Ako se rat u Ukrajini oduži, Rusija će biti u ozbiljnim problemima zbog sankcija. Mada ono što plaši mnoge je da li će i Srbija biti zahvaćena nekom vrstom sankcija.
Određeni broj ruskih banaka isključen je iz svetskog međubankarskog komunikacionog sistema SWIFT. Ruskoj Banci je zamrznuta imovina i najavljeno da će sredstva koja se tamo nalaze biti kompenzacija Uniji za proisteklu štetu.
Predsednik Belorusije upozorio je da te ekonomske mere guraju Rusiju u treći svetski rat. "Budite veoma rezervisani i klonite se toga, jer nuklearni rat je kraj svega", rekao je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA, istakao je da što duže traje ovaj rat to će biti lošije po Rusiju, mada i za ostatak sveta.
- Ono što čujemo sa Ruske strane jeste da su se oni spremali za ovako nešto i imaju određene rezerve. Oni su se okrenuli na istok pošto se država najviše finansira prodajom nafte i gasa, a najveće tržište je Evropa. Ukoliko to tržište stane, moraće taj gas negde da plasiraju. Nema države koja može da se pripremi za ovakve izolacije, koliko god da ste bogati. Mada Rusija tu ima prirodne predispozicije da može eventualno duže da izdrži. Isključenje iz svetskih finansijskih tokova stvarno može da podigne paniku, dovoljno je da građani jednog dana odu do svoje banke da podignu svoje pare i da shvate da ne mogu. Što duže traje to je lošije po Rusiju ali i po ostatak sveta. jer uskoro velikom broju zemalja ističu ugovori o gasnim aranžmanima. Tako da mislim da će uskoro morati da sednu i nađu kompromis - rekao je Radosavljević u Jutarnjem programu na Kurir televiziji.
Ekonomski stručnjak Mahmut Bušatlija naveo je da je Rusija spremala odgovor na sankcije još od 2014. godine.
- Mi smo deo globalnog sela i sve što se bude dešavalo na tim tržištima svetskim, imaće nekog odraza na nas. Rusija se sprema na odgovor na sankcije od 2014. godine, od prvih sankcija zbog Krima. Oni su našli način da se prilagode drastičnom padu cene nafte, jer od 2014. godine je nafta od 120 dolara po barelu pala na negde oko 25 dolara po barelu. To nije sprečilo Rusiju da pod sankcijama unapredi svoju poljoprivredu i bude najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Prethodnih 200 godina uvek su prvi bili Amerikanci, treća je uvek bila Ukrajina - rekao je ekonomski stručnjak.
Direktor Instituta FEFA naveo je da ne treba da budemo uplašeni oko sankcija koje mogu nas da zadese.
- Ja mislim da u ovom trneutku ne treba da budemo previše bojazni oko toga. Čuli smo da centralna banka i udruženje banaka ima sličan stav u krajnjem slučaju, država garantuje do 50 hiljada evra štednje građana i za najveći broj građana je neka sigurnost. Ono što bi moglo da unese najveću pometnju na tržište su neke dugoročne oscilacije. Sa jedne strane imajte u vidu da se naftom i gasom trguje u dolarima, sam prestanak dela trgovine ili zaustavljanje izvršiće pritisak za dolar. Mada mi smo vezani za evro, ja ne očekujem neke velike poremećaje. Naravno ja to sve govorim u nekom kratkom roku, ako se ovo produži i eksalira tada je sve moguće. Ono što je meni najinteresantnije da je 4-5 dana pred rat, berze su išle na dole, a kada je rat počeo one su naglo skočile i rasle. To znači da neko profitira od toga - rekao je Radosavljević.
Ekonomski stručnjak je istakao da ga najviše brine tošto smo baš jako vezani za tržište u EU, ali tvrdi da ćemo lakše proći ovaj put jer imamo alternativu preko Bugarske.
- Mene najviše brine naša velika zavisnost sa tržištem EU, ako vi imate preko 60% a možda i 80% ukupne razmene sa inostranstvom samo sa jednom asosijacijom koja ima neke izrazito drugačije stavove od nas. To može na nas imati veliki uticaj. Mi sa Rusijom nemamo ko zna kakvu razmenu, zavisimo od gasa. Doduše, mislim da ćemo lakše proći ovaj put jer imamo tu alternativu preko Bugarske, ali moramo se prisetiti činjenice da je južni tok uništen zahvaljujući poltronstvu Bugarske koja je pristala na pritiske i otkazivanje tog projekta - rekao je ekonomski stručnjak.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
