Punih 20 godina od jednog od najvećih zločina, kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na grupu od pedesetak srpske dece koja su se kupala na reci Bistrici kod Goraždevca i ubile Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakića (12), a teško ranile Marka Bogićevića, Draganu Srbljak, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića, navršava se sutra. Za ovaj zločin, kada su rafali albanskih terorista prekinuli bezbrižno kupanje srpske dece na Bistrici, usmrtivši dvojicu nedužnih mladića i teško ranivši četvoro, do danas niko nije odgovarao, a istraga je zatvorena još 2010.
Roditelji ubijene dece ne kriju razočaranje što počinioci tog zločina nikad nisu izvedeni pred lice pravde, iako su, kako tvrde, poznati i sve su to preneli Kforu. No, iako je tadašnji šef Unmik policije obećao da će "prevrnuti svaki komad zemlje kako bi našao ubice", napadači na decu nikad nisu pronađeni, a Euleksov tužilac je 25. decembra 2010. i zvanično obustavio istragu u ovom postupku.
Kako se mora
Neprolaznu tugu Senka Jovović, majka ubijenog Ivana Jovovića, ne može ni da opiše.
- Živimo onako kako se mora... Nikome od nas nije lako, ali njihova deca su, hvala bogu, živa, a mi nemamo ništa... - tužno poručuje Senka.
Veliku bol i gorčinu pojačava i činjenica da su nadležni odavno digli ruke od pokušaja da nađu počinioce.
- Ko da reši slučaj kad niko više i ne misli o tome, svi su digli ruke - kaže Senka Jovović za Kurir.
I Ivan Bogićević, stric teško ranjenog Marka Bogićevića, za Kurir kaže da je bol velika i da ne prestaje.
- Ona će ostati večito, ali da se živi mora... Ivan Jovović je otišao, i Panta Dakić... Mladi dečkići su stradali - priča potresno Ivan Bogićević.
Prisetio se i dana kada se zločin dogodio.
- Ja sam radio na imanju kad su se čuli rafali. Bistrica je odavde nekih 400 metara i znali smo odmah šta je. Brže-bolje sam s jednim drugarom iz sela otišao tamo i videli smo katastrofu. Skupilo se čitavo selo da vidi šta se dešava. Marka su odveli, nismo ni znali gde je... Ranjene su odveli u Mitrovicu, a mene je tamo odveo Aranđel Nojkić. Tražili smo Marka svuda po bolnici, ali ga nigde nije bilo. Zahvaljujući tadašnjem direktoru bolnice Milanu Ivanoviću, saznali smo da je u vojnoj bolnici, ali nismo tamo mogli da odemo nikako - priča nam Ivan.
Pomogao im Kurir
Marko je bio teško ranjen i dugo je ležao na VMA, a potom i na Banjici.
- Dugo se lečio, četiri godine je nosio štake - seća se Ivan Bogićević, uz osvrt i na jednu situaciju u kojoj mu je pomogla upravo redakcija Kurira.
- Jednom prilikom Marko je greškom dobio uput za bolnicu Bežanijska kosa, ali su nam rekli da ne može kod njih jer oni ne primaju decu, već da mora ili u Tiršovu, ili u Institut za majku i dete, gde nisu hteli ni da nas pogledaju kad smo stigli. Od sve muke, uzmem na prvom kiosku novine Kurir i pozovem redakciju, sve ispričam i za desetak minuta su nas našli ispred bolnice novinari. Oni su pozvali direktora i odmah su ga smestili tada u Institut za majku i dete - setio se Ivan.
Četiri odsto šanse da preživi
Traume i danas nosi Bogdan Bukumirić (35), koji je kao petnaestogodišnjak jedva preživeo napad albanskih terorista, pošto su mu lekari davali samo četiri odsto šanse za život. Kako je ispričao jednom prilikom za Kurir, od tada gotovo svakodnevno čuje rafale koji su pokosili decu na kupanju, a on sam je bio pogođen sa osam metaka. Danas je oženjen i otac je dvoje dece, a porodica mu je najveća podrška.
Podsetimo, ubistvo dece osudili su domaći i međunarodni zvaničnici, a zbog tragičnog događaja održana je i sednica Saveta bezbednosti UN. Unmik je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz "kalašnjikova" na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca. Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka i pretresla 100 kuća, ali nije bilo konkretnih rezultata. Ubice dečaka, i pored nagrade od milion evra i obećanja predstavnika Unmika da će "prevrnuti svaki kamen da ih nađu", nisu poznate, a za zločin nad nedužnom decom niko nije odgovarao. Tužilac Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova zatvorio je 2010. slučaj zbog toga što "istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih", ali su poručili da će ga ponovo otvoriti ukoliko se pojave nove informacije.
Milan Ivanović, tadašnji direktor KBC Kosovska Mitrovica
Šok i neverica, najteži dan za 20 godina
Milan Ivanović u vreme zločina u Goraždevcu bio je direktor KBC Kosovska Mitrovica, gde su dovozili ranjenu decu.
- To je bio strašno težak dan za sve nas lekare... Dvoje mrtvih, ostali teško povređeni... Svi smo bili u šoku, ali smo brzo i uspešno reagovali, imali smo oduvek jaku hirurgiju. Ceo taj dan je bio šok i neverica, bol i žalost, da nam tako pobiju decu na kupanju... Najteži dan za ovih 20 godina... A evo 20 godina je prošlo a da krivci nisu otkriveni. Zna se da su to albanski teroristi, ali nije postojala želja da se identifikuju i kazne, i to posebno boli. I danas sve rade da nam zagorčaju život i učine ga bukvalno nemogućim - kazao je Ivanović.
Život piše romane
Ostali bez braće, danas u braku
Aleksandra Dakić Jovović (31) i tri godine stariji Tomislav Jovović tog avgusta 2003. ostali su bez braće. I sami su spletom okolnosti izbegli da tog dana budu žrtve masakra. Aleksandra je kobnog dana takođe krenula na kupanje, ali nije stigla jer je drugaricu s kojom je bila na putu ujela pčela, dok je Tomislav u to vreme bio na ekskurziji.
Danas su u srećnom braku i imaju sina Pavla (11). Žive u Kragujevcu. Tomislav je profesor matematike, a Aleksandra profesionalni šminker.
I. Ž.
NE PROPUSTITE
