Prištinske vlasti imaju ambiciozne planove za ovu godinu - ulazak u čak četiri međunarodne organizacije. Oni se već duže bore za ulazak u Unesko, Savet Evrope, poslali su krajem godine aplikaciju za EU, a prema najavi tamošnje ministarke spoljnih poslova Donike Gervale, optimisti su i kada je reč o ulasku u NATO program Partnerstvo za mir, u kojem članstvo očekuju krajem 2023! No, Beograd neće sedeti skrštenih ruku, već sprema dostojan diplomatski odgovor, rekao nam je šef diplomatije i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Naime, Priština već čeka odgovor EU na prijavu za članstvo koju je podnela 15. decembra prošle godine, a istog meseca je kosovski ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku najavio da će Kosovo na jesen ove godine podneti zahtev i za članstvo u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko). Inače, Kosovo je već podnosilo zahtev za članstvo u Unesku 2015, ali su tada neslavno prošli jer nisu dobili dovoljan broj glasova.
Istrajna borba
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za Kurir poručuje da Srbija neće nemo posmatrati pokušaje Prištine.
- Mi smo uveliko u kampanji novih otpriznanja nezavisnosti Kosova, kojih će svakako biti. Istovremeno, ne sumnjajte da će država žestoko uzvratiti na prištinske pokušaje da dobiju članstvo u međunarodnim institucijama, sumnjam da će i u jednoj uspeti da dobiju, imajući u vidu broj država koje ih ne priznaju, ali i dobre odnose Srbije s velikim delom drugih država - jasan je Dačić.
I analitičari ukazuju da šanse Prištine i nisu tako dobre kako oni očekuju. Tako bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković ocenjuje da nema mnogo izgleda da Kosovo ove godine bude uspešnije nego 2015. po pitanju ulaska u tu međunarodnu organizaciju.
- Iako nije lako, pogotovo sa ove vremenske distance, predviđati tok glasanja na tako velikom forumu jedne organizacije iz sistema UN, smatram da nema mnogo izgleda da "Kosovo" ove godine bude uspešnije nego 2015. Ali treba se, kao i do sada, istrajno boriti da do toga ne dođe - jasna je poruka Tanaskovića za Kosovo onlajn.
Scenario
Ni Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ne veruje da Kosovo ima veće šanse za ulazak u međunarodne organizacije.
- Najava kosovskih vlasti da bi uz aplikaciju za članstvo u EU podneli i aplikaciju za Partnerstvo za mir je očekivana, ali imaće isti ishod kao i aplikacija za članstvo u EU, znači, završiće u fioci zato što se, kao i kod EU i u Partnerstvu za mir, odluke donose konsenzusom, i to je ono što kvari sreću kosovskim vlastima jer četiri članice ne priznaju nezavisnost Kosova (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija). Nema apsolutno nikakve šanse da se njihov zahtev uzme u razmatranje, baš kao ni aplikacija za EU. Jedino što bi moglo da se desi, a tu nikakvih najava nema, jeste da sve ove evropske zemlje plus Kipar priznaju nezavisnost Kosova i da onda bude otvoren put i za kandidaturu u EU i za članstvo u Partnerstvu za mir - objašnjava Grubješićeva.
Nova godina, nova provokacija Kosovska policija sa albanskom zastavom i dugim cevima na Jarinju
Prištini nije dugo trebalo da u ovoj godini započne s novim provokacijama. Tako su pripadnici kosovske policije na administrativnom prelazu Jarinje Novu godinu proslavili uz zastavu Albanije. Na Fejsbuk stranici informativnog portala iz Južne Mitrovice Jepi ze (Daj mi glas) objavljena je fotografije grupe kosovskih policajaca koji u novogodišnjoj noći poziraju s dugim cevima, a njih četvorica u prednjem redu drže raširenu zastavu Albanije.
- Kosovska policija na granici u Jarinju s državnom zastavom za doček Nove godine - napisano je u propratnom tekstu objave na Fejsbuku.
Bodo Veber ZSO data kao simboličan gest Beogradu
Nemački analitičar Bodo Veber ukazuje da je problem to što je EU izbegla da u dva sporazuma, jedan iz 2013. i drugi iz 2015, definiše suštinu ZSO.
- Kada je potpisan sporazum 2013. i kada je Beograd u osnovi prihvatio nezavisno Kosovo, ZSO je data kao simboličan gest Beogradu. Kako je dijalog klizio u krizu, ne samo da je pitanje ZSO zaustavljeno već je to i bio razlog zašto je dijalog zastao. Da stvar bude gora, predviđeni monoetnički mehanizmi u sporazumu su u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, odnosno principom nediskriminacije. To znači ne samo da se mora definisati pitanje ZSO, njenih ovlašćenja, već će u suštini morati da budu dva sporazuma delimično revidirana, ako ne formalno, onda de fakto. Sve ovo, po mom mišljenju, može da se uradi samo u okviru pregovora o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu za potpunu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji podrazumeva i formalno priznanje Kosova od strane Srbije - kazao je Veber.
I. Žigić/ Foto/Source:Printscreen Pink Tv
NE PROPUSTITE
