"KAD VUČIĆ KAŽE DA ĆE BITI ULOŽENO 60 MILIONA, ZNATE DA ĆE TAKO I BITI"! Saša Milovanović o razvoju istočne Srbije: "Zaječar više ne sme da bude slepo crevo"

Gledaoci su imali priliku da uživo prate obraćanja sa skupa, dok su reporteri Olga Tomić i Luka Šindik izveštavali direktno sa lica mesta. O ključnim porukama i političkim temama govorilo se i u studiju Kurir televizije, gde je emisiju vodila Jelena Pejović.

Kroz razgovor sa gostima i uključenja reportera sa terena, emisija se bavila porukama predizbornog skupa i političkim temama koje su u fokusu javnosti.

"Da nije bilo ulaganja u Bor, tamo ne bi ostao kamen na kamenu"

Razvoj Bora i istočne Srbije, dolazak stranih investicija i promena životnih uslova u ovom delu zemlje bile su neke od tema o kojima je govorio Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira, tokom specijala Kurir televizije "Ujedinjena Srbija - Narod odlučuje" iz Zaječara.

Kašanski je istakao da poseta Aleksandra Vučića istočnoj Srbiji ima posebnu simboliku, podsećajući na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se Bor nalazio tokom devedesetih godina, kada je nekadašnji industrijski gigant RTB Bor doživeo veliki pad.

- Mnogo je simbolike danas, jer Vučić dolazi u deo Srbije koji bi bukvalno, da nije njegovog napora, bio dolina gladi u pravom smislu te reči. Zaječar, Majdanpek, Bor, da nije došao Ziđin, gde su sada prosečne plate 150.000, 160.000, 180.000 dinara, taj deo Srbije, ja mislim, ne bi imao kamen na kamenu. Tamo bi, umesto koliko god ljudi sada živi, možda živela tek trećina ili petina tog broja - rekao je Kašanski.

Govoreći o nekadašnjem stanju u Boru, Kašanski je istakao da se seća još težih prilika iz devedesetih godina, kada su se građani suočavali sa velikom nemaštinom, a nekadašnji privredni simbol grada bio pred gašenjem.

- Ja sam počeo da studiram 1990. godine, pa ti sad vidi koja je to razlika. Pamtim taj Bor u mnogo gorem izdanju nego što ga ti ili tvoji vršnjaci ili neki koji su došli kasnije pamte. I to, kada sam rekao "kamen na kamenu", mislim da je blag opis onoga što je tamo bilo. Tamo su se ljudi ubijali, vešali, pucali u sebe u nemaštini. Imamo i neke dokumentarce iz tog vremena, ne znam ni gde su sačuvani ni kako, ali pamtim iz tih devedesetih kako se živelo u Boru i kakav je bio RTB Bor, koji je u jednom trenutku bio perjanica naše privrede, a onda se sunovratio do toga da je bukvalno trebalo da bude zatvoren - naveo je Kašanski.

Kašanski je potom govorio o ulozi koju je Aleksandar Vučić imao u dovođenju kineskog investitora u Bor. Podsetio je na Vučićeve posete Pekingu i razgovore sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, ističući da je, kako je naveo, bilo potrebno mnogo truda da se obezbedi spasavanje tog privrednog centra.

- Vučić je lično, u Pekingu, kako je pričao dva ili tri puta, molio, bukvalno molio Si Đinpinga i ubedio ga nekim svojim argumentima, meni potpuno nepoznatim, jer je to na nivou međunarodne politike, da ti nekoga lično ubediš da kaže: "E, dragi Aleksandre, mi ćemo da spasemo taj Bor." I ne samo Bor, nego i Smederevo i mnogo toga drugog u Srbiji - rekao je Kašanski.

"Zaječar više ne sme da bude slepo crevo, putna infrastruktura je preduslov za razvoj"

Saša Milovanović, generalni direktor Kurira, govorio je u specijalu Kurir televizije "Ujedinjena Srbija - Narod odlučuje" o planovima za razvoj istočne Srbije, novim investicijama, unapređenju infrastrukture i značaju saradnje sa Kinom. Istakao je da najavljeni projekti mogu da doprinesu ekonomskom razvoju ovog dela zemlje i stvore uslove da ljudi ostanu da žive i rade u svojim gradovima.

Milovanović je naveo da je, kada je reč o najavljenim ulaganjima, važno ko ih predstavlja i da li iza obećanja stoje konkretni rezultati.

