OVO ŠTO DOŽIVLJAVAMO JE OSVETA DUBOKIH DRŽAVA: Crnobrnja o Masku i tviteru, Titu, Breni, Konstrakti! TITO JE IMAO HILJADU LICA

Ako neko poznaje medijsku i kulturnu scenu Srbije, onda je to Stanko Crnobrnja, televizijski i filmski reditelj, producent i scenarista, te profesor na Fakultetu za medije i komunikacije. U radnoj biografiji ima zapisano da je radio na više od 1.500 televizijskih formata, poput emisija "Nedeljno popodne", "Petkom u 22" i "Beograd noću", zatim na brojnim serijama, kao i na tri igrana filma, među kojima je i "Hajde da se volimo", u kojem je zablistala pevačica Lepa Brena. Uz sve to, utemeljivač je i više regionalnih televizija.

U razgovoru za Kurir, Crnobrnja analizira trenutnu situaciju u svetu medija i kulture, ali se osvrće i na deo svoje karijere.

Počeo bih naš razgovor pitanjem koje ste vi ovih dana postavili u svojoj kolumni - da li će generacije odrasle u potpunoj stopljenosti s digitalnim alatima, pametnim telefonima, društvenim mrežama, kriptovalutama, video-igrama, elektronskim nadgledanjem, genetskim inženjeringom, silikonskim lepoticama, smrtonosnim pandemijama, milionskim migracijama, kolosalnim ratnim razaranjima, dužničkim ropstvom, veštačkom inteligencijom, sintetičkom hranom, energetskom nestašicom, klimatskim katastrofom biti u stanju da stvore novi svet u kome ljudi žive u miru i blagostanju?

- To je nagradno pitanje od milion dolara. Ipak, odgovor je - DA, osim ako, u međuvremenu, stari, ogorčeni, pohlepni i istrošeni svetski moćnici sa sobom u večna lovišta, nuklearnom kataklizmom, ne oteraju i celu planetu. Po mnogo čemu današnja mlada generacija je poslednja generacija koja ima i nalog i tesnu verovatnoću da spase planetu od ludila koje je zahvalio svet. To je biti ili ne biti za budućnost civilizacije i taj izazov ova mlada generacija već prihvata i počinje da ga rešava.

Profesor ste na Fakultetu za medije i komunikacije. Kakvi su, u stvari, mladi? Treba li da brinemo za budućnost? I šta je ključni savet koji im dajete kada su u pitanju mediji, a šta im govorite kada je reč o životu generalno?

- Mladi su, kao u svakom vremenu, puni nade i želje za životom. Generacije 21. veka sa čuđenjem gledaju to do koje mere su generacije 20. veka uspele da pokvare i ugroze jednu lepu, malu, plavu planetu koja je, kao plavi safir, kružila svemirom, sa velikim šansama da bude jedinstveno kosmičko čudo lepote i sklada. O medijima i životu svojim studentima na početku prenosim dve epohalne istine koje je otkrio veliki Maršal Makluan, a to su: prvo - mediji su produžeci naših čula, a elektronski mediji su direktni produžeci našeg mozga. Danas to znači - beskonačno. Drugo, medij je poruka - značenje medija nije u poruci, već u dejstvu koje ostvaruje na postojeći društveni poredak. Tviter je promenio svet, a u vlasništvu Maska promeniće ga još više. A Fejsbuk, da je država, bio bi najmnogoljudnija država na svetu. I, kao dodatak, mudre reči koje je ostavio Bernard Šo - izgubljeno vreme nikada ne može biti ponovo nađeno. Što se budućnosti tiče, usred pandemije, mladi u Nemačkoj su glasno objavili: "Nećemo novac, hoćemo budućnost!" Mislim da je to raspoloženje većine mladih danas, širom sveta.

Zašto su se duboke države, svuda u razvijenom svetu, ustremile na slobodan internet?

- Internet je epohalno sredstvo slobodne komunikacije među ljudima. Čovečanstvo ga je očekivalo i želelo hiljadama godina. Kada se sloboda interneta raširila planetom, kao cunami je ugrozila, pa i preplavila, dotadašnje "vlasnike i čuvare" istina i autoriteta. A to su, vekovima, duboke države. Ovo što doživljavamo je osveta dubokih država i njihov grčevit pokušaj da zadrže apsolutnu kontrolu nad istinom, ali i društvom u celini - od kulture do biznisa, od zdravlja do kretanja, od slobode govora i misli do inovacija i duhovnosti.

Spomenuli ste maločas Tviter i Fejsbuk... Danas je u svetu više nego popularan i Netfliks, ali da li je možda on, kako se čini, krenuo u propast?

