Večito pitanje, koje muči sve srednjoškolce pred kraj četvrtog razreda, jeste – šta dalje? Koji fakultet upisati? Za koju se struku opredeliti? Kako pronaći posao? Prijemni ispiti se približavaju, vremena je sve manje, a izbor je, nekada, reklo bi se – i prevelik. Još jedna otežavajuća okolnost jeste i to što je sistem učenja na velikom broju fakulteta vođen „starom školom” i danas ne prolazi dobro kod poslodavaca, a sve češće ni kod studenata.Aktuelnost ove teme pokazuje i činjenica da je Univerzitet u Beogradu zauzeo 388. mesto na Šangajskoj listi među 500 najboljih univerziteta na svetu, a s druge strane, svake godine smo svedoci velikih protesta studenata, koji su nezadovoljni sistemom rada. Takođe, postoji i primer privatnih univerziteta u Srbiji koje prati loš glas da nisu cenjeni, da ne pružaju dovoljno opsežno znanje, kao i brojne afere koje se vezuju za neke od njih. Međutim, ono što zaista muči sve buduće i aktuelne studente jeste – kakvo će znanje steći za vreme studija i da li će im to biti dovoljno da se nakon školovanja i zaposle.Obrazovni sistem je, nažalost, često neprilagođen studentima, što je apsurdno imajući u vidu činjenicu da on i postoji kako bi njima osigurao kvalitetniji intelektualni život. Na fakultetima na kojima bi trebalo da se obrazuju budući marketinški direktori, stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija, menadžeri velikih korporacija ili finansijski direktori – i dalje se uči iz knjiga koje su neretko starije i od njih samih, a imajući u vidu brzinu kojom se razvija tržište, neminovno je da se teorijske postavke prilagođavaju aktuelnoj situaciji. Nažalost, na našim prostorima mali broj obrazovnih ustanova nudi programe koji imaju za cilj da obuče buduće stručnjake u oblastima koje su se rodile zahvaljujući tehnološkoj revoluciji, a i kada se takve ustanove i nađu, praksa gotovo nikada ne prati teoriju, što studentima može predstavljati veliki problem pri daljem usavršavanju i radu. S druge strane, postoje i zaposleni studenti, koji rade kako bi platili školarinu, a obavezna predavanja su im zakazana u prepodnevnim terminima, kada je za njih apsolutno nemoguće da ih pohađaju, pa su samim tim u ozbiljnom zaostatku u odnosu na kolege koje pohađaju redovnu nastavu. Takođe, radno vreme studentskih službi, biblioteka, (ne)ažurnost profesora prilikom zakazivanja konsultacija i odgovaranja na mejlove i mnogi drugi šumovi u komunikaciji pri nekim univerzitetima dovode do toga da mnogi studenti napuštaju fakultete bez osnovnog znanja potrebnog za savesno obavljanje posla.Razmišljali smo o navedenim problemima i došli do nekoliko metoda uz pomoć kojih bi studiranje moglo da se olakša i studentima i profesorima.Ubrzajte korak – uhvatite vreme!Nauke poput ekonomije, komunikacija, informacionih tehnologija ili menadžmenta vrlo su žive, aktivne i razvijaju se brzo. Zato je apsurdno isključivo predavati teoriju iz literature koja je stara dvadesetak i više godina. Pre svega, fakulteti moraju uhvatiti korak s vremenom i osvežiti literaturu iz koje studenti uče, jer veliki deo teorijskih postavki koje su bile aktuelne pre toliko vremena danas više jednostavno nisu primenljive. Na primer, prvobitne teorije prodaje iz šezdesetih godina nas uče da potrošači kupuju glavom, svesno donoseći odluke šta im je potrebno. Međutim, nakon ubrzanog razvoja oglašavačke industrije, novija istraživanja pokazuju da u 90% slučajeva potrošači kupuju isključivo vođeni emocijama.Dozvolite studentima da raspolažu svojim vremenomJedna od čari studiranja jeste i to što student može da izabere kada će ići na predavanje, da li mu je to u tom trenutku neophodno i da li možda u to vreme može da radi. Ili bi tako bar trebalo da bude... Nažalost, mali broj fakulteta u svojoj ponudi ima opciju studiranja na daljinu. U Visokoj školi za informacione tehnologije u Beogradu tvrde da sprovodeći metodu arhitekture saznanja zapravo uspevaju da izvuku najbolje iz svakog polaznika – oni imaju izbor da li će pohađati redovnu nastavu ili će učiti na daljinu, slušajući onlajn predavanja i organizujući svoje vreme prema ostalim obavezama. Ovo je jedan od primera u kojima se digitalno učenje pokazalo kao spas za zaposlene studente koji sami finansiraju svoje školovanje.Profesori, predavači, nastavnici – budite ažurniji!Studentima je nekada od velike važnosti pravovremeni odgovor na elektronsku poštu. Međutim, on često izostane. Automatizacija sistema može olakšati posao i profesorima i studentima ukoliko se pravilno sprovodi. Što je više informacija na internet-adresi, to će manje mejlova stizati na adresu profesora.Vreme je brže od svih nas. Upravo stoga važno je na vreme savladati moderne tehnologije i uhvatiti korak, kako bi svima bilo bolje – univerziteti će tako da spasu reputaciju koja je izuzetno klimava, a studenti će dobiti znanje koje očekuju i zaslužuju, pa samim tim i posao za koji se školuju. Međutim, ako ste među onim generacijama koje uskoro očekuje upis na fakultet ili imate želju da usavršite postojeća znanja, postoje ustanove u našoj zemlji koje će vam to i omogućiti prema sistemu učenja i rada koji vama najviše odgovara.
