Vlasnik Junajted grupe Dragan Šolak pokrenuo je po ko zna koji put svoj političko-medijski mehanizam za uništavanje konkurencije i na sve načine pokušava da našteti ugledu Telekoma Srbija, oslabi ga, na kraju i uništi, i tako ukloni jedinu prepreku za nezaustavljivo uvećavanje ličnog bogatstva. Ogroman novac i beskrupulozan pristup biznisu omogućavaju Šolaku da svoje interese progura i do najrazličitijih institucija, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, o čemu je Kurir u više navrata pisao.
Pilipović glavni igrač
Poslednje akcije Šolakove mašinerije usmerene su na sadržaj izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji i pominjanje Telekoma u njemu. Osim što u vezi s tim traje agresivna kampanja u njegovim medijima protiv Telekoma, kao poslovne kokurenciije, ali i Adrija medija grupe, kao medijske konkurencije, nova saznanja Kurira otkrivaju da je od maja 2021. godine Junajted grupa sa svojim lobistima održala najmanje tri sastanka s predstavnicima Evropskog parlamenta, što je i zvanično evidentirano. Dokumentacija sa ovih sastanaka pokazuje da je glavni Šolakov igrač za prodor Junajted grupe u još jednu evropsku instituciju bila potpredsednica korporativnih poslova u Junajted grupi Dragica Pilipović - koja je, kako je Kurir ranije pisao, dospela u top menadžment Junajted grupe direktno iz direktorske fotelje u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
NE PROPUSTITE
Tri sastanka u Briselu
Šolak je za ove poslove angažovao "Hajgejt" (Highgate), konsultantsku kuću iz Londona. Njihovi lobisti prisustvovali su prvom sastanku s predstavnicima Evropskog parlamenta koji je održan 20. maja 2021. onlajn u Briselu. U zvaničnoj belešci se navodi da je tema sastanka bila "sloboda medija i vladavina prava, vezano za izveštaj o Srbiji". Naznačeno je i da su prisustvovali Dragica Pilipović iz Junajted grupe i Tanja Albreht iz "Hajgejta".
Ona je u ovoj kompaniji stariji savetnik. Drugi sastanak organizovan je 30. novembra 2021. u Bratislavi i takođe je održan onlajn. Tema je bila slična - "sloboda medija u Srbiji, vezano za predstojeći izveštaj o Srbiji 2021". Uz Dragicu Pilipović bio je i potpredsednik "Hajgejta" Teo Kračer. Treći put Dragica Pilipović se sastala s predstavnicima Evropskog parlamenta 30. novembra 2022. Ovog puta je bila bez lobista a tema je bila "Medijsko okruženje u Srbiji". Ovi sastanci Junajted grupe i njihovih lobista s predstavnicima Evropskog parlamenta pokazuju da Šolak kroz poslednju kampanju u svojim medijima optužuje Telekom zato što štiti svoj interes i u međunarodnim institucijama, a istovremeno radi istu stvar protiv Telekoma a za svoje lično bogaćenje. Međutim, u ovome ima nešto što daleko prevazilazi uobičajene poslovne poteze i prirodu biznisa da se u okviru zakona razvija. To je Šolakov manir da netransparentnim kanalima prodre u različite institucije i pretvori ih u zaštitnike njegovog interesa i garante za dalje beskrupulozno bogaćenje.
Veze sa EBRD
Slučaj Dragice Pilipović je jedan od najilustrativnijih primera za to. Kurir je već pisao o njenom karijernom razvoju koji ju je doveo u najuži krug Šolakovih saradnika, a za Junajted grupu obezbedio mesto da se sakrije iza kredibiliteta EBRD. Naime, mehanizam Šolaka bio je usmeren na dobijanje dugoročne podrške ove finansijske institucije za njegove kompanije i to tako što se postarao da obezbedi i uvlačenje banke u svoj biznis putem zvaničnog partnerstva, ali i da uspostavi prikrivene veze preko pojedinih menadžera EBRD.
U vreme kad je Šolak dobio prve milione od EBRD, u toj banci na visokoj menadžerskoj poziciji se nalazila Dragica Pilipović, koja je, nakon što je banka ušla u zvanično partnerstvo sa Šolakom, prešla u njegovu firmu, gde se sada nalazi na poziciji potpredsednice korporativnih poslova u Junajted grupi. Ta okolnost osnovano je probudila sumnju u mogući sukob interesa, jer je EBRD servisirao Junajted grupu kao svog klijenta. U poslovnom svetu ovakvi transferi su pod posebnom lupom zbog izbegavanja i najmanje sumnje u korupciju, trgovinu uticajem i sukob interesa. Dragica Pilipović je u EBRD bila od njenog osnivanja 1991. godine. Radila je na visokim pozicijama u banci, između ostalog i kao direktor za Rusiju, a od 2003. postaje direktor za Srbiju i Crnu Goru. Baš u to vreme, 2004. godine, u Šolakov SBB, operatera koji je deo Junajted grupe, ulazi prva investicija EBRD od 18,5 miliona evra. Uz to, ova banka ulaže i u akcijski kapital SBB i postaje njegov manjinski vlasnik s milion deonica u svojim rukama. Upravo ova finansijska injekcija bila je presudna da Šolak krene u širenje svog biznisa u regionu - da pokupuje još 25 lokalnih provajdera, uvede nove servise i ponudi širokopojasni pristup internetu.
Pilipovićeva napušta EBRD 2008. i prelazi direktno u top menadžment SBB, firmu koja je zahvaljujući finansijskoj podršci upravo EBRD postala jak regionalni igrač. Ona od tada igra ključne uloge u timu Junajted grupe - bila je generalni direktor SBB, trenutno je predsedavajući borda Fondacije SBB, a od 2015. je i potpredsednica za korporativne poslove Junajted grupe.
Saradnja s ruskim čovekom
Ova epizoda iz poslovnog sveta Dragana Šolaka samo je jedan u moru primera njegove prepredene igre u kojoj on ruši sve pred sobom, nameće svoja pravila i obezbeđuje sebi nezaustavljivo uvećanje ličnog bogatstva. Kako uspeva da prevesla i geopolitičke prepreke objasnili smo pre nekoliko dana na primeru uspostavljanja ruskih veza. Iako u medijskoj sferi čvrsto drži antiruski kurs - pre svega preko N1, koji je franšiza američkog CNN - slovenački mediji su otkrili da Šolak iza kulisa razvija svoj biznis sa uticajnim čovekom u ruskim krugovima - Volframom Kuonijem. Dakle, Dragan Šolak sarađuje sa Amerikom, dok na drugoj strani zarad profita ne ispušta priliku da uspostavi vrlo dobre poslovne konekcije s Rusima.
Konsultanti iz Londona
Kompanija "Hajgejt", koja savetuje Šolakovu kompaniju, konsultantska je kuća iz Londona. Kako navode na svom sajtu, svojim klijentima pomažu u poslovima s predstavnicima državnih institucija, medija, biznisa i civilnog sektora. Osnivač "Hajgejta" je Tomas Ejmon Laritaz.
On u svojoj biografiji navodi da je savetovao političke lidere i istaknute pojedince o najvažnijim pitanjima. Njegovi bivši i sadašnji klijenti među državnicima su predsednici ili premijeri Francuske, Grčke, Bugarske, Rumunije, Ukrajine, Gruzije, Tajlanda, Libana, Džibutija, Nigerije i Zambije. Takođe je savetovao brojne generalne direktore i bogataše, a radio je i kao šef kabineta Viktora Pinčuka, jednog od najvećih ukrajinskih investitora.
Ekipa Kurira
NE PROPUSTITE