- Kad vam Aleksandar Vučić kaže da će biti uloženo 60 miliona, vi znate da će biti uloženo 60 miliona. Kad kaže da će biti sagrađeno 133 kilometra novog puta, vi znate da će se to desiti. Prosto je to njegov manir. Pokazao je svojim radom i radom ljudi oko njega da se sve što je obećavao na kraju sprovodilo u delo - rekao je Milovanović.

On je istakao da istočna Srbija ima veliki turistički potencijal, prirodne lepote i prostor za razvoj privrede, ali da je za iskorišćavanje tih mogućnosti neophodna kvalitetna putna infrastruktura.

- Jako se radujem tom strateškom planu za istok Srbije, jer je to jedan od najlepših delova Srbije, sa puno netaknute prirode i turističkog potencijala. Putna infrastruktura je preduslov za sve to, i za turizam i za nove fabrike - naveo je Milovanović.

"Zaječar ne sme da bude slepo crevo"

Govoreći o planovima za razvoj regiona, Milovanović je naglasio da Zaječar treba da postane važno saobraćajno i privredno središte, povezano sa Borom, Nišom, Paraćinom i drugim gradovima.

- Istok Srbije mora da se razvija. Zaječar ne sme da bude, a više nije, slepo crevo. Zaječar treba da bude grad oko koga će se praviti nova infrastrukturna mreža, zbog blizine Bora i svega ostalog, i prema Nišu i Paraćinu - rekao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, razvoj infrastrukture, privlačenje novih investitora i otvaranje fabrika trebalo bi da doprinesu boljem kvalitetu života građana i omoguće im da ostanu u svojim mestima. Milovanović je posebno izdvojio mogućnost da se, ukoliko ne bude pronađen strani investitor za određeni projekat, razvoj pokrene kroz domaću privredu.

- Svidelo mi se i to što je rečeno da će nova fabrika biti dovedena ovde, odnosno da će biti pronađen investitor. Ako to ne uspemo, naša domaća privreda otvoriće novu fabriku ili stvoriti novi prostor za ljude koji nemaju posao - istakao je on.

Dodao je da je, prema njegovoj oceni, danas moguće pronaći posao u različitim sektorima, a osvrnuo se i na anketu Kurir televizije, u kojoj su građani govorili o promenama koje su primetili u svojim sredinama.

Bor kao primer razvoja i kineskih investicija

Milovanović je Bor naveo kao primer grada koji je, kako je rekao, ostvario značajan privredni napredak, ističući visinu prosečnih zarada i promene koje je imao prilike da vidi tokom razgovora sa zaposlenima u kompaniji Ziđin.

- Bor je primer, lider po prosečnoj plati i svemu ostalom. Skoro sam imao prilike da ispred naše firme razgovaram sa ljudima iz Ziđina. Bilo je tu i kineskih predstavnika i naših ljudi koji rade za njih, i vidite koliko su stvari uradili i kakvu tehnologiju primenjuju - rekao je Milovanović.

On je odbacio predstavu da kineske kompanije nužno koriste zastarele ili ekološki štetne tehnologije, navodeći da Kina ubrzano razvija svoju privredu, infrastrukturu i tehnološke kapacitete.

- Kineska tehnologija nije ta neka prljava tehnologija o kojoj svi pričaju, nego je najsavremenija. Godinama se vodila negativna kampanja, a mi koji smo stariji imali smo asocijaciju na Kinu kao na nešto jeftino, što je bilo aktuelno pre 30 godina. Kina je danas svetska sila - istakao je Milovanović.

Kao primer tehnološkog napretka Kine naveo je razvoj železnice i savremene infrastrukture, upoređujući ih sa stanjem u Sjedinjenim Američkim Državama.

Čelično prijateljstvo Srbije i Kine

Milovanović je podsetio i na saradnju Srbije i Kine u različitim oblastima, navodeći ulaganja u Bor i železaru, kao i saradnju u oblasti odbrane. Ocenio je da kineske investicije imaju značajnu ulogu u razvoju srpske privrede.

- Kina je, kao investitor u našim preduzećima, spasila i Bor i železaru. Odnos sa Kinom je čvrst, kineska ekonomija se razvija. Kada sve to pogledate, imate zaista čelično prijateljstvo Kine i Srbije - rekao je Milovanović.

