu nisi ni siguran da li su ljudska koliko su se raspala.
foto: privatna arhiva
ZEMLJOTRES U TURSKOJ
Spasao devojčicu nakon šest dana
Nenad je išao lane i u Tursku da pomaže posle zemljotresa i postao junak naših prostora. Pokazuje sliku devojčice koju su izvukli nakon šest dana ispod ruševina. Roditelji i brat su poginuli.
- Četiri sata smo je vadili, 11 godina je imala. Te radosti... Taj moment kad smo je predali hitnoj pomoći, ne bih menjao za sve milijarde na ovom svetu - kaže Nenad i pokazuje sliku "spajdermen" čarapice svog sina koju je slučajno ubacio u kofer kad se pakovao za Tursku:
- Tu čarapu sam sve vreme nosio u džepu, kao amajliju.
I nije mu ništa teško.
- Dešavalo se i po noći da izvlačimo telo, kao u septembru lane. A pre dve-tri godine, na Đurđevdan, taman sa kumom kolač da slomim, kad me zove policija - u Janji ima telo: "Kume, molim te, sačekaj, samo da izvadim telo, pa se vraćam kući" - priča.
Pokazuje nam slike. Jezivo. Još su mi pred očima.
- Zanimljivo, ali ništa ne sanjam, niti mi pravi neke psihičke probleme. Verujem da se sve svodi na to s kojom namerom nešto radite. Sve ovo radim volonterski, a najveća satisfakcija mi je što znam da će to telo sahraniti i da će naći spokoj - rasplaka me.
Tela potom idu u bolnicu "Sveti Vračevi" u Bijeljini, gde obdukcije, po nalogu tužilaštva, radi dr Vidak Simić, načelnik patološke anatomije sa citološkom dijagnostikom.
foto: Zorana Jevtić
- Svih 40 utopljenika imalo je između 20 i 30 godina i svi muškarci, osim dve žene. Vrlo retko ih nađu isti ili sledeći dan od utapanja, pa su tela u različitim fazama raspadanja. Tokom obdukcije uzimam i koštani uzorak, veličine 10 x 2 cm, za DNK analizu. Sve su to N. N. osobe, nepoznate. Nekoliko njih imalo je neki dokument, s nekim imenom i poreklom, ali pitanje je da li su to tačni podaci. Obaveza mi je da čuvam te uzorke šest meseci. Ali sam odlučio da ih čuvam dokle god ovde bitišem. Na čemu zahvaljujem i menadžmentu bolnice na razumevanju - veli dr Simić.
MISLE DA MOGU DA JE PREGAZE
Drina je predivna, ali podmukla
- Drina je predivna reka, ali podmukla. Tokom dana dva puta menja vodostaj, vrlo često na proleće ili čak zimi menja i vodotok. Ima mnogo rukavaca, pogotovo ovde u Semberiji, gde je ravno. Greše oni koji misle da je Drina ovde ravničarska reka. I ovde je planinska, vrlo brza, na nekim mestima jako duboka - objašnjava dr Simić, pa nastavlja:
POtraga za telimafoto: privatna arhiva
- Pošto je leti jako bistra, izgleda kao da je plitka, da je možete pregaziti. Međutim, ti gazovi su obično vrlo nestabilne nakupine šljunka. Ako stanete na ivicu, propadate i odoste u vir, a dole su kovitlaci, stene i panjevi. Na sve to te osobe su uglavnom neplivači. A gore, iznad zvorničke brane, Drinu je nemoguće preći peške, ni preplivati, gore se uglavnom švercuju čamcima. I ko ispadne iz čamca, taj je završio. Obično grupa ide, drže se za ruke ili su zavezani šalovima. I obično se jedan otrgne.
Kad se osoba utopi, objašnjava doktor, telo padne na dno, a kad počnu truležni gasovi, ispliva na površinu.
- Drina ga odnese i zakači se za neki panj, obalu, a na vazduhu truležni procesi idu dalje. Kad se otvori brana i nivo Drine digne, ona pokupi i to telo i premesti na drugo mesto. I ko zna koliko puta tako - priča nam dr Simić, koji i veli:
- Uvek telo nađu ribari, izletnici, slučajni prolaznici i baš nikad pogranična policija.
I pokazalo se, ističe, kao jako dobra stvar.
- Pojavila se, posle izvesnog vremena, verovatna familija za pet-šest slučajeva. Bilo je i poklapanja DNK. Pre mesec dana sam radio obdukciju, telo relativno sveže, tri-četiri dana. Došao otac koji je već bio u Nemačkoj, dostojanstven i zahvalan čovek, čekao je da završim obdukciju i dam mu koštani uzorak. I došlo je do preklapanja DNK, to jeste bio njegov sin - priča doktor i navodi da pogrebno preduzeće za tela migranata ništa ne naplaćuje, pa ni hladnjače, ali da papirologija za one koje nađe porodica zna da traje i mesecima.
