BEOGRAD - U Srbiji i Evropi danas se obeležava 9. maj - Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i Dan Evrope, u znak sećanja na iste datume 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju, i 1950.kada je francuski ministar Rober Šuman predstavio predlog organizovanja Evrope, poznat kao "Šumanova deklaracija".Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće, povodom državnog praznika - Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, venac na spomenik neznanom junaku na Avali.
Polaganjem venaca ispred Groblja oslobodilaca Beograda, u prisustvu zvaničnika Srbije, predstavnika ambasada zemalja saveznica, boraca, građana, učenika, danas je u Srbiji obeležen 9. maj - Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Centralnu državnu ceremoniju predvodio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović.Uz vojne i državne počasti, vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Republičkog odbora SUBNOR-a, Grada Beograda, kao i ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana, Francuske, SAD i Velike Britanije u Srbiji.Na ovom groblju je sahranjeno 1.395 boraca Narodooslobodilačke vojske Jugoslavije i 818 boraca Crvene armije, a ministar Obradović je nakon što je položio venac i upisao se u knjigu sećanja, naveo da je Dan pobede prilika da se setimo da je Srbija tada kao deo Jugoslavije učestvovala u borbi protiv najvećeg zla 20. veka - fašizma."Tada je, iako malobrojna, stala u red onih zemalja koje se bore za slobodu, demokratiju, budućnost i bolji život svih generacija", rekao je Obradović, podsetivši da je Srbija dala velike ljudske žrtve. Zajedno sa drugim zemljama bila je, kako je rekao, deo demokratske slobodarske tradicije koja je postavila temelje sveta u kome danas živimo."Ovo je prilika da se sa ponosom sećamo tih godina, da poštujemo žrtve i da shvatimo da Srbija zajedno sa drugima može graditi budućnost kao što je to činila pre više od 60 godina", rekao je Obradović.Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je da Beograd i Srbija danas obeležavaju Dan pobede koji je tačka susreta naše prošlosti i naše budućnosti."Jedan smo od naroda koji je dao najveću žrtvu u borbi protiv fašizma", rekao je Antić i naveo da 9. maj predstavlja temelj današnje moderne Evrope, Evropske unije, naše evropske budućnosti.
Juče je sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršena svečana praznična počasna artiljerijska paljba.
Povodom Dana Evrope, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić i šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer razgovaraće sa 500 srednjoškolaca iz cele Srbije, a Dežer će biti domaćin i tradicionalnog prijema.Dan pobede nad fašizmom - 9. maj, kada je 1945. nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, svečano se obeležava u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadzikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu.Ruski predsednik Vladimir Putin pratio je vojnu paradu na Crvenom trgu - najveću vojnu paradu koja se održava svake godine u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije. U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.Državna komisija bivše SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.Taj datum - 9. maj je i Dan Evrope, pošto je savremena Evropa utemeljena na načelima borbe protiv nacizma i fašizma, mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.U holandskom gradu Mastrihtu je 1991. godine proglašena EU, koja od 1. januara 2007. ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula Unija će dobiti i 28. člana - Hrvatsku.
