"PONEKAD NAM NE NEDOSTAJU OBJEKTI, VEĆ ŽELJA DA SE POMOGNE LJUDIMA" Gosti emisije "Usijanje" o zdravstvu u Srbiji i položaju lekara u manjim sredinama
- Vučić je najavio ulaganje od 1,3 milijarde evra u obnovu i izgradnju 69 bolnica i domova zdravlja u 60 opština širom Srbije.
- Gosti emisije ocenjuju da je najveći problem dostupnost lekara u manjim sredinama, a ne samo nedostatak objekata.
- Poruka je da zdravstvenu zaštitu treba približiti ljudima, uz savremeniju opremu i rasterećenje velikih kliničkih centara.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", najavio je velika ulaganja u zdravstveni sistem ističući da je zdravlje najpreča i najvažnija stvar.
“Dobijem li vaše poverenje da postanem predsednik Vlade Srbije, svi ćete dobiti uredne nove, ili u potpunosti rekonstruisane bolnice i domove zdravlja”, rekao je Vučić. Država je spremna da uloži 1,3 milijarde evra za obnovu i izgradnju 69 bolnica i domova zdravlja u 60 opština u Srbiji.
Gosti koji su analizirali ovu temu za emisiju "Usijanje" bili su Radoslav Marjanović, predsednik opštine Stari grad i član GO SNS i Zoran Anđelković, Centar za mir i toleranciju.
Kako je voditeljka navela, država je najavila nastavak obnove i izgradnje zdravstvenih ustanova, sa ciljem da građanima obezbedi bolju zdravstvenu zaštitu i savremeniju dijagnostiku. Aleksandar Vučić poručio je da je zdravlje svakog deteta i čoveka najpreče, ističući da bi svaki dom zdravlja trebalo da ima magnetnu rezonancu, skener i mamograf. Na pitanje kakvo je danas stanje u srpskom zdravstvu i kako ga ocenjuju građani, odgovorio je Anđelković.
- Pa, gledajte, mislim da je i ovo što je Aleksandar Vučić rekao na velikom skupu u Areni rezultat tog, ako mogu tako da kažem, maratonskog puta po Srbiji i obilaska svih mesta, sela i slično. Da vas podsetim, nije reč samo o ulaganjima. On je još pre nekoliko meseci, kada je počeo intenzivnije da obilazi i manja mesta u Srbiji, insistirao na tome da se nabave pokretne ambulante. Nažalost, sve veći problem imamo čak i sa nastavnicima koji putuju do seoskih škola, ali oni barem odlaze tamo. Kada je reč o lekarima, imamo problem jer oni ne žele da rade u seoskim domovima zdravlja. Znam da postoje brojni dobri domovi zdravlja u selima, koje su nekada sami meštani izgradili, a danas je uspeh i ako lekar dođe jednom nedeljno. O tome treba biti potpuno iskren. Zato je važno da barem u velikim centrima imamo ozbiljne zdravstvene kapacitete - rekao je on.
"Nije dovoljno izgraditi dom zdravlja, važno je doći do ljudi"
Ukazao je na značaj dostupnosti lekara u manjim sredinama i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu širom Srbije.
- I ti mladi lekari ne shvataju koliko su, zapravo, cenjeniji u mestu u kojem žive, koliko postaju komšije tim ljudima i koliko im znače. Kada radite u svom mestu, više nema radnog vremena, jer ste stalno tu sa ljudima. Ja sam iz Bošnjaka, mesta između Krušvice i Vrlina. Sećam se, bio sam klinac, odnosno mlad čovek, kada smo gradili dom zdravlja. Napravili smo ambulantu, dom zdravlja i tri stana iznad, kako bi tu bilo mesta i za lekara i za medicinsku sestru, da imaju sve što im je potrebno. Dakle, ponekad nam ne nedostaju objekti, već želja da se dođe do čoveka i pomogne tim ljudima. Kada je reč o onome što je Vučić rekao, uloženo je više stotina miliona evra u klinički centar koji je, rekao bih, najbolji ne samo u regionu već i šire - kaže on.