- Netfliks i dalje, posle 15 godina prednjačenja u striming ponudi, ima 222 miliona pretplatnika. Međutim, nije više jedini na tržištu, konkurencija je ojačala i dešava se jedna od zakonitosti kapitalističkog tržišta - ništa ne traje večno. Prvi put u poslednjih 10 godina pretplatnici masovno odustaju od Netfliksa. Samo u prvoj polovini godine to će biti tri miliona. Netfliks, koji se opisivao kao sve što nije - a nije TV uživo, nije sport na televiziji, nije fiksirani dan i vreme premijere i nije program sa reklamama, u novom poslovnom modelu ličiće mnogo na staru dobru - televiziju. Program će ići, ali prekidaće ga reklame. Na jednu pretplatu neće više moći da se prikači više korisnika. Basnoslovna ulaganja u originalne programe moraće da se smanje. Upravo je otkazana ekskluzivna serija koju je trebalo da producira Megan Markl. Netfliks će se sameriti sa realnim mogućnostima, a da bi dugoročno napredovao moraće da pronađe i moćnog partnera. Još jedna fuzija u svetu medijskih mega kompanija.

O medijskoj sceni Srbije

Država nije trebalo da se povlači iz medija

Da li je država pogrešila u odluci da se povuče iz vlasništva u medijima? Došli smo u situaciju da je Srbija jedina država u regionu, pa i u Evropi, koja nema državnu, nacionalnu, novinsku agenciju...

- Sada već davni medijski zakoni, iz 2014. godine, proglasili su „proterivanje“ države iz medija. Bio je to rezultat dugogodišnjeg, stranog i domaćeg, lobiranja i čin ozbiljnog gubitka zdrave pameti. Države se nigde ne povlače iz medija koje poseduju ili na koje utiču. Kod nas, sa tim naopakim zakonima, stvorila se situacija u kojoj većina od 2.000 registrovanih medija u Srbiji zavisi od državnog novca, koji se deli kroz konkurse za sufinansiranje. Ti konkursi pretvorili su se u mehanizam korupcije u kome privilegovana manjina dobija glavninu državnih subvencija, a većina mrvice, tek toliko da preživi. Kolateralna šteta te pameti bilo je i ukidanje državne novinske agencije, koja je osnovana još davne 1943. godine i koja je, u svetu, decenijama kotirana kao jedna od najkvalitetnijih. To kako mi umemo da sami sebe upucamo u nogu - niko ne ume.

Zbog čega je u Srbiji tolika popularnost, sa jedne strane, rijalitija, a s druge strane, kvizova?

- Ljudi vole da budu voajeri ili, kako se to nekada govorilo, rošomonci i da gledaju druge, nepoznate ljude u njihovim beskrajnim natezanjima, dramama, prevarama, svađama, mržnjama. Kada gledaju te ljude, osećaju se nadmoćno, jer oni nisu u tim ponižavajućim, često vulgarnim situacijama, ali, istovremeno, osećaju se i zadovoljno jer mogu, bez zadrške i anonimno, do mile volje da navijaju, mrze, vole, slede, ogovaraju, prepričavaju "junake" koji godinama defiluju kroz svet rijaliti televizije. Sa druge strane, u TV kvizu, ljudi imaju neku vrstu strahopoštovanja, ali i veliku znatiželju prema pojedincima koji su "na televiziji" sposobni, pametni, brzi, vispreni i koji pobeđuju, bez ičije pomoći, i to u odmeravanju snaga sa sebi ravnima. To je snaga koja je, za većinu publike, nedostižna, ali i neodoljiva.

Kako je došlo do toga da svojevremeno radite film „Hajde da se volimo“ s Lepom Brenom? Kakva je ona bila za saradnju?

- Saradnju mi je predložio tadašnji menadžer Slatkog greha, fenomenalni Raka Ðokić. Nažalost, on odavno više nije sa nama, ali to je bio producent i menadžer izvanrednih sposobnosti, dobitnih ideja i velike hrabrosti. Mjuzikl u našoj kinematografiji nije česta pojava. Dopala mi se ideja da ostvarim mjuzikl, i to ne samo jedan, sa tako kvalitetnim producentom kakav je bio Raka Ðokić. Brena je bila i ostala izuzetan profesionalac. Koncentrisana, pripremljena i za najteže izazove dugotrajnih snimanja, vredna, odgovorna, mlada i puna pozitivne energije.

Zašto početkom osamdesetih oblačite Olivera Mandića u žensku garderobu, šminkate ga i dovodite u emisiju „Beograd noću“? Je li to bio neki čin provokacije, hrabrosti ili...?