On je kao jedan od pokazatelja bliskih odnosa dve zemlje pomenuo i odlikovanje koje je Aleksandar Vučić dobio od kineskog predsednika Si Đinpinga, kao i posete kineskih zvaničnika Srbiji.

- Radujem se kineskim investicijama, jer su kineski investitori danas veći garant nego neke zapadne investicije za koje smo ranije mislili da su bolje ili da će više voditi računa o određenim stvarima. Kinezi ubrzano osvajaju svet - zaključio je Milovanović.

Zdravstvena zaštita i u manjim sredinama

Ivana Vučićević je ocenila da se politička borba ne vodi samo kroz kritike i optužbe, već i kroz predstavljanje konkretnih rezultata i planova za budućnost. Kao ključne oblasti razvoja izdvojila je izgradnju puteva, mostova i autoputeva, unapređenje zdravstvenog sistema i ulaganja u manje sredine.

- Imate samo rezultate, samo rad na tome i, naravno, obećanja kakva će biti Srbija za 10, 15, 20 godina. Mi znamo kako će Srbija izgledati od 2030. do 2035. godine. Imate predstavljene tačke, tačno znate u kom smeru će se razvijati. To je građenje puteva, infrastruktura, mostovi, autoputevi, regionalni putevi, ali i oni manji koji ranije nisu ni bili planirani. Bitno je da se spajaju i sela, a ne samo gradovi - rekla je Vučićević.

Govoreći o zdravstvenom sistemu, Vučićević je istakla da je, pored ulaganja u velike kliničke centre, važno razvijati i manje zdravstvene ustanove, kako bi građani mogli da dobiju neophodnu pomoć bez odlaska u najveće gradove.

Ona se osvrnula i na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi svaki opštinski i okružni centar trebalo da ima savremenu dijagnostičku opremu, uključujući skenere, magnetnu rezonancu, rendgen i mamograf.

- Sada se ide na drugu fazu, osim kliničkih centara u Srbiji, Nišu, Kragujevcu i drugim mestima. Ide se na manje zdravstvene jedinice koje su takođe bitne. Vodi se računa da u svakom zaseoku imate bar ambulantu koja može da pruži prvu pomoć. Prema govoru predsednika Aleksandra Vučića, svaki opštinski i okružni centar moraće da ima skener, magnetnu rezonancu, rendgen i mamograf. Zamislite koji je to standard i na koji nivo se podiže standard građana Srbije - navela je Vučićević.

Ona je naglasila da decentralizacija zdravstva podrazumeva i stvaranje uslova da lekari rade u mestima u kojima su odrasli, uz odgovarajuće plate i opremljene ustanove.

Prema njenim rečima, takav pristup mogao bi da doprinese ravnomernijoj dostupnosti zdravstvene zaštite, posebno u situacijama kada su pacijenti ranije morali da putuju u Beograd zbog specijalističkih pregleda ili komplikovanih medicinskih slučajeva.

Efikasnije zdravstvo i povratak dijaspore 

Dejan Miletić je izrazio očekivanje da bi unapređenje zdravstvenog sistema moglo da bude jedan od narednih prioriteta, uz pojačanu kontrolu i racionalizaciju rada.

- Naravno, očekujem da će on, kao predsednik vlade sutra, ako Bog da, dosta poraditi na tom segmentu i izvršiti i pritisak i kontrolu, kako to sve treba da jedan premijer radi, da podstiče, u stvari, tu racionalizaciju u smislu da efikasnije, efektivnije zdravstvo radi - naveo je Miletić.

On je ocenio i da Vučić tokom kampanje pokazuje drugačiji pristup komunikaciji sa građanima, uz više razgovora o problemima sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju.

Govoreći o najavljenom državnom programu za jug i istok Srbije, Miletić je ukazao na mogućnost da se povratkom ljudi iz inostranstva pokrene dodatni privredni razvoj i popravi demografska slika.

- Savremeni svet, posebno Evropa, ulazi u velike turbulencije. Tamo će biti velikih problema za svakog čoveka, posebno emigranta. I sad je trenutak da ti delovi Srbije, iz kojih su odlazili ljudi, upravo jugoistok Srbije privuku njihov povratak i da popravimo malo i demografsku sliku - rekao je Miletić.

Kako je istakao, za to je neophodno unaprediti infrastrukturu i uslove života u svim delovima zemlje, ali i podstaći ljude koji su u inostranstvu stekli kapital da pokrenu sopstvene poslove u Srbiji.