Anđelković je zatim objasnio zašto je važno jačati zdravstvene ustanove širom Srbije i rasteretiti najveće kliničke centre.
- Zbog toga postoji veliki pritisak, jer svi iz različitih krajeva Srbije žele da budu upućeni direktno u Beograd. Razumljivo je da ljudi dolaze ovde jer imaju najbolje stručnjake, najbolju opremu i osećaju se najsigurnije. Međutim, moramo da smanjimo taj pritisak. Država je prethodnih godina ulagala u zdravstvene ustanove u Leskovcu, Prokuplju i Novom Sadu, a izgrađen je i novi klinički centar u Nišu. To je odmah rasteretilo, na primer, Kruševac i Ćupriju - objasnio je.
Podsetimo, pored ulaganja u zdravstvene ustanove i nabavke savremene opreme, važnu ulogu u kvalitetu zdravstvene zaštite imaju i medicinski radnici, njihova stručnost i odnos prema pacijentima. Prema podacima Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, Srbija je između 2012. i 2019. godine zabeležila značajan napredak, popevši se sa 34. na 18. mesto na evropskoj rang-listi. Među faktorima koji su doprineli boljoj oceni navedeni su digitalizacija zdravstvenog sistema, uvođenje elektronskih recepata i smanjenje lista čekanja. Na pitanje koliko je domaće zdravstvo danas dostupno građanima i u kojim oblastima su neophodna dalja ulaganja, za Kurir TV odgovorio je Marjanović.
- Pa, kada je reč o zdravstvu, ulaganja nikada nije dovoljno. To je nešto što svi vidimo, a poruke Aleksandra Vučića upravo idu u tom smeru - da se dostupnost najkvalitetnije opreme za lečenje omogući građanima Srbije na što bližem, lokalnom nivou. Moram da napomenem da je u prethodnom periodu mnogo urađeno kada je reč o zdravstvu, pre svega u oblasti infrastrukture. Gospodin Anđelković je već pomenuo da je izgrađen potpuno nov klinički centar. Na sreću ili nažalost, kako ko gleda na to, svako ko je imao priliku da vidi kako izgleda može da se uveri da je na nivou najmodernijih evropskih i svetskih bolnica. Kada sam prvi put bio tamo, imao sam utisak kao da sam u nekoj drugoj državi - ispričao je on.
- Takođe, Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu je rekonstruisan i dograđen, dok je u Nišu izgrađen novi klinički centar. Najvažniji zdravstveni centri u zemlji dobili su nove prostore i savremenu opremu koja je praktično na svetskom nivou. U Beogradu se trenutno gradi i Tiršova 2, što je veoma važan projekat. Izgrađena je i nova zgrada Hitne pomoći u Beogradu. Kada pogledamo sve bolnice koje su izgrađene ili rekonstruisane širom Srbije, jasno je da je reč o velikom iskoraku za naše zdravstvo u prethodnom periodu. Međutim, to nije dovoljno. Činjenica je da i dalje postoje liste čekanja i da su utvrđeni razlozi zbog kojih one nastaju. Upravo iz potrebe za daljom modernizacijom i unapređenjem zdravstva proistekao je program obnove još 69 bolnica i domova zdravlja u 60 opština širom Srbije. Cilj je da se građanima olakša pristup najsavremenijoj opremi, koja je do sada bila dostupna prvenstveno u najvećim zdravstvenim centrima. Ideja je da se zdravstvena zaštita decentralizuje i da se širom Srbije razvije kvalitetna primarna zdravstvena zaštita. To bi bio sledeći veliki iskorak, koji bi građanima omogućio da određene preglede obave u manjim regionalnim centrima, bez potrebe da zbog svake zdravstvene tegobe dolaze u Beograd, Niš, Kragujevac ili Novi Sad - za Kurir televiziju, rekao je Marjanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