1 / 10 Foto: Zorana Jevtić
U ruci papir s brojem N. N. lica, a u njemu komadić desne butne kosti utopljenika izvučenog u februaru. Čeka da se nekad nađe podudaran DNK, što bi značilo i ime i porodicu. Ali najpre treba da bude očitana DNK sa ove kosti.
- Smešna je to cifra, očitati jedan DNK uzorak košta 250 maraka, što je 125 evra. I još toliko da se ispita da li se podudara s nekim drugim DNK. Moja ideja je da se izvuku DNK uzorci iz svih koštanih ostataka, da budu u nekoj bazi podataka. I, recimo, familija u Avganistanu sumnja da se neko njihov utopio u Drini, otac da svoj očitan DNK uzorak i doktor ga pošalje u neku bazu podataka ovde ili mu se odavde povuče očitan uzorak utopljenika. Kako god, samo da ne moraju da prelaze hiljade kilometara do Bijeljine i ne znajući da li zaista njihov neko počiva ovde - priča dr Simić i dodaje:
- Često me pitaju zašto ovo čuvam. Duboko verujem u Hipokratovu zakletvu i to da treba da budem sluga narodu. A trudim se i da budem dobar hrišćanin. To su sve N. N. tela. A pre utapanja imali su ime i prezime. Imaju dušu, rodbinu, brata, sestru, oca, majku... Zašto ne bi bili dostojno sahranjeni po pravilima svoje vere, u svojoj državi? Kad se telo odveze u rodni kraj, i duša će lakše naći smiraj. Smatram da moj posao nije gotov dok se svakom tom telu ne da ime i prezime!
foto: Zorana Jevtić
Odlazimo zajedno na novo bijeljinsko groblje. Na obodu je 17 jednostavnih nadgrobnih spomenika - crne mermerne ploče. Na svakom piše N. N. i godina pronalaska - od 2019. do 2024. Samo jedna humka taze, sa drvenom piramidom. Tu počiva žena nađena u februaru. Ali i tri su prazne humke. Tela ekshumirana. Porodica našla, identifikovala svog voljenog, i to zahvaljujući onim delovima butne kosti koje čuva dr Simić.
1 / 22 Foto: Zorana Jevtić
Svi oni su sahranjeni o trošku opštine. A ploče su podignute zahvaljujući Nihadu Suljiću, aktivisti iz Tuzle, kome je to pomogla nevladina organizacija SOS Balkan rut iz Austrije.
NIhad Suljićfoto: Privatna Arhiva
- Sa okružnim tužilaštvom u Bijeljini, doktorom za sudsku medicinu Republike Srpske i međunarodnim institutom za nestale osobe treba da održimo sastanak ovih dana kako bi počele prve identifikacije. Već imam pet porodica iz Avganistana koje su poslale svoje očitane DNK uzorke za osobe nestale od 2017. do 2023. Sad imamo i šesti slučaj, javila se porodica žene iz Irana nestale 2023, a pretpostavljamo da je telo nađeno u februaru, to je ono u grobu koji još nema spomenik. Sad mi treba da očitamo DNK kostiju koje čuva dr Simić, pa da ih uporedimo. Međutim, za to nam je potreban nalog tužilaštva. Dosad su dozvoljavali pojedinačne slučajeve, ali nastojim da to postane praksa i sistem za sve, jer nisu ljudi sahranjeni samo u BiH, tela s balkanske rute su i u Makedoniji, Srbiji, Albaniji, Hrvatskoj. Cela ta balkanska ruta je zapravo ruta smrti, a u Drini je bezbroj života ostalo - ističe Suljić, s kojim razgovaramo telefonom, i dodaje da su u SOS Balkan rutu spremni da snose i troškove DNK analiza.
NISU SVI MUSLIMANI, KAKO SE MISLI
Verski neutralni spomenici
Spomenici su verski neutralni - ploča.
- Insistirao sam na tome jer ne znamo šta su bili ti ljudi. Puno je predrasuda da su svi oni muslimani. Poznajem migrante koji su i hrišćani, katolici, budisti, ateisti, agnostici. Bilo mi je bitno da obeležim grobna mesta, ali i da svedoče jer je kultura sećanja veoma bitna. Ne možemo govoriti da su to nesrećni slučajevi, te ljude je ubila politika zatvorenih granica. To su prvi spomenici koji treba da budu stub srama EU jer je isključivo ona odgovorna za smrt tih ljudi.
Ukoliko od sastanka ne bude ništa i ne bude sve ovo rešeno, Suljić ima plan B:
- Naći ću donatore da angažujem advokate koji će zastupati te porodice. Nema odustajanja!
Jelena S. Spasić
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
