Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je danas na konferenciji povodom projekta "Besplatne pravne pomoći", u okviru kojeg je pružana pravna pomoć interno raseljenim licima, da su svaka kuća, njiva i dvorište za koje su uspeli da se izbore mala pobeda u borbi za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, prenosi Kosovo Online.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta koji je trajao unazad pet godina, a koji je EU finansirala sa 4,9 miliona evra. Petković je kazao da je taj projekat jedan od retkih koji pokazuje svoje humano lice i zahvalio se Delegaciji EU u Srbiji na podršci i obezbeđivanju sredstava za fiinansiranje tog projekta. Navodeći da je kroz projekat prošlo 6.600 korisnika, Petković je kazao da je više od 3.000 pozitivno rešeno.
- Pitanje imovine podrazumeva neprikosnoveno ljudsko pravo i kada iza jednog takvog projekta stoji EU u Prištini ne mogu da se ponašaju onoliko bahato koliko se inače ponašaju prema Srbima - kazao je Petković.
Kako navodi, značajno je to što je obezbeđen novi projektni ciklus u naredne dve godine što je, kako dodaje, važno da bi advokati nastavili svoje postupke.
- Projekat daje nadu Srbima na Kosovu i Metohiji da su njihova prava i život na KiM pored svih problema i izazova ipak mogući - naglasio je Petković.
U tom smislu, naveo je primer Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, ističući da je ona prva žena povratnik i da se nada da neće biti i poslednja.
- Nema jutra da se ne čujemo. Svojom hrabrošću i zalaganjem projekta Dragica je uspela da ostvari svoje pravo i vrati se u svoj stan u Đakovici. Više desetina organizacija iz Prištine je protestovalo i tražilo da bude iseljena i to kako ne bi bilo povratnika u Đakovici. Čak su joj i zabranili u obližnjim prodavnicama da kupuje hleb, pa smo obezbedili da joj na prag donose hranu. Borićemo se i dalje za svakog našeg povratnika. Dragica Gašić je i dalje u svom stanu, uspela je zahvaljujući projektu. Ona je prva žena povratnik, nadam se da neće biti poslednja - rekao je Petković.
Govoreći o položaju i osnovnim ljudskim pravima Srba na KiM, on je naveo da je iza nas izuzetno teška godina puna izazova. Problemi sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu, kako kaže, su ogromni i idu do tačke potpune obespravljenosti.
- Institucionalno nasilje koje prištinske vlasti vrše gotovo svakog dana se reflektuje na život našeg naroda, naročito poslednjih godinu, što je dovelo do toga da je više od 12 odsto Srba napustilo južnu srpsku pokrajinu. Na sve to ukazujemo svakog dana govoreći o teškom položaju Srba, od neosnovanih progona, do konfiskacije privatne imovine, protivpravnih eksproprijacija, izgradnji nelegalnih policijskih baza, što sve ima za posledicu izuzetno težak život Srba na KiM, ali i dovođenje u pitanje dijalog Beograda i Prištine u Briselu - kazao je direktor vladine Kancelarije.
Ističe da Beograd čini sve da sačuva mir, stabilnost, da obezbedi položaj Srba da bude takav da naš narod može da ostane i opstane na vekovnim ognjištima.
Takođe, naglašava da Beograd ispunjava sve svoje obaveze u dijalogu, dok Priština ne ispunjava svoju glavnu obavezu, a to je da više od 10 godina najdirektnije odbija da formira ZSO. Kako kaže, započeli su razgovore u Briselu o ZSO koja, kako navodi, predstavlja jedini okvir za opstanak srpskog naroda na KiM.
- Bez ZSO problem je na svakom mestu. Svedoci smo i poslednjih dana u opštini Zvečan gde je na delu ogoljena otimačina privatne imovine SPC, kompleksa `Rajska banja`. Taj kompleks je jedna od najznačajnijