Predlog Francuske i Nemačke za rešavanje kosovskog pitanja u međuvremenu je prerastao u evropski predlog iza kojeg stoji cela EU, ali i Amerika - međutim, i dalje je nepoznanica koliko su čvrste garancije da će se u praksi zaista i realizovati ono što bi bilo deo nekog konačnog sporazuma Beograda i Prištine.
Šta bismo dobili
Opravdanost postavljanja ovog pitanja je još veća imajući u vidu kako je na terenu prošao Briselski sporazum, koji je potpisan pre deset godina i koji je svojim potpisom garantovala EU. Najznačajnija tačka tog dokumenta - formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) - do danas nije realizovana, jer prištinska vlast odbija da se drži onoga na šta se obavezala.
Neprihvatanje francusko-nemačkog predloga, kako je upozorena naša država, vodi nas u prekid investicija i puta ka EU, dok bi stavljanje parafa trebalo da donese značajne ekonomske koristi, kao i brzi ulazak u EU, i to najverovatnije 2030. A pre svega, tim dokumentom se garantuju osnovna prava Srba na KiM.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku za Kurir kaže da, ukoliko bi bio prihvaćen evropski plan, moraju da postoje čvrste garancije da će sve biti sprovedeno.
- Kao garanti tog osnovnog sporazuma treba da se postave Nemačka, Francuska, ali i SAD, jer bez američkih garancija ništa u regionu do sada nije moglo da se sprovede - istakla je ona.
Međudržavni sporazum
Diplomata Branko Branković, nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama, podseća da je Briselski sporazum međunarodni dokument, koji nije poštovan, te je pitanje ko bi Srbiji mogao da garantuje da bi ovaj sporazum izvršile samo dve države - Francuska i Nemačka.
- I evropski predlog je međudržavni sporazum, ali ako onolika grupa zemalja nije uspela da sprovede Briselski sporazum, niko nama živi ne garantuje da će, ako prihvatimo ovaj predlog, on biti ispunjen. Ali će se u tom slučaju svakako pozivati na ono što smo mi prihvatili i s tim će ići dalje - kaže Branković. On smatra da se potpisivanje ovog sporazuma najpre poteže zbog situacije sa Ukrajinom kako se ne bi na Balkanu stvorili novi sukobi, koji bi bili problem za Zapad.
Boško Jakšić Prihvatanje predloga bilo bi kapitalni dobitak
Novinar Boško Jakšić ocenio je za Fonet da je duboko uveren da je francusko-nemački predlog najbolji predlog i za jednu i za drugu stranu i da dugo vremena ne bismo dobili bolji predlog od ovoga. Kako je naveo, prihvatanje evropskog predloga donelo bi mir i stabilnost, što bi bio kapitalni dobitak i za Srbiju i za Kosovo, jer bi se oslobodili bukagija koje vuku već decenijama, mada je napomenuo da ga ne bi trebalo prihvatiti bezuslovno. Jakšić smatra i da je "ukrajinski rat postao katalizator ubrzanja potrebe za rešenjem kosovskog problema, jer kosovski problem preti da bude bezbednosni rizik Evrope, što Evropa u ovoj situaciji sebi neće da dozvoli". Kako je naglasio, režim ne treba rušiti zbog Kosova, jer bi rešavanje tog problema "omogućilo da prodišemo svi, a posle toga neka se vodi politička borba".
- Ovo nije ni Vučićevo pitanje, ni stranačko pitanje, ovo je par ekselans državotvorno pitanje - objasnio je Jakšić.
Zoran Milivojević Mora se biti oprezan
Karijerni diplomata Zoran Milivojević upozorava da moramo biti oprezni. Kako kaže, evropski plan bi kao posledicu imao konsenzus u transatlantskoj zajednici, što bi stvorilo uslove da se dovede u pitanje Rezolucija 1244 i stvorili bi se uslovi da se Kosovo primi ne samo u Savet Evrope već i u EU i NATO.
- Zato je značajan decidiran stav koji smo mogli da čujemo od vlasti na skupštinskoj sednici o KiM da nema priznanja Kosova, niti njegovog članstva u UN kao bilo kakvo rešenje - kaže on za Kurir.
Ivana Žigić/
NE PROPUSTITE