- Godinama me pitaju šta je to bilo i decenijama se sećaju emisije „Beograd noću“ sa kojom sam, namerno, išao na to da istaknem saznanje da televizija nije samo to što je moglo da se vidi na ekranima do te emisije. „Beograd noću“ bio je prvi celovečernji rok pop TV šou u Evropi. Uz Oliverovu sjajnu muziku mogao sam da razvijem fantastičnu priču koju sam pričao novim televizijskim jezikom. Tim jezikom ovladao sam kroz kombinaciju mog dotadašnjeg umetničkog bavljenja fotografijom, filmom, televizijom i multimedijom. To je bilo veliko zadovoljstvo u stvaranju, sa ekipom posvećenih, izuzetnih stvaralaca Televizije Beograd, koji su, baš u tom trenutku, bili u punoj snazi i spremni na kreativni postupak te vrste.

Vaš otac je Bogdan Crnobrnja, bio je bliski saradnik, odnosno generalni sekretar predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Šta vam je otac govorio o Titu? Kakav je on, zapravo, bio? Uprkos raznim teorijama, vi ne dovodite u pitanje Titovo poreklo i zvaničnu biografiju?

- Svi revolucionari iz generacije mog oca, koje sam upoznao, držali su se nepisanog zakona. Taj zakon nalagao je da se ništa ne govori o ljudima i organizaciji. Usvojen je još u doba predratne, ilegalne borbe kada, ni pod najvećim mukama, drugovi nisu odavali svoje drugove. U mirno doba, kao pobednici, imali su, naravno, svoja sopstvena mišljenja o pokretu i o drugovima. Tito je dugo bio neprikosnoveni autoritet. Ono što sam i sam direktno mogao da vidim i shvatim, još kao veoma mlad, jeste sledeće - Tito je bio izuzetno ambiciozan, perfektno organizovan, snalažljiv profesionalni revolucionar, sklon ženama, duvanu i alkoholu. U osnovi vuk samotnjak, oprezan, komunikativan, znatiželjan, sposoban, izdržljiv, pronicljiv, lukav. Otac mi je jedino odgovorio da je Tito bio taj čovek, a ne onaj iz brojnih teorija o njemu kao podmetnutom ruskom agentu, vanbračnom detetu ovog ili onog austrougarskog aristokrate, mističnom pripadniku tajnih društava itd. Da, Tito je bio čovek sa hiljadu lica, pogotovo do momenta kada je pobedio u revoluciji i postao svetski poznat. Kao svetska faca znao je da se prikaže kao veliki igrač, tako je i uvažavan, njegova sahrana je dokaz. Ali nije imao snage da se povuče u svom najvećem sjaju. Proglasio se za doživotnog lidera, u poslednjim godinama života dočekali su ga njegovi grehovi u vidu slabića kojima se okružio. Nije imao snage da ih spreči da rasture njegovo najveće dostignuće - zajedničku državu Južnih Slovena - Jugoslaviju.

O predstavnici Srbije na Evroviziji

Konstrakta ima odlične šanse

Razgovaramo uoči Evrovizije. Vi ste tokom karijere radili, pored ostalog, i brojne muzičke festivale, među kojima su Jugovizija i Beovizija... Kako vam se čine šanse Konstrakte, ovogodišnje predstavnice Srbije na Evrosongu?

- Šanse koje ima Konstrakta su odlične. Čak i ako ne pobedi, već je ostvarila jak utisak, širom Evrosong univerzuma, koji je, zaista, višemilonski svet za sebe. Glasanje je uvek bila slaba karika Evrosonga. Ne znam ko su glavni protivkandidati, ali kod SMS glasanja publike mogući su neočekivani obrti.

Boban Karović

NE PROPUSTITE U PETAK, 6. MAJA, UZ IZDANJE DNEVNIH NOVINA POKLON - CD SEKE ALEKSIĆ

Najuticajnije dnevne novine Kurir obeležavaju 19 godina postojanja i tim povodom svim čitaocima, uz kupljeno izdanje dnevnih novina Kurir, poklanjamo novi CD Seke Aleksić.

Nakon dužeg najavljivanja, Svetlana Seka Aleksić obradovala je svoju publiku novim albumom pod nazivom “Bioskop”.

Poznata pevačica istakla je da je posebno ponosna na pesmu “Bioskop”, iza čijeg teksta stoji jedan od naših najpoznatijih tekstopisaca Marina Tucaković.

Pored ove pesme, Marina je pre dve i po godine napisala pesme “Paralela” i “Poziv u pomoć”, koje su takođe deo novog albuma. Zato ne propustite u petak, 6. maja, uz kupljeno izdanje dnevnih novina Kurir poklon - novi CD Seke Aleksić pod nazivom “Bioskop”.

Čitajte KURIR!

Bonus video: