"NOSILA SAM OCU U BOLNICU BRAUNILE, LEKOVE I ZAVOJE"! Potresna ispovest Ane Brnabić najbolje svedočenje o jezivom stanju sprskog zdravstva do 2012! (FOTO)
- Dokumentarac 'Državnik' prikazuje propadanje Srbije od 2000. do 2012. godine, uz sporне privatizacije, gašenje fabrika i slabljenje državnih institucija
- Ana Brnabić i Zlatibor Lončar opisuju teško stanje u zdravstvu: pacijenti su sami kupovali lekove, braunile i posteljinu, a oprema i bolnice bili su potpuno zapušteni
Moj otac je 2004. godine ležao u bolnici, nažalost, preminuo je tada od raka. Mi smo mu nosili braunile. I ne samo njemu. Dakle, on bi me pozvao uveče. Bio je smešten u Kliničkom centru Srbije i zamolio bi me da, kada budemo kupovali braunile, da ih kupimo za čitav sprat, jer je tamo bilo mnogo ljudi koji nisu iz Beograda, čije porodice nisu mogle da donesu ili jednostavno nisu imale dovoljno novca... Mi smo im nosili zavoje i lekove!
Ovo je, sa jasno uočljivom tugom u glasu, u dokumentarnom filmu "Državnik" rekla v. d. predsednika Srbije Ana Brnabić govoreći o užasnom stanju zdravstvenog sistema u Srbiji od 2000. do 2012. godine. Kroz bolnu, tešku i emotivnu ličnu ispovest, ona je opisala realnost srpskog zdravstva iz vremena bivše vlasti, perioda u kojem su bolnice bile toliko devastirane da su pacijenti i njihove porodice morali sami da nabavljaju osnovna medicinska sredstva i opremu, pa čak i da u bolnice donose sopstvenu posteljinu i ćebad da bi imali čime da se pokriju.
Podsetila je i da je Srbija 2006. godine uzela kredit od Evropske investicione banke za kliničke centre i naučno-tehnološke parkove 2006. godine.
- A do 2012. godine ništa nije urađeno. Ali smo mi plaćali kamate na taj kredit - rekla je Ana Brnabić.
Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar ispričao je da u to vreme, prozori nisu mogli da se zatvore ni leti ni zimi.
- Zimi su stavljana ćebad na prozore da ne bi duvalo, a leti bi pacijenti sa sobom donosili ventilatore kako bi mogli da se rashlade u sobama. A dešavalo se da, kada se previše uređaja uključi u isto vreme nestane struje - kaže Lončar.
On je podsetiok da nikada više novca nije ušlo u zdravstvo, ali ne kreditima, već novca koji vam je poklonjen za unapređenje, a da su građani dobili nikad gore zdravstvo!
- Nikad niko nije postavio pitanje gde je potrošen taj novac, šta je urađeno s tim novcem? Svaki dan je zdravstvo bilo sve gore, a svaki dan je bilo sve više i više donacija za zdravstvo - podseća Lončar.
Po već ustaljenoj praksi bivšeg režima, obećanja od kojih zavise životi ljudi, ostala su u vazduhu. Dok su misteriozno nestajali milioni evra namenjeni za opremanje kliničkih centara, bolnica i savremene opreme u Srbiji, ljudi su se u neuslovima borili za život.
- Nije kupljen ni jedan sanitet. Svi saniteti prešli su stotine hiljada kilometara, vrata nisu mogla da se zatvore, to je bila naša realnost...Ljudi misle da je to samo kupiti neki aparat i da on radi sam od sebe. To je karakteristika te prošle vlasti kada kupe neki aparat za izbore, stave ga u magacin i nikad ga ne otvore. Znate koliko smo pronašli takvih aparata, kojima je istekla garancija i nikad nisu izvađeni iz kutije. Kad pitamo što se kupovali, rekli su zbog slikanja - kaže Lončar.
Član predsedništa SNS Milenko Jovanov dalje navodi da su u to vreme pacijenti nosili sve sa sobom.
- Pidžame, gaze, zavoje. Sve ponesu sa sobom i samo se presele u bolnicu. I kao da je to malo, onda još doneseš i ono čime će da te leče - kaže on.
Brojni pacijenti iz Vojvodine zbog neljudske politike Bojana Pajtića i DS bili su žrtve lošeg sistema, čiju promenu tadašnje rukovodstvo nije uzimalo u obzir.
- Onkološki pacijenti iz Pančeva su se vozili na zračenja u Novi Sad ili Kamenicu, tako što su voženi iz Pančeva, prolazili pored beogradskih bolnica u kojima su mogli da bude lečeni, ali nije dozvoljavano, zato što su oni osiguranici RFZO u Vojvodini...pogledajte dokle je to ludilo išlo, kao da nismo ista država - priseća se Milenko Jovanov.
· Reaguj