Gošća Svetislava Basare u emisiji “Crveni karton” na Kurir televiziji bila je istoričarka i političarka Latinka Perović.
Basara i Latinka su kroz razgovor pretresli političke događaje u Srbiji tokom poslednjeg veka. Bavili su se temama kao što su Kraljevina Jugoslavija, Tito, Ranković, Milovan Đilas, Dobrica Ćosić, njihovim odnosima, postupcima i posledicama.
Latinka je podsetila na ideje srpskih liberala, a komentarisala je i događaje iz savremene istorije ističući da je Zoran Đinđić bio pametniji i humaniji nego što je sebe predstavljao.
- Srpsko društvo je u novijoj istoriji bilo agrarno s malim potrebama gde ne možete ni da živite ni da umrete. To je hajdučko društvo gde se brzo sticalo nasiljem, otimačinom od onog koji ima više od vas. Krajem 19. veka to je opisao Pera Todorović u sprezi sudstva, politike, tužilaštva. Taj mentalitet se zadržao, hajduci stavili leptir mašnu, vojničke uniforme, ali su u mentalitetu ostali osioni. To je ratničko društvo gde je pitanje slobode bilo od drugoga a ne za sebe. Vrlo malo smo radili vertikalu u srpskoj istoriji koja je krhka, a koja je bila alternativa antiliberalnom procesu. Istoričarima spočitavaju da je ono što je prevladalo je bilo jedino i moguće. To je zlonamerno čitanje istorijske istine, a mi pokušavamo da dokažemo da je ona postojala sa njenim dometima i ograničenjima - rekla je Latinka Perović u Crvenom kartonu.
Latinka Perović se osvrnula i na ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.
- Mnogo dublje seže taj nacionalizam nego 80-ih. I Đinđić je formiranjem DS imao muke da napravi liberalno-demokratsku stranku jer je DS bio infiltriran Ćosićevim kadrovima i desnim, nacionalnim krilom. Posle imamo LDP, sjajan projekat Čede Jovanovića i to ekspresno propada. Sada će izaći biografija Zorana Đinđića koju je izvanredno napisao Mijat Lakićević. Tu će se videti koliko je Đinđić bio pametniji i humaniji nego što je sebe predstavljao. Rekao je da biste uspeli u ovakvom društvu, potrebna je velika askeza. Na to nije bila spremna intelektualna elita. To je bila alternativa, novi mladi ljudi. Bio je potreban strpljiv rad. Ne možete jedno da govorite, a suprotno da radite. Niko vam neće verovati, propašćete - ispričala je Latinka Perović.
Spomenula je u Crvenom kartonu i ubistvo dr Zorana Đinđića.
- Đinđićevo ubistvo je fatalna granica naših mogućnosti. On je filozof u srpskoj politici. Šta je sve prošao, koliko je radio, to je renesansa prosvetiteljske ideje u Srbiji. Kad pročitate tu biografiju, vidite da se tu kondenzovala naša drama. Njega je prvo odbacila intelektualna, pa tek onda politička elita. Bio je predmet velike zavisti. To je talenat koji se sam probiojao, bez ičije podrške, iz skromne podrške. Bio je na putu da pokrene ljude, toliki naš svet je otišao odavde. Svet u koji odlaze mladi nije svet velike izvesnosti, ali misle da je od svega najgore ostati ovde jer tu nema perspektive.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
