Tamo nekih osamdesetih godina dva su pacova izgrizla kablove u trafo-stanici i gotovo ceo Njujork ostavila bez struje na dvanaest sati. Miki Aleksić i Nebojša Zelenović, u poređenju s njima, i nemaju baš razlog da se ponose svojom efikasnošću. Ali, opet nije da nisu naneli veliku štetu…
Ova su dvojica (mislimo na Zelenovića i Aleksića) organizovala deveti protest "Srbija bez nasilja" (!) - zaustavili su saobraćaj na međunarodnom auto-putu kroz Srbiju.
Glasilo protesta, "Danas", zabeležilo je neposredno pre početka akcije Aleksićevu izjavu; "Ovo što se danas dešava je nužda"! Ali, umesto da čučne, Miki je seo za volan i na čelu kolone od petnaestak vozila brzinom od 20 kilometara na sat krenuo iz Bubanj potoka. Jer tako mnogo više smrdi! Iz Šimanovaca mu je istom brzinom, i da istom brojnošću, milio Zelenović.
"Majke opozicione invencije", kako bi ih nazvao jedan čuveni pisac, odabrale su ovakav vid pritiska na državu jer to "vreme kada se dešava najveći tranzit na prelomu između juna i jula meseca". Opet prema "Danasu", kolone putnika zarobljenih u blokadu, u najvećoj meri gastarbajtera koji su putovali kućama, bile su duge nekoliko kilometara. Temperatura je bila 30 stepeni, u hladu. Na asfaltu nekoliko stepeni viša…
Njih tridesetak zaustavilo je najmanje trideset hiljada Turaka. (Opozicionari su, inače, iz kola mahali srpskim zastavama.) Tako nešto nisu uradili ni Obilić, ni Sinđelić… jedino Boškić ako ih ne pretekne.
Nego, da se manemo šale.
Jučerašnja akcija – ta je reč adekvatnija od "protesta" - nanela je štetu građanima Srbije, strancima koji prolaze kroz nju, i privredi države. Kako se "Srbija bez nasilja" prometnula u haos u najavi?
Prosto!
Podsetimo: prvi izlazak građana na ulice početkom maja bio je spontan, i predstavljao je izraz tuge i šoka zbog dva masovna zločina u kojima je ubijeno sada već devetnaestoro ljudi, mahom dece. Onda je deo opozicije u letu zgrabio priliku, i pozvao građane da dođu opet i "izraze protest protiv nasilja". A kad su izašli, kao kukavičje jaje podmetnuti su im "zahtevi" da ih svojim prisustvom podrže. Sadržaj tog spiska zahteva vlastima jasno je otkrivao njihovog autora, i stvarnog inspiratora protesta, medijskog tajkuna Dragana Šolaka. Jer, tražilo se – sve pod plaštom tuge za ubijenima u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima – da se prekomponuje medijski prostor u Srbiji, i veliki njegov deo ustupi Šolakovim televizijama i novinama. I još je tražena smena ministra policija i šefa BIA, kao usluga međunarodnim pokroviteljima tajkuna, u prvom redu kao usluga albanskom lobiju. Jer ne treba zaboraviti da se protesti dešavaju u vreme intenzivnog pritiska na Srbiju zbog Kosova i opasne nestabilnosti na KiM.
Građani su vrlo brzo prepoznali da navedeni zahtevi nemaju veze ni sa proklamovanim ciljevima protesta, ni sa njihovim egzistencijalnim interesima, pa se broj učesnika iz nedelje u nedelju smanjivao. Šolakovi mediji tada su izbacili parolu "radikalizacija". Istovremeno, N1, Nova, Danas… i njihovi portali, u saradnji sa nekim nevladinim organizacijama koje rade u Šolakovom interesu, pokrenuta je kampanja čij je cilj bio da se osipanje protesta sakrije.
Tako je u jučerašnjem "Danasu" (valjda da ohrabri učesnike blokade) objavljeno navodno istraživanje Centra za istraživanje, transparentnosgt i odgovornost CRTA. Oni su utrvdili da svaki drugi građanin u Srbij podržava proteste, a svaki treći je "učestvovao u njima ili će učestvovati"! Buduči da Srbija ima blizu sedam miliona stanovnika ("građana"), ispada prema ovom istraživanju da je na svakom od prethodnih osam protesta – sve i da nikad na dva nisu došli isti ljudi – bilo po trista i kusur hiljada učesnika!!!
Bilo bi lepo da nam CRTA nacrta kako je tolika gužva stala u onih tridesetak Aleksićevih i Zelenovićevih automobila!
Istina je, naravno, sasvim drugačija – broj učesnika poslednje dve šetnje bio je nekoliko hiljada. Činjenica je, nesporna, da protesti jenjavaju, da više nemaju nikakvu energiju. Pre nekoliko dana napisali smo da nije pitanje kada će se ugasiti, nego kad će Dragan Šolak, kao njihov inspirator i nalogodavac pomenutim opozicionim liderima dozvoliti da se skinu sa aparata.
Ali njega ništa ne košta da ih i dalje drži na dnevnom redu. Problem imaju izvođači radova, drugi ešelon opozicionih lidera, kako da ih bez dovoljnog broja građana organizuju. Kako da ih "radikalizuju"…
Blokada saobraćaja je, čini im se, najlakši način, jer s malo ljudi uspevaju da izmaltretiraju veliki broj građana. Ako se posle ovog teksta, ne sete da se uvuku u transformator…
Zato je organizovana i današnja šetnja do Pinka. Računaju da će lepo vreme i animozitet beogradskog "kruga dvojke" prema zabavnom programu ove televizije na ulicu izvesti dovoljno građana da se očuva privid masovnosti. Ali, ovo je računica očajnika: jer ma koliko njihove stranke bile neuspešne na svim izborima do sada, organizatori imaju dovoljno političkog iskustva i znaju da je takav pritisak na jedan medij prvi korak na spirali nasilja u kojoj nijedan medij, bez obzira na svoju uređivačku politiku, neće biti pošteđen… Oni su, međutim, u nuždi.
A šta će biti na kraju, kad organizatori protesta ostanu sami, bez ikakve podrške građana, bet i onih tridesetak automobila neophodnih da se blokira auto-put? Kako će "majke invencije srpske opozicije" izražavati svoje nezadovoljstvo vlastima?
Ima ona lepa i poučna priča o pastiru koji se naljutio na selo pa sebi odsekao onu stvar.
Čobani, dakle, znate šta vam je činiti...
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
