Atila Pinter, ambasador Mađarske u Beogradu, priznaje u intervjuu za Kurir da se nalazi u srećnoj poziciji jer su odnosi Beograda i Budimpešte na najvišem nivou u istoriji. On najavljuje da odnosi dve države u skoroj budućnosti mogu da uđu u novu eru zahvaljujući nedavno potpisanim sporazumima u oblasti energetike. Pinter ohrabruje težnju zemalja regiona da još bliže sarađuju jer je uveren da će to, kako kaže, dati vetar u leđa evropskim integracijama.
Kakva je Evropska unija izašla iz pandemije koronavirusa? Šta se promenilo u odnosu snaga pojedinih članica, ali i EU kao celine?
- Privrede evropskih zemalja teško su pogođene koronavirusom. Prekidanje na hiljade spona među državama sa značajnom spoljnom trgovinom, pa tako i samo zatvaranje granica, predstavlja ozbiljnu prepreku i iz tog razloga kod pojedinih zemalja može da se računa na znatan ekonomski pad. Koronavirus se za EU, pa tako i za njene institucije, pojavio kao kriza koju Evropa odavno nije doživela. Dok je EU na početku epidemije humanitarnu pomoć slala Kini za borbu protiv ovog virusa, zbog širenja epidemije je sve više i više i sama postajala korisnik te iste pomoći. U nedostatku zajedničkog epidemiološkog mehanizma, zemlje EU pokušale su na individualan način da se izbore s ovom krizom i shodno tome dobijene su različite metode i rezultati.
Jesu li svi prošli ispit?
- Različite strategije između država članica, kao i njihove rezultate još uvek je teško tačno oceniti, ali se čini da je istočni deo srednje Evrope položio ispit. Po mom viđenju, prava snaga EU pokazaće se u postepidemiološkom ekonomskom oporavku, što bi moglo biti od velike pomoći ne samo zemljama članicama već i zapadnom Balkanu.
Mislite li da svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom može da posluži kao motiv državama zapadnog Balkana da još čvršće međusobno sarađuju dok čekaju prijem u članstvo u EU?
- Epidemija koronavirusa nas je razdvojila na neko vreme, ali se nadamo da je ovaj period sada završen i da ćemo se ponovo usredsrediti na saradnju. Pristupanje EU je u isti mah i velika prilika, a i izazov, čiji je jedan od glavnih pokretača saradnja. Definitivno smatram da je veoma dobro što zemlje regiona u određenim tematskim oblastima, kao što su trgovina i granična kontrola, teže ka jednoj tešnjoj međusobnoj saradnji. U istoriji EU postoji mnogo dobrih primera da su uklanjanje barijera i dobra susedska politika, kao i usklađivanje regionalnih ciljeva dale vetar u leđa integracijama. Mogu samo da pohvalim svaki predlog za saradnju i takođe inicijativu, koje utiču na pravac razvoja dobrosusedskih odnosa.
Mađarska je u migrantskoj krizi često pominjana kao zemlja koja tvrdo drži svoje granice zatvorene. Kako odgovarate na optužbe da ste zanemarili ljudska prava da biste odvratili migrante da uđu u EU?
- Pre epidemije koronavirusa jedno od najbitnijih pitanja koje je uticalo na bezbednost EU bilo je svakako pitanje migracija i oprečnih mišljenja u proceni istih. Mogućnost slobodnog kretanja unutar EU u proseku dve trećine stanovništva država članica smatra pozitivnim, dok se podrška migracijama van EU u poslednjih pet godina sve više i više smanjuje. Našu zemlju od 2015. godine konstantno napadaju zbog toga što se zalaže za nacionalne vrednosti i suverenitet teritorije i ne želi da bude zemlja u kojoj se naseljavaju migranti. Proteklih godina smo videli mnogo ovakvih primera.
Šta je onda rešenje?
