Mihailo Obrenović bio je zaljubljive prirode, a objekti njegove žudnje neretko su bile bliske rođake.Prvi takav slučaj zabeležen je kad je imao 16 godina. Neposredno uoči dolaska na presto otpočeo je flert da dve godine starijom sestrom od strica Ankom, ćerkom Jevrema Obrenovića. Mihailova majka Ljubica je, kad je ovo primetila, vrlo oštro reagovala i stvar presekla u korenu. Istine radi, mora se dozvoliti mogućnost da je Anka bila ta koja je flert započela.Posle tri godine vladavine, Mihailo je morao da napusti presto i Srbiju. Sa majkom je živeo u Zemunu i Banatu do njene smrti, a onda u Beču, odakle je putovao po Evropi. U Beču je 1848. godine na porođaju umrla Ankina rođena sestra Jekaterina, zvana Katica, koja je sa Mihailom ostala u drugom stanju. Mihailo je imao 25, a Katica 22 godine.Godinu dana kasnije u vezi sa Marijom Berghaus iz Rogaške Slatine dobio je sina Viljema, krštenog kao katolika. Dečak je imao osam godina kad ga je Mihailo preveo u Srbiju, a sa 17 je prešao u pravoslavlje i uzeo ime Velimir. Zrelo doba proveo u Minhenu, a celo svoje imanje testamentom je ostavio “srpskom narodu”.Povest o kneževom braku je poznata: oženio se 1853. godine mađarskom groficom Julijom Hunjadi, ali je ljubav među njima, i ako je postojala, brzo iščilila. Nisu imali dece, a ona je tri godine posle svadbe počela da ga vara da jednim austrijskim grofom. Razveli su se posle dvanaest godina braka.Nedugo zatim, Mihailo je obznanio nameru da se oženi Ankinom ćerkom Katarinom, koja je tada imala šesnaest godina. Knez je bio zaljubljen do ušiju, ali mu devojčica, po svemu sudeći, nije uzvraćala osećanja. Za ovu je vezu odgovorna i Anka, odnosno njena ambicija da joj ćerka postane kneginja. Prema nekim izvorima, ćerku je šamarima primoravala da piše knezu ljubavna pisma.Kneževa čvrsta namera da se oženi sestričinom izazvala je državnu krizu: Mihailo i Katarina bili su srodnici u petom kolenu, a crkva takve brakove zabranjuje. Mihailo se na to nije obazirao, a kad mu se predsednik vlade Ilija Garašanin usprotivio, penzionisao ga je.Sklapanje ovog braka omela je kneževa smrt. Ubijen je tokom jedne šetnje sa Katarinom i Ankom. Tom prilikom smrtno je stradala i Anka.
Biografija- Rođen 16. septembra 1823. u Kragujevcu, ubijen 10. juna 1868. godine u Beogradu.- Milošev sin Mihailo Obrenović završio je školovanje u Požarevcu, a onda je sa majkom živeo u Beču. Na presto je došao posle smrti starijeg brata Milana (1839), koji je umro posle samo mesec dana vladavine.- Kao mladi vladar nije se najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije. Svrgnut je 1842. godine, a Skupština izabrala za kneza Aleksandra Karađorđevića.- Dinastija Obrenovića se vratila na vlast krajem 1858. godine. Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. godine.- Radio je na polju unutrašnje i spoljašnje politikes devizom “Zakon je najviša volja u Srbiji”. Ustanovio je narodnu vojsku, snabdeo je modernim naoružanjem i tako Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Cilj mu je bio konačno oslobođenje Srbije od Turaka. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. sa Kalemegdana, pa ih je 1867. prisilio da uklone svoje garnizone iz Beograda i drugih srpskih gradova. Računajući na rat s Turcima, sklapao je saveze i sporazume s balkanskim državama - Crnom Gorom, Grčkom, Bugarskom i Rumunijom.- Kada je već okončao pripreme za rat, ubijen je tokom šetnje u Košutnjaku 1868. godine.
