Dr Timoti Les, profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, ekskluzivno za Kurir TV komentarisao je mogućnost promene odnosa Velike Britanije prema Srbiji.
Da li će povratak Dejvida Kamerona promeniti odnose Velike Britanije i Srbije i kako Vi ocenjujete trenutne odnose ove dve države?
- Mislim da to neće doneti velike promene u političkom stavu Britanije prema Srbiji. Moram da kažem da političari u Velikoj Britaniji ne pridaju veliku pažnju Balkanu pa ni nemaju usmerene poglede na tu regiju. U svakom slučaju Srbija i zemlje regiona predstavljaju neku vrstu problema što znači da su političari suzdržani. Smatraju Srbe kao destabilizirajući element u regionu. Kao posledica toga, kontinuitet politike prema Srbiji će biti u rukama zvaničnika, a ne političara. To je u većini slučajeva bilo tako, recimo od krize sa Kosmetom kada su političari bliže posmatrali situaciju u tom regionu. To znači da Dejvid Kameron neće menjati politiku radikalno kao neko ko nije toliko obraćao pažnju na Balkan u prošlosti ili kao neko ko nije bio zainteresovan za spoljnu politiku u prošlosti.
Kako ocenjujete zvanični stav Velike Britanije prema statusu Kosova i Metohije i šta je najspecifičnije u tom statusu?
- Najkraći odgovor bi bio da London podržava nezavisnost Kosova i Metohije i niko neće biti iznenađen mojim odgovorom. Postoji kontekst za to koji proizilazi iz istorije našeg angažovanja za to pitanje. Kada se dogodio taj prvi udarac na Kosmetu 1997 i 1998. to je bio odlučujući momenat u britanskoj politici, kada je stara konzervativna Vlada u Srbiji ostala bez moći i donela sa sobom jedan liberalan međunarodni način razmišljanja koji je video Srbiju kao političku partiju u ovom konfliktu, a zatim albanci na Kosmetu koji su hteli da neutrališu srpsku moć. Od tada, Velika Britanija živi u nasleđu te intervencije. Očigledno je bilo da prva stvar koju su morali da urade jeste da odvoje Kosmet od Srbije, što i dogodilo 1999. godine. Onda deset godina kasnije Britanija je htela nešto da uradi sa Kosmetom, usledilo je proglašenje nezavisnosti Kosova, a naknadno prepoznajući tu nezavisnost želeli su da postignu potpuni suverenitet te teritorije, čak uključujući i severne delove gde je populacija srpska. To je navelo na stvaranje posebnih zakona i institucija, do određenih kontraverznih akcija, uključujući akcije policije na severu, kao i vraćanje vlasti Prištini i pokušaj formiranja Zajednice srpskih opština, koja ne bi trebalo da postane druga Republika Srpska. Britanija je u tome otišla dalje od ostalih evropskih zemalja isto kao i Amerika. Mnogo novca uloženo u pitanje nezavisnosti Kosova.
Kurir.rs/Saša Dobrijević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
