ORMARI IM PUNI SKELETA! Srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović za Kurir o ponašanju Sarajeva prema Republici Srpskoj!

Gotovo svakodnevni su zahtevi zvaničnika iz Sarajeva da NATO rasporedi svoje snage u Distriktu Brčko... Srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović nazvala je takve zahteve besmislenim, naglašavajući da su svi problemi u BiH isključivo političke prirode. Ona je u razgovoru za intervju nedelje govorila i o pismu genseka UN, statusu visokog predstavnika u BiH, te odnosima Srbije i RS...

Šta Republika Srpska može da očekuje od sednice Predstavničkog doma parlamenta BiH zakazane za 22. avgust i da li će popunjavanjem Saveta ministara biti rešena institucionalna kriza koja postoji?

- Popunjavanje Saveta ministara je obaveza koja proizilazi iz dogovora s partnerima iz Federacije BiH, a ne bilo kakav ustupak Republici Srpskoj. Uostalom, propisana je i obaveza u pogledu zastupljenosti konstitutivnih naroda u sastavu Saveta ministara, tako da je ta stvar jasna. Ipak, mislim da je pozitivan signal to što smo postigli određeni dogovor o imenovanju ministra finansija iz reda srpskog naroda, usvajanju nekoliko zakona koji su važni za nastavak evropskog puta BiH i, naravno, formiranju radne grupe čijim radom bi se trebalo doći i do reforme Ustavnog suda BiH i rešiti nastala kriza. Očekujem da nastavimo da razgovaramo o svim važnim temama i rešavamo pitanja od interesa za sve narode koje predstavljamo u institucijama.

Hoće li se razrešiti kriza sa Ustavnim sudom BiH? Da podsetimo, taj sud je promenio pravila koja se odnose na njegovo funkcionisanje, a ona mu omogućavaju da sada funkcioniše bez srpskih sudija. Koji je izlaz iz te situacije?

- Republika Srpska nije odgovorna za krizu nastalu donošenjem neustavnih i nezakonitih odluka od strane Ustavnog suda, tako da ni ključ njenog rešavanja nije u našim, već u nečijim drugim rukama. Mi smo svakako spremni da pružimo doprinos njenom rešavanju, ali loptica je prvenstvo na strani aktera u Sarajevu. Mi smo jasno rekli da ovakav Ustavni sud, u kojem tri stranca zajedno s predstavnicima jednog naroda kontinuirano donose neustavne odluke na štetu Republike Srpske, za nas nije prihvatljiv. Uostalom, njegova reforma predstavlja i jedan od zahteva Evropske unije, jer nije normalno da bilo koja zemlja u 21. veku, a pogotovo ne kandidat za članstvo u EU, u svojim institucijama toleriše strance koji donose bilo kakve odluke. To je recidiv nekih prošlih vremena, pa i vekova, i mislim da je krajnje vreme da konačno iskoračimo iz tog polukolonijalnog položaja.

Mislite li da će vlasti na nivou BiH rešiti 14 prioriteta nužnih za pristupanje EU ako se zna da je u okviru jednog od tih prioriteta predviđena obavezna reforma Ustavnog suda BiH i regulisanje pitanja odlaska stranih sudija?

- Mi smo partnerima iz Federacije BiH predložili da paralelno otvorimo proces rešavanja svih 14 prioriteta, iako među njima ima nekoliko veoma složenih sa stanovišta Republike Srpske. Mislim da je to fer predlog, i prema njima i prema samoj Evropskoj uniji. Ako smo mi spremni da otvorimo neke za nas teške teme, onda isto to očekujemo i od partnera iz Federacije BiH. Ono što ohrabruje jeste to što smo i o Ustavnom sudu napravili neki načelni dogovor, ali on tek treba da zaživi u praksi. To svakako jeste jedno od najvažnijih pitanja za nas iz Republike Srpske, a verujem i za celu BiH, jer je reč o instituciji koja je, uz Kancelariju visokog predstavnika, najveći generator političkih i institucionalnih kriza u BiH u poslednjoj deceniji.

Kako komentarišete pismo generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da UN nisu nadležne za postavljanje visokog predstavnika u BiH i kakva je sudbina odluka koje je doneo visoki predstavnik?

