Najnovije vesti

POREMEĆAJI U PONAŠANJU DECE: Široko rasprostranjen problem koji ima rešenje
Foto: Shutterstock

POREMEĆAJI U PONAŠANJU DECE: Široko rasprostranjen problem koji ima rešenje

OSI Informator

U prethodnom članku govorili smo o poremećajima u ponašanju kod dece i mladih koji su potencijalno deklanširani naglom promenom načina života, te uvodjenjem raznoraznih pravila i obaveznih normi, koje de facto ne odgovaraju buntovničkom, razvojnom kaljenju i sazrevanju dece i mladih u svetu digitalnih tehologija, nedovoljno cenzurisanih medija i totalno socijalno neprihvaljivih idola.

Ukazavši da je samo vanredno stanje i više vremena provedenog u kući, što za stolom i zadacima, što u igri ili osamljivanju, donelo i manje sistematski strukturiranih aktivnosti, došli smo do fenomena poremećaja u ponašanju sagledanog kroz odstupanja i disharmoničnost u mnogim sferama svakodnevnog života i delovanja – poremećene ishrane, spavanja, fizičke aktivnosti, proaktivne socijalizacije, odsustva pedagoški profilisanih zahteva roditelja, snishodljivosti roditelja i obrnute adaptacije roditelja prema nedisciplinovanoj deci.

Preterano samostalno i nekontrolisano istraživanje digitalnih medija, traćenje vremena i razvijanje respektabilnih vizija prema virtuelnim idolima vodi zapravo decu i mlade u jednu svojevrsnu socijalno psihološku hibernaciju, demistifikovanu kroz destruktivnu verbalnu i ponašajnu socijalizaciju, psovanje, argumentaciju sa odraslima, otupljivanje i nezainteresovanog za kognitivno podsticajne igre, smanjenje motivacije za čitanje, za učenje, za druženje. Praktično svodjenje i sebe na virtuelnu dimenziju, te vrlo agresivno ponašanje neretko sa izlivima besa i gneva ukoliko dodje do opstrukcije dnevno ustaljenih ponašanja.

Još jedan od problema nastaje u porodicama gde postoje različite generacije dece, gde je starije dete djak, a mladje ili mladja predškolci, usled kontinuiranog dana zajedno može doći i do regresije u socijalnom i emocionalnom izgradjivanju starijeg deteta, što uz kritike i napore roditelja koji su i sami pod mnogim pritiscima života, profesije, ekonomske nestabilnosti može uzrokovati još drastičnije frustracije kod deteta sa različitim ishodištima i fenomenološkom slikom.

Stoga, kao realno i neophodno, nameće se i pitanje potrebe uključivanja specijalnih pedagoga kao usko stručnih osoba za rad na psiho socijalnom osnaživanju, motivaciji i podsticanju proaktivne socijalizacije i ponašanja učenika svih uzrasnih dobi gde za to postoji vidljiv ili nevidljiv rizik.

Vidljiv rizik kod one dece koja su već na marginama vršnjačkog nasilja ili funkcionalnog verbalno agresivnog ponašanja sa odredjenim heteroagresivnim ideacijama, ali i kod dece koja su „asimptomatska“ po ovom pitanju i koja u sebi nose „tonu“ patnji, tištenja i opterećenja pa su potencijalno i skloniji burnijoj eskalaciji i izlivu nagomilanih frustracija. Posebno napominjem, da ova klinička slika može zadesiti i dete od pet ili šest godina, pa da dovede do sumnje na trenutnu, razvojnu bihejvioralnu teškoću, a da to u biti i nije.

Stoga se ponašanju dece i mladih mora ozbiljno preventivno pristupiti, i ako se do sada uvek čekao pravi momenat kada da se sa takvim preventivnim pristupom krene ozbiljnije i strukturiranije, odgovor je upravo sad. Sad je taj trenutak koji ako propustimo, možemo dovesti brojne decu i mlade u upitna psihička stanja već u periodu puberteta ili adolescencije.

Zato, specijalno pedagoška podrška jednostavno i neophodno bi morala već od nastupajuće školske godine na ovaj ili onaj način ući u kurikulume aktivnosti koje bi kroz format učenja socijalnih veština ili neki drugi bile dostupne svim učenicima u preventivnom kontekstu, a dodatno sami specijalni pedagozi bili dostupni i učenicima koji su u riziku zalaska u vršnjačko nasilje, predelinkventne forme ponašanja, nasilje u porodici, te emocionalno i psiho socijalno distanciranje, alijenaciju i eventualno suicidalne preokupacije.

Ovo nije običan članak za popunu mesta u novinama, ovo je važan apel stručnjaka koji su se obrazovali za rad sa decom i mladima u kriznim situacijama, i koji i u našoj zemlji i u regionu gde god deluju imaju konkretne rezultate. Prevencija poremećaja u ponašanju je uvek bila i ostala bolja karika u očuvanju psiho fizičkog integriteta.

Piše Nikolić Nebojša, specijalni pedagog, defektolog, pesnik, Foto: Shutterstock

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...