Ova vlada je verovatno vlada napravljena u najtežim svetskim, a samim tim, i za nas, u najtežim okolnostima još od ratova devedesetih. Uzimajući to u obzir, njen glavni zadatak je da težak period prevaziđe sa što manje štete za srpsko društvo i srpsku ekonomiju, kaže Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza (Spas) i predsednik opštine Novi Beograd.
On u intervjuu za Kurir prvi put sasvim iskreno govori o saradnji s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, o nekadašnjim saradnicima, ali i o tome šta mu nedostaje tokom izmenjenog načina života zbog koronavirusa.
Nova vlada je sa ograničenim rokom do proleća 2022. Koliko je moguće za tih godinu i po dana da ovaj tim pokaže svoje sposobnosti?
- To neće biti nimalo lako i zato je ona u ogromnom iskušenju. Na sve to, imate neke političke partije i pojedince koji čak ni u ovako teškim okolnostima ne mogu da naprave otklon od politikanstva i sticanja sitnih političkih poena, pa čak i ako to ugrožava celo naše društvo. Kao da će tu istu vlast, za koju se tako bore, jednog dana vršiti u nekom drugom društvu, a ne u tom istom koje danas svesno ugrožavaju.
Među novim ministrima je i predstavnik Spasa Ratko Dmitrović, koji je zadužen za brigu o porodici i demografiji. Da li ste zadovoljni kako je otpočela saradnja sa SNS?
- Trudimo se da radimo, tamo gde imamo priliku, najbolje što znamo i umemo. Zasad nemam zamerke na saradnju sa SNS.
Za godinu i po dana će biti novi izbori. Da li ćete se kandidovati za predsednika, gradonačelnika..? Kakve su vam ambicije na tom planu?
- Uvek sam se zalagao da se ljudi preporučuju za mesta za koja imaju najveće kompetencije. Objektivno najviše znanja, iskustva i rezultata imam iz lokalne politike. I pored toga, politika nekad ume da bude nepredvidiva, pa ne bih eksplicitno odgovarao na ovo pitanje, ali svakako da verujem da bih najviše mogao da dam kao gradonačelnik Beograda, ukoliko bi mi narod ukazao poverenje za to.
Deo opozicije koja je bojkotovala izbore sada menja mišljenje. Šef Dveri Boško Obradović je prvi javno rekao da "više nije za bojkot". Šta mislite o tome?
- Ne bih ulazio u bilo čije odluke. Bojkot izbora je legitimna politička odluka koja uvek ima svoje konsekvence. Jedan deo stranaka se odlučio da ne izađe na prošle izbore, da li će isto da urade opet ili će sada da izađu, morate s njima da vidite zašto sada hoće, a pre nisu hteli.
Neretko se sastajete s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kakva vam je saradnja?
- Sa Vučićem se nisam ranije poznavao. U međuvremenu smo se bolje upoznali, dosta razgovarali o najrazličitijim stvarima i počeli politički da sarađujemo. Mogu slobodno da kažem da naš odnos, što nije baš čest slučaj u ovom poslu, počinje da dobija i jasne obrise prijateljstva. On je čovek koji mi je ukazao veliko poštovanje za moj rad, a od mene ni on ni njegova stranka nikad ništa nisu imali. Niti sam im ikada bilo šta dao, za razliku od mnogih kojima sam u jednom momentu dao sve od sebe, a nisu znali to ni minimalno da cene. I ne samo to. Gledali su da me na sve moguće načine omalovaže, ismeju ili na jedan izuzetno perfidan način diskredituju. Naravno, uvek prikriveno i podmuklo.
U kom smislu?
- Podmuklo, jer kad za to imaju priliku licem u lice, tada im hrabrost baš i nije jača strana. E, ja te stvari nikada ne zaboravljam. Kako ljude od kojih sam najmanje očekivao, a ukazali su mi veliko poštovanje, još manje ljude kojima sam u jednom trenutku dao sve što sam imao, a "u znak zahvalnosti " su godinama gledali kako da me diskvalifikuju i unize. Kad na kraju nisu uspeli u tome što su zamislili, onda su kao odlučili da budu ljuti na mene, misleći valjda da ću ih se uplašiti. Bolje bi im bilo da se ljute na sebe, ali bi to malo teže išlo, jer za sebe veruju da su najpametniji, bogomdani za sve na ovom svetu i da je njima sve dozvoljeno.
Na koga mislite?
- Da sam hteo da izgovorim imena, izgovorio bih. Zna se gde sam bio i s kim sam sarađivao.
Predsednik je imao pohvala na vaš račun, šta biste vi rekli o njemu i da li vam se promenilo mišljenje sada kada bliže sarađujete?
- Naravno da menjam mišljenje o čoveku koga sada upoznajem, a ranije ga nisam lično znao. Ako sam vam rekao da se među nama stvara prijateljski odnos, koji u politici nije čest slučaj, mislim da to dovoljno govori šta o njemu mislim.
Život u pandemiji
Nedostaje mi bliskost među ljudima
Živimo u pandemiji više od devet meseci, koliko su se promenile vaše navike i šta vam najviše nedostaje?
- Inače nisam neko ko često posećuje javna mesta. Ukoliko nisam na poslu ili kod kuće, uglavnom sam na bazenu i tamo uživam da radim s decom, vaterpolistima. Nedostaje mi bliskost među ljudima koja se strahovito brzo gubi i nadam se da će ova nesreća što pre da prođe, jer ako potraje, bojim se da će svet toliko da se sociološki promeni, da se nikada više neće vratiti na nivo na kom je bio.
Svakog dana se od Kriznog štaba iščekuju nove mere za Novu godinu? Šta mislite da je najpametnije odlučiti?
Kad bih ja imao znanja i iskustva iz te oblasti bio bih deo kriznog štaba. Ti ljudi su uzeli na sebe veliku odgovornost da donose odluke u situaciji kad ne postoji osoba na svetu koja zna tačno šta treba uraditi i koje mere su najbolje, a da svi aspekti društva budu što manje ugroženi, naravno uzimajući u obzir zdravlje kao prioritet. Vidim da ih mnogi napadaju, a niko ne želi da prizna da nema zemlje ili kirznog štaba na svetu koji je doneo uvek prave mere, jer je kovid nepoznanica za ceo svet, pa i za nas. Velika je hrabrost i odgovornost bila potrebna i prihvatiti se takvog zadatka, jer koliko znam, poziv države bio je upućen svima koji su stručni da se priključe, pa su se neki odlučili da stoje sa strane i kritikuju, a ne da uđu unutra i podnesu odgovornost za teške odluke. Mislim da je najmanje što mi možemo da uradimo, da im pružimo podršku i ne otežavamo donešenje odluka u već izuzetno teškim okolnostima, jer ti ljudi su najbolje što Srbija ima.
Kurir.rs/ Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
