U medijima često čitam kako EU uporno postavlja nove prepreke pred Srbiju na njenom putu da postane članica. Uoči okupljanja lidera zapadnog Balkana u Briselu 23. juna, na važnom sastanku lidera sa Evropskom unijom, značajno je iznova ponoviti da evropske integracije nisu Sizifov posao. One su ostvarive: proces je jasan i transparentan, prioriteti su određeni i to se konkretno odnosi na vladavinu prava, normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i ključna ekonomska pitanja i pitanja životne sredine, a Srbija je ta koja mora da radi na tim oblastima, uz svesrdnu podršku EU.
Sve je jasno
Kada su pregovori o klasteru 3 započeti pre šest meseci, Evropska unija je pokazala da kada Srbija ostvari napredak, i pregovori napreduju. Istina je da se kriterijumi za 35 pregovaračkih poglavlja nisu promenili i da nikakva potpuna novina nije uvedena. To se odnosi i na zahtev za usklađivanje sa spoljnom politikom EU: ništa nije novo - sve je jasno od samog početka.
Iako se kriterijumi nisu promenili, jednostrana i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu promenila je svet. Vojna agresija Rusije izazvala je humanitarnu krizu i predstavlja pretnju po bezbednost Evrope i čitavog sveta. Upravo zato EU računa na Srbiju, kao svog bliskog partnera i zemlju kandidata koja pregovara o budućem članstvu, da se u odgovoru na agresiju Rusije pridruži EU i mnogim zemljama širom sveta.
Ali krenimo od početka. Svedoci smo skoro četiri meseca rata u Ukrajini. Svedočili smo užasu u Marijupolju, pozorištu koje je razoreno dok su se u njemu skrivali civili. Istraživači organizacije Human Rights Watch koji su bili u Buči od 4. do 10. aprila, nekoliko dana nakon što su se ruske snage povukle iz te oblasti, našli su obilje dokaza o ubistvima po kratkom postupku, prisilnim nestancima i mučenjima, od kojih svaki predstavlja ratni zločin i potencijalni zločin protiv čovečnosti. Svedočili smo raketnom napadu na železničku stanicu u Kramatorsku, na kojoj je na hiljade ljudi čekalo da pobegne od užasa rata, i tokom kog je 59 ljudi izgubilo život, uključujući sedmoro dece. Više od 7,1 miliona ljudi je raseljeno zbog rata u Ukrajini, a procenjuje se da su hitna humanitarna pomoć i zaštita potrebne za 15,7 miliona ljudi. Od početka ruske invazije trećina Ukrajinaca je napustila svoje domove. Ovo je najveća izbeglička kriza u Evropi od Drugog svetskog rata.
Nezakonita, ničim izazvana i neopravdana invazija Rusije na Ukrajinu dodatno je pogoršala globalnu krizu hrane. Ruska agresija je izazvala veliki pad izvoza i prouzrokovala rast cena osnovnih namirnica do čak 30 odsto, što ima katastrofalne posledice po milione ljudi u zemljama koje zavise od uvoza i ugroženim zemljama: Putinovi vojnici okupiraju obradivu zemlju, kradu ukrajinske useve, uništavaju silose i blokiraju njene luke, što znači da oko 20 miliona tona ukrajinskih žitarica ne može da dopre do globalnih tržišta. Posledice su katastrofalne za ceo svet, imajući u vidu da Ukrajina proizvodi hranu za 400 miliona ljudi. A za sve to je odgovorna Rusija: evropske sankcije se ne odnose na izvoz žitarica i đubriva, ni u Rusiji ni u Ukrajini, ali Rusija je ta koja svojim delovanjem izaziva nestašicu hrane i đubriva i vrtoglavi rast cena. EU nastavlja da pomaže Ukrajini da izveze poljoprivredne proizvode drugim putevima koji ne uključuju Crno more, dok ostaje imperativ da se Ukrajini omogući da nastavi da koristi brodove za izvoz.
Ne oslanjati se na jedan izvor
Novo vreme u kom živimo je pokazalo i da je zavisnost od ruskog gasa opasna. Nikada nije dobra ideja osloniti se na samo jedan izvor za robu koja ima veliki značaj za građane i privredu. Rusija je svojim delima pokazala da nije pouzdan partner, te da je spremna da koristi glad i hladnoću kao oružje. EU je rešena da okonča svoju energetsku zavisnost od Moskve. Evropska komisija je predstavila svoj plan pod nazivom REPowerEU, odnosno odgovor na poteškoće i poremećaj globalnog energetskog tržišta koji je izazvala invazija Rusije na Ukrajinu. Transformacija evropskog energetskog sistema je hitna iz dva razloga: radi okončanja zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva, koja se koriste kao ekonomsko i političko oružje te evropske poreske obveznike koštaju skoro 100 milijardi evra godišnje, kao i radi rešavanja klimatske krize.