- Ako uspemo da privučemo ljude da se vrate u Srbiju sa određenim kapitalom koji su stekli, s jedne strane, a s druge strane da im omogućimo na neki način, da ih stimulišemo, da ih inspirišemo da pokrenu biznise, mali biznis, to će biti dodatno nešto što će ubrzati rast Srbije, a nije kalkulisano. Teško je to izračunati i ubaciti u bruto društveni proizvod. I to može da bude mnogo veći zamajac za Srbe nego što iko razmišlja o tome - poručio je Miletić.

"Ljudi treba da vide da su u Srbiji mir, stabilnost i budućnost"

Miletić je ocenio da bi ulaganja u sve delove Srbije i stvaranje boljih uslova za život mogli da budu važan razlog da se ljudi koji su otišli u Nemačku i druge zemlje zapadne Evrope vrate u domovinu.

Predsednik Vučić uvek strateški razmišlja. Uvek unapred razmišlja. To je upravo šansa da ljudi dođu i kažu: "Hoću kući, siguran sam, tamo je mir, stabilnost. Razmišlja se o razvoju, ulaže se u sve delove Srbije. Tu je moja perspektiva i moja budućnost" - rekao je Miletić. 

Putevi, pruga, luka Prahovo i nove investicije

Aleksandra Tomić je govorila o planovima za razvoj istočne Srbije, ističući značaj saobraćajne infrastrukture, regionalnih puteva, železnice i modernizacije luke Prahovo. Prema njenim rečima, realizacija ovih projekata mogla bi da doprinese boljoj povezanosti regiona i daljem ekonomskom razvoju.

- Kako biste uradili Paraćin i izašli ovamo do Zaječara i Negotina, te regionalne puteve, kako biste luku Prahovo do kraja napravili da to bude jedna moderna luka koja u vreme kada su niski vodostaji može da primi brodove preko 100 metara? Zatim pruga, i vi dobijate jedan potpuno moderan, takozvani interoperabilni centar, tranzitni, za celu Srbiju, ali i za region, jer ta veza sa Rumunijom predstavlja mnogo jaču vezu, uz deo koji se odnosi na gasnu interkonekciju - navela je Tomić.

Ona je dodala da se, kako je rekla, radi i na regionalnim putevima unutar Bora, Zaječara i Negotina, kao i da su za građane posebno važni bolja dostupnost škola i zdravstvenih ustanova.

Tomić je pomenula najavljene investicije u četiri škole, vredne 30 miliona evra, kao i novu bolnicu u Zaječaru. Govorila je i o razvoju centara za dualno obrazovanje i novim radnim mestima u pogonu SDPR-a, gde će se, prema njenim rečima, proizvoditi vozilo "Lazar 3".

- Otvara se novi pogon SDPR-a, gde će se raditi "Lazar 3". Zaposleno je 50 novih radnika, a još 50 treba da se zapošljava. To je pokazatelj vizije Aleksandra Vučića kada govori o tome da izlazi pred građane sa novim programom za budućnost - rekla je Tomić.

Budžet Bora porastao gotovo deset puta

Govoreći o razvoju istočne Srbije, Srđan Barac je izdvojio Bor kao primer grada čija se ekonomska situacija, prema njegovim rečima, značajno promenila zahvaljujući investicijama i strateškim odlukama.

- Samo jedan podatak. Govorili ste o Boru, Zaječaru, Majdanpeku, ali Bor je baš jedan primer. Budžet Bora bio je 1,4 milijarde dinara 2012. godine, a sada je 13, bliže 14 milijardi. Deset puta. To govori o tome - istakao je Barac.

Kako je naveo, razvoj grada ogleda se i u novim sadržajima i unapređenju uslova života građana.

- Sada je problem u Boru, u stvari, kako da potroše novac, pa imaju vrtiće koji su savremeniji nego ovde na Vračaru i tako dalje. To je primer koliko jedna odluka jednog državnika može da promeni ne samo taj grad nego ceo region - rekao je Barac, dodajući da su u tome važnu ulogu imali i Aleksandar Vučić i kineski predsednik Si Đinping.

Barac je ocenio da je istočna Srbija bila među najugroženijim i najslabije razvijenim delovima zemlje, zbog čega je, prema njegovim rečima, bilo važno usmeriti investicije upravo u taj region.

Kurir.rs