- Vlada Mađarske podržava obnovu zajedničke migracione politike EU, međutim, ona mora biti zasnovana na konsenzusu, što znači da se moraju uzeti u obzir i stavovi država članica koje se zalažu za ograničavanje migracije. U tom cilju Mađarska poštuje zakonodavstvo koje je uspostavila EU. Pravo na azil je kamen temeljac naše migracione politike, međutim, po našem mišljenju, to nije isto što i prihvatanje ilegalnih migracija. Mađarska ozbiljno shvata odbranu svojih nacionalnih granica, pa tako i granica šengenske zone, i to prvenstveno u cilju sprečavanja ilegalnih migracija, čime štiti i EU u celini. Vlada Mađarske smatra da ne treba problem doneti u Evropu, već pomoć i podršku treba pružiti tamo gde za to postoji potreba, odnosno u zemljama iz kojih migranti dolaze. Iz tog razloga je naša vlada 2017. godine pokrenula program „Hungary Helps“, u okviru kojeg se dobro usklađeno koordinira pružanje humanitarne pomoći i drugih razvojnih aktivnosti na kriznim područjima.
Mađarski premijer Viktor Orban i srpski predsednik Aleksandar Vučić imaju odličan, čak prijateljski odnos. Mađarsko-srpski odnosi su na uzlaznoj putanji. U kojim segmentima ima još prostora za unapređenje odnosa?
- Bez sumnje mogu da kažem da smo u srećnoj poziciji jer su mađarsko-srpski odnosi na najvišem nivou u istoriji. Saradnja postoji u bezbroj segmenata, što potvrđuje i činjenica da smo za vreme epidemije koronavirusa do kraja održavali dijalog i situacijom smo rukovodili po principu solidarnosti. Trenutno radimo na produbljivanju ekonomskih odnosa dveju zemalja, a i dosad smo nailazili na brojne sjajne primere. U stalnom je porastu broj mađarskih investicija u Srbiji i taj tempo želimo da zadržimo i ubuduće. Takođe bih želeo da naglasim da smo prošle nedelje potpisali dva sporazuma u oblasti energetike, usled čega bi trgovina energijom između Mađarske i Srbije mogla da uđe u novu eru.
Mnogo se očekuje i od zajedničkih infrastrukturnih projekata. Kako oni napreduju?
- Smatramo ih veoma važnim za odnose dveju zemalja. Prioritet su projekat izgradnje pruge Budimpešta-Beograd i obnova železničke pruge između Segedina i Subotice. Oba projekta zahtevaju dalje napore, s obzirom na to da se radi o veoma velikim ulaganjima, čiji će rezultati biti spektakularni za građane obe zemlje. Pomenuto podržavanje ekonomskih koraka mora da se reflektuje i u našim ugovornim odnosima, što znači da bismo saradnji želeli da pružimo siguran pravni okvir. Očekuje se potpisivanje dodatnih sporazuma, koji će otvoriti nove mogućnosti za dalji razvoj odnosa.
O SLOBODNOM VREMENU U SRBIJI RADO ODLAZIM NA ADU, DUNAVSKI KEJ, KALEMEGDAN
Šta vam se najviše sviđa u Srbiji, kako najviše volite da provodite slobodno vreme?
- Kada sam kod kuće, mnogo čitam i gledam televiziju, a vreme mi ispunjava i naša jednogodišnja britanska kratkodlaka mačka. Stigla je kod nas kao mače od dva meseca, bele boje, i imala je mnogo sličnosti sa mačkom Mari iz „Diznijevog“ crtanog filma „Mačke iz visokog društva“, pa smo je i nazvali po njoj. Trudim se da što više vremena provodim sa porodicom, što zbog posla i nije baš lako. Rado odlazimo u šetnju na Adu Ciganliju ili Dunavski kej u Zemunu, i ako se tuda šetamo, uvek smo u potrazi za nekim prijatnim mestom za kafu. Volimo i Kalemegdan, a veoma nam se dopada i obnovljen Narodni muzej Srbije, koji smo već piše puta posetili.
O SPORTU NAVIJAM ZA SRBIJU U KOŠARCI
Pratite li sport?
- Volim sport, ali te događaje sada pratim uglavnom samo kao gledalac. Najviše volim košarku, fudbal i, naravno, vaterpolo. Veliki sam navijač nekadašnje jugoslovenske, a danas srpske košarke. Vaša zemlja je velesila u ovom sportu, za mene najveća. Kada igra reprezentacija Srbije, uvek navijam za nju. Ovo mi je navika iz detinjstva, još od oca, koji se profesionalno bavio ovim sportom. Uvek smo navijali za Jugoslovene, jer su oni mogli da pobede Sovjete. Bilo je ogromno zadovoljstvo kada sam 1983. godine u Budimpešti bio u prilici da ih uživo gledam.
Kurir.rs, Ivana Kljajić
NE PROPUSTITE
