BEOGRAD - Vlada bi bez odlaganja trebalo da utvrdi i realizuje sistemske mere koje bi doprinele stabilizaciji tržišta i smanjenju nestabilnosti cena hrane, navela je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u pismu upućenom premijeru Ivici Dačiću.
To je neophodno jer su aktuelni pritisci na inflaciju presudno uzrokovani nestabilnošću na tržištu hrane, navodi se u pismu danas objavljenom na sajtu NBS.
Izuzetno je važno i da vlada utvrdi srednjoročni okvir korekcija regulisanih cena, dodala je guverner.
Uz održavanje planirane politike zarada u javnom sektoru i penzija, time bi se doprinelo povećanju efikasnosti mera monetarne politike, i izbegle bi se njene nagle promene izazvane fluktuacijama inflacije i inflacionih očekivanja. To bi dodatno doprinosilo makroekonomskoj stabilnosti, očuvanju rasta ekonomske aktivnosti i zaposlenosti, navela je Tabaković.
Izvršni odbor NBS procenio je da je rast inflacije u proteklom šestomesečnom periodu pre svega posledica izuzetno visokog rasta cena hrane, kao i slabljenja dinara i efekata povećanja poreza na dodatu vrednost i akciza.
Od 9,5 procentnih poena koliko je iznosio rast međugodišnje inflacije od aprila do decembra 2012, na doprinos rasta cena hrane odnosi se 6,6 procentnih poena, navedeno je u pismu.
To znači da je na inflaciju u tom periodu presudno uticao rast tih cena koji je bio posledica niske poljoprivredne proizvodnje zbog dugotrajne suše i znatnog rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i specifičnosti tržišta hrane u Srbiji.
Obzirom na visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena - 38,8 odsto, inflacija u Srbiji je na cenovne šokove te grupe proizvoda posebno osetljiva. Pored toga, zbog zatečenih neodgovarajućih sistemskih rešenja, cene hrane kod nas su znatno nestabilnije nego u zemljama u okruženju, što se vidi iz njihovog višeg rasta u navedenom periodu.
Rastu inflacije, preko rasta uvoznih cena, doprinelo je i slabljenje dinara u prvoj polovini 2012. godine, koje je u najvećoj meri bilo posledica visoke javne potrošnje, što je, uz nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju i izbornu neizvesnost u zemlji, uslovilo i rast premije rizika.
Oktobarsko povećanje stope PDV-a i akciza, prema procenama centralne banke, dodatno je doprinelo rastu inflacije.
Kako se navodi u pismu, Izvršni odbor NBS preduzeće sve što je u njegovoj nadležnosti da se inflacija u srednjem roku vrati u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja.
Ako ne dođe do nepredviđenih inflatornih pritisaka, centralna banka očekuje da će inflacija početi da pada od drugog tromesečja 2013. godine, i da će se krajem godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, koji je za kraj ove godine četiri plus minus 1,5 odsto.
"Naše očekivanje, kada je u pitanju buduće kretanje inflacije, podrazumeva pozitivan uticaj sprovođenja planiranih mera fiskalne konsolidacije na makroekonomsku i finansijsku stabilnost", dodaje se u pismu.
Brzina vraćanja inflacije ka cilju će u velikoj meri zavisiti i od predstojeće poljoprivredne sezone. Ako ona bude prosečna, znatno smanjenje inflacije očekuje se već od drugog tromesečja 2013. godine. Eventualno lošija poljoprivredna sezona od uobičajene, mogla bi da uspori smanjenje inflacije.
"Očekujemo da će se puni efekti do sada preduzetih mera monetarne politike na inflaciju tek ispoljiti, a NBS će, uzimajući u obzir instrumente koji su joj na raspolaganju, u narednom periodu proceniti da li je potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike da bi se obezbedilo vraćanje inflacije na cilj u srednjem roku", navela je Tabaković u pismu.
U skladu sa Sporazumom o ciljanju inflacije između Vlade Srbije i NBS, u slučaju da odstupanje inflacije od utvrđenog cilja traje više od šest uzastopnih meseci, centralna banka bi trebalo vladu pismeno da obavesti o razlozima tog odstupanja, o merama koje se moraju preduzeti, i vremenu potrebnom da se inflacija vrati u ciljani raspon.