Nastupajući kao Unija, Evropa može brže da prekine zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Ankete pokazuju da 85 odsto građana EU smatra da EU treba što pre da smanji zavisnost od ruskog gasa i nafte i na taj način podrži Ukrajinu. Mere predviđene planom REPowerEU mogu da doprinesu ostvarivanju ovog cilja kroz uštede energije i ubrzano uvođenje obnovljivih izvora energije koji će zameniti fosilna goriva u domovima, industriji i proizvodnji energije. Zelena transformacija će ojačati ekonomski rast, bezbednost i klimatsko delovanje Evrope i njenih partnera.
EU sa zapadnim Balkanom radi na pružanju podrške da se zadovolje energetske potrebe regiona. Sa Srbijom već radimo na diverzifikaciji izvora energije izgradnjom novog gasnog interkonektora s Bugarskom, koji će omogućiti snabdevanje gasom iz novih izvora nakon puštanja gasovoda u rad. Predsednica Vlade Brnabić i ja smo u februaru zvanično otvorili radove na novom gasovodu u Dimitrovgradu. Osim toga, u procesu smo pokretanja nove inicijative za izgradnju još jednog konektora za Srbiju u saradnji sa Severnom Makedonijom, kako bismo bolje povezali Srbiju sa Grčkom, a spremni smo da podržimo i dodatne investicije kako bismo Srbiji omogućili da ima što veću diverzifikaciju izvora gasa. Akcioni plan za novu Regionalnu energetsku platformu za jugoistočnu energetsku tranziciju je usvojen, a u toku je uspostavljanje i platformi za zajedničku kupovinu gasa koje će biti dostupne zemljama zapadnog Balkana.
U ovom globalnom okruženju rata, krize hrane, energetske krize i inflacije, EU je ujedinjena i odlučna i nije izgubila na atraktivnosti. Upravo je suprotno. Evropska komisija je nedavno preporučila državama članicama da Ukrajini i Moldaviji odobre status kandidata, kao i Gruziji nakon što adresira prioritetna pitanja. Ovo je istorijski trenutak i dokaz da je EU model u kom ljudi žele da žive. Državni model ekonomije slobodnog tržišta, stabilnih demokratskih institucija i poštovanje vladavine prava, te učešće u političkoj uniji jeste nešto što lideri kako na zapadnom Balkanu, tako i u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji vide kao model koji je vredan truda. Dat je nov vetar u leđa težnji da se pristupi EU. Politička podrška koju su mnoge zemlje zapadnog Balkana pokazale kroz potpuno usklađivanje sa odlukama spoljne politike EU da se suprotstavi ruskoj invaziji jesu važni znaci našeg jedinstva. Poseta lidera Crne Gore i Albanije Kijevu bila je autentični izraz tog jedinstva.
Sva ova pitanja će sutra biti na dnevnom redu Evropskog saveta. Kandidatura zemalja koje teže da postanu članice i na koji način se proširenju na zapadnom Balkanu može dati novi zamah. U ovom teškom kontekstu, koji takođe može biti i nova prilika, Srbija treba da donese ključne odluke. Jedinstvo i dobro korišćenje prilika pred nama jesu ono što nas gura napred u ovom trenutku.
Velika ulaganja
EU ostaje strateški izbor Srbije, i to iz valjanih razloga. Premijerka Brnabić je prošle nedelje u Prespi podsetila da se 82 odsto srpske trgovine odvija sa EU i sa drugim zemljama zapadnog Balkana. Mi gradimo bolnice za decu, nove puteve, obezbeđujemo nova vozila Hitne pomoći i vatrogasna vozila. Mi podržavamo srpske inovatore, naučnike i poljoprivredne proizvođače. Mi ulažemo preko 200 miliona evra u Srbiju godišnje u vidu čistih donacija.
EU je najbolja perspektiva Srbije u smislu demokratije, bezbednosti, prosperiteta i zaštite životne sredine. Članstvo u EU je moguće. Ono je zasnovano na zaslugama i kriterijumi su isti, a da bi došlo do članstva, zemlje kandidati moraju progresivno da usklađuju svoje zakone i politike sa EU. To je put napred i to je ono na šta Srbija i EU moraju da usmere svoje napore.
Autor teksta je Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji
