Osim što su precizno odredili pravac u kojem građani žele da Srbija ide u narednom periodu, ovi izbori su dali i malo jasniju sliku o našem političkom i stranačkom miljeu.
Zapravo su potvrdili da kriza građanske ideje u Srbiji ne samo da nije ublažena, već je, čini se, još dublja i konfuznija. Tome je u prethodnom periodu, pa i ovoga puta, ubedljivo najviše doprineo Dragan Đilas jer je sebi svojstvenim političko-finansijskim inženjeringom svaku malu ali iskrenu građansku opciju uspevao da "zarazi" svojom megalomanijom i utopi je u veliku ali lažnu, zato i takozvanu, građansku koaliciju kojom je upravljao.
Njih je bilo više, ali ova poslednja - Srbija protiv nasilja - izjela je možda i najviše građanskog tkiva koje se u Srbiji održalo i pokušalo regenerisati. U prvi ešalon "Srbije protiv nasilja" Đilas je instalirao Mariniku Tepić i Miroslava Mikija Aleksića, dvoje političara koji se, uz naravno armiju istih takvih iz drugih političkih opcija, mogu smatrati simbolima konvertitstva u Srbiji. A ono nikada nije posledica ideoloških ubeđenja, već isključivo ličnog interesa. Tako su i oportuna lutanja Đilasovog dvojca - od preletanja u druge stranke, pa prepakivanja u treće i četvrte, te cepanja sopstvene, pa naplaćivanja tog posla kod petog lidera - slika i prilika iskrenosti sa kojom pristupaju u najnovijoj ulozi koju im je vlasnik liste namenio
Lica tzv. građanske Srbije zapravo su karijerni populisti koji su, zahvaljujući pre svega Đilasu kao vođi kastinga, uspeli da u svoju novu predstavu uključe sve što se moglo nakupiti, uz uslov da mogu biti samo statisti.
Đilas je video priliku u opštoj konfuziji koju su u proteklom periodu održavali stranački i unutarstranački sukobi, paranje i krpljenje šavova po brojnim partijama i pokretima, te različite neprirodne, pa može se reći čak i natprirodne koalicije. "Srbija protiv nasilja" proizvod je zamešateljstva, pa je teško razlučiti da li je priklanjanje Đilasovom izbornom projektu išlo po liniji ličnog ili političkog interesa
Kad se podvuče crta, nosioci pravih građanskih vrednosti ili onoga što može takvo postati u budućnosti nestalo je i utopljeno je u populizmu koji, preko Marinike Tepić i Miroslava Aleksića, diktira Đilas. Tako je Demokratska stranka, kao prvobitni rasadnik svih današnjih organizacija iz tog korpusa, bila potpuno nevidljiva a njen lider Zoran Lutovac gotovo ućutkan u ovoj predizbornoj kampanji. Ista sudbina sačekala je i pokret Ne davimo Beograd i Dobricu Veselinovića, koje su građanski Beograd, a posle i Srbija počeli da prepoznaju kao svog (novog) autentičnog političkog predstavnika. Međutim, desilo se to da su građanske vrednosti u ponuđenim stranačkim kombinacijama skoro potpuno izbrisane. Uočljivo je na izborima nedostajao taj korektiv i protivteža konzervativnom, nacionalnom i ekstremnom na političkoj sceni.
Umesto jasne ideje, konkretnog programa i ideološkog okvira, koalicija "Srbija protiv nasilja" koketirala je i sa nacionalnim i sa građanskim i servirala je jedan populizam koji je mogao da se sabere jedino oko parole "Ua Vučić", sasvim praznog političkog narativa, lišenog bilo kakve građanske vrednosti i nedovoljnog da popuni zjapeću prazninu koju je nekada preplavljivao pravi DS.
Izbori su pokazali da se bez ideološkog temelja ne može graditi ozbiljna politička priča. Prevario se svako ko je u ovoj kampanji menjao stavove i računao da će tako ugrabiti birača više.
Kockanje sa kontradiktornim porukama o Kosovu, Srebrenici, sankcijama Rusiji, Evropskoj uniji ili nekoj drugoj krupnoj temi nikada nije bilo isplativo. Uostalom, to govore i rezultati koje je postigla Srpska napredna stranka, koalicija Nada, pa čak i Branimir Nestorović koji je najveće izborno iznenađenje izgradio na konzistentnoj priči o onostranim silama. Dosledno gurajući u prvi plan svoje teme, on je odvukao tačno one birače koje su zamorili neki drugi takmaci, ali verovatno i jedan broj onih koje tradicionalna izborna kampanja do sada nikada nije izvukla na biralište. S druge strane, ispod cenzusa je potopljen tandem tvrde desnice Zavetnici-Dveri. Boško Obradović je ne tako davno probao da se uz pomoć Đilasa infiltrira u građansku opciju, pa se i tu olupao zajedno sa njim.
NE PROPUSTITE
Njegovu neiskrenost glasači očigledno nisu zaboravili. A možda su politički brak iz interesa Obradovića i Milice Đurđević Stamenkovski birači prozreli i zbog zakulisnog delovanja pravog muža i pravog vođe Zavetnika Stefana Stamenkovskog. I oni, ali i svi ostali koji su kalkulisali onim sa čim se u politici ne sme kalkulisati, imaju vremena da analiziraju poruku koju su im birači poslali 17. decembra. Do sledećih izbora videćemo ko je lekciju naučio.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