- Prvo što je važno napomenuti jeste da BiH trenutno nema visokog predstavnika, što je indirektno potvrdio i sam Guteres u odgovoru na moje pismo. Dejtonski sporazum je jasno propisao proceduru imenovanja visokih predstavnika, a ona nije ispoštovana jer nema relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN u slučaju Kristijana Šmita, dok postoji kod njegovih prethodnika. Prema tome, Narodna skupština Republike Srpske je, braneći međunarodno pravo, upravo to i konstatovala. Što se tiče Guteresovog pisma, on je, izbegavši da direktno odgovori na moje pitanje, zapravo sve rekao. Od njega sam tražila odluku Saveta bezbednosti o imenovanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika, a on me je uputio na bazu podataka Saveta bezbednosti u kojoj se nalaze pojedinačne rezolucije o imenovanju visokih predstavnike od Dejtona do danas, ali ne i rezolucija kojom se imenuje Šmit. E sada, ukoliko to nije nadležnost Saveta bezbednosti, postavlja se pitanje zbog čega su do sada potvrđivali visoke predstavnike. Inače, nama u Republici Srpskoj svaki dan drže predavanja o tome kako moramo poštovati odluke Ustavnog suda, a čak i ta institucija je u odluci iz 2006. godine utvrdila da visoke predstavnike verifikuje Savet bezbednosti. Inače, najmanje tri verzije Guteresovog pisma sam videla u medijima pre nego što je dostavljeno meni, što je skandalozno. Od te tri verzije, dve su bile falsifikati, u kojima je usred Guteresove rečenice ubačena nepostojeća reč koja znatno menja kontekst celog pisma. Pismo mi je uručeno tek kad sam na konferenciji za medije taksativno nabrojala koje sve zakone je prekršilo Ministarstvo inostranih poslova dostavljajući pismo medijima, u čijim objavama je i falsifikovano, ali ne i meni, kojoj je namenjeno. Sve ovo svedoči o uzurpaciji MIP i diplomatsko-konzularne mreže BiH od strane bošnjačkih kadrova, ali i manipulativnim navikama tih kadrova i njihovih pratećih informativnih službi, koje su u stanju čak i da falsifikuju pismo generalnog sekretara UN. Obratila sam se, naravno, i nadležnim institucijama.

Kako biste ocenili postojeće veze između Republike Srbije i Republike Srpske i gde postoji prostor za unapređenje saradnje?

- Veze između Srbije i Republike Srpske su odlične. To ćemo još jednom potvrditi naredne sedmice, kada ćemo imati priliku da u Republici Srpskoj ugostimo delegaciju Srbije koju će činiti kompletan državni vrh, s predsednikom Vučićem na čelu. Planiran je niz aktivnosti i sastanaka, uključujući zajedničku sednicu vlada Srbije i Srpske u Banjaluci, kao i obeležavanje godišnjice stradanja Srba tokom zločinačke akcije "Oluja", koje će ove godine biti održano u Prijedoru. Praksu zajedničkog obeležavanja važnih nacionalnih datuma iz prošlosti ustanovili su upravo predsednici Vučić i Dodik, čime odražavamo jedinstvo u pogledu naše zajedničke prošlosti, ali jednako tako i sadašnjosti i budućnosti. Mi smo veoma ponosni na naše bratske odnose i nikad bolju, sadržajniju i konkretniju saradnju sa Srbijom. Uverena sam da će i predstojeća poseta biti u pravcu daljeg jačanja naših veza, te da će neizostavna tema biti i realizacija zajedničkih energetskih i infrastrukturnih projekata. Neki od tih projekata su još uvek predmet različitih opstrukcija od strane Sarajeva, ali sigurna sam da njihova realizacija nikome ne bi nanela bilo kakvu štetu, već višestruku korist svima u Srbiji i Republici Srpskoj, a samim tim i u celoj BiH. Ipak, pojedini su u Sarajevu toliko zaslepljeni mržnjom prema Republici Srpskoj i Srbiji da ne vide dalje od nosa. To, naravno, ne može i neće uticati na našu spremnost da još intenzivnije razvijamo naše odnose, jer ono što veže Republiku Srpsku i Srbiju je najprirodnija moguća veza.

Zoran Simonović