To što Vuk Drašković priča da je Dorđa Božovića Gišku i Branislava Matića Belog u Srpski pokret obnove (SPO) dovela Državna bezbednost (DB) sramota je nehrišćanski. Giška, Beli i ja smo bili simpatizeri SPO, ali tek na njihovo insistiranje smo postali članovi stranke. Pomagali smo na sve načine, pa i finansijski. Drašković se sad pere, on je taj koji je sarađivao sa DB. Giška je stalno govorio: "Razlika između nas i ovih političara je što oni više vole kriminalce nego što mi volimo."
Ovako počinje ispovest za Srpski telegraf Jovan Joca Otašević, dugogodišnji bliski saradnik lidera SPO Vuka Draškovića, reagujući na navode iz nove knjige prvog čoveka SPO "Ožiljci života".
Žestoki momci
Drašković je napisao memoare, a pojedini mediji objavili su delove iz knjige, uključujući i pomenute navode o Giški i Belom. Evo šta je napisao Drašković:
- Prišao nam je u leto 1990, s nalogom vojne tajne službe da se probije u vrh stranke i da bombastičnim antimiloševićevskim govorima zadobije, pre svega, moje poverenje. Uspeo je. Uspeo je i da, uz moj blagoslov, za zlu ne trebalo, prikupi i neke žestoke momke. Pitao sam se: "Koliko li je još Udbinih agenata i žestokih momaka u stranci i oko mene?" Dorđe Božović Giška mi je priznao da je i njega i Belog Udba uputila u SPO, sa zadatkom da mi se približe i čekaju instrukcije. Kad smo ušli u SPO, već smo bili za SPO, a tebe smo Čiča zavoleli čim smo te upoznali - rekao mi je Giška - piše Drašković i dodaje:
- Zato što te volimo, odali smo ti, evo, službenu tajnu, raskinuli s njima i postali, i Beli i ja, njihova meta i neprijatelji.
Istina je, međutim, tvrdi Otašević, potpuno drugačija.
- Zakleo sam se svojoj deci da više neću da pričam, ali morao sam da dođem jer su moji drugovi, koji su dali živote, mrtvi i ne mogu da se brane. Giška je bio sportista, živeo je kako je morao, otišao u inostranstvo i kao mlad pravio neke stvari... Stalno je govorio kad se vratio: "Ja se stidim nekih delova svoje pro- šlosti." Međutim, on je 1983. strpan nevin u zatvor od DB, odavde, insistirali su jer je on, kao mlad, radio neke idiotske stvari za njih... Kada je video koje je zlo ta Udba, bukvalno im je objavio rat - seća se Otašević, kao i da je i Beli video te stvari, vratio se, zasnovao svoj biznis.
On je, dodaje, bio iz treće priče - magistar ekonomije, ali je odrastao na Voždovcu s Giškom i Belim, te su se držali zajedno.
- Stiže ta 1989, Giška dolazi iz zatvora i mi, bukvalno, nismo bi- li opsednuti Draškovićem, nego je on pričao ono što smo mi hteli da čujemo. Mi smo bili simpatize- ri, pomagali bismo, ali oni su nas pozvali, insistirali su iz SPO da im se priključimo. Oni tad nisu imali da plate neku salu, bio je to novembar 1990, pred izbore, i pokojni Beli uzme i plati zakup sale. Prošli su ti izbori kako su prošli, oni su izgubili, i Giška kaže: "Sad treba da pomognemo kad su izgubljeni izbori." Svi se razbežali i mi ko ludaci tu uskočimo. Pazite, Drašković razbijen totalno, nema više nikog, vozio nekog keca razdrndanog i Beli mu kaže: "Kako, bre, obećavaš ljudima bolju budućnost, evo ti..." I Beli mu da tri BMW. Da ideš ko ekipa, da vide da si ozbiljan - seća se Otašević i ističe da je Beli bio čovek koji je ozbiljno zarađivao, nekad i do 50.000 maraka dnevno.
Doktor nauka
Prema Otaševićevim rečima, s ove distance, siguran je da su ih Draškovići samo iskoristili.
-Najtragičnija stvar je što Drašković nikad nije pitao šta je s decom - sinom koji je ostao iza Belog, koji je bio beba kad mu je otac ubijen, i ćerkom, koja je ostala iza Giške. Sin Belog se danas bavi biznisom, a Giškina ćerka živi u Italiji, ona je doktor nauka, kasnije joj je majka poginula u saobraćajnoj nesreći njeno školovanje je finansirao Brano Mićunović - navodi Otašević.
Govor vladike Atanasija
Kako kaže Otašević, vladika Atanasije je na Giškinom grobu objašnja- vao razliku između kriminalaca i komunista.
- Atanasije je držao govor i rekao: "Postoje levi i desni razbojnici, desni kao ti, koji urade nešto loše u životu, a koji posle operu grehe, i levi, komunisti, koji se nikad nisu pokajali.“ A Drašković sad gura ovu priču, da je njega, Gišku, Udba dovela do njega, pazite, koliko je to morbidno, a oni su svesno dali živote - ističe sagovornik.
Za prevoz Giškinog tela uzeli 3.000 maraka Prevoz Giškinog tela s ratišta debelo je naplaćen, otkriva naš sagovornik.
- Giška je donet, kad je poginuo, u krvavom ćebetu, a naši zemljaci, za koje je išao da pogine... naplatili su 3.000 maraka da bi ga dovezli. E, to je to prokletstvo koje mi vučemo - ističe Božovićev nekadašnji prijatelj.
(Kurir.rs/S. telegraf)
NE PROPUSTITE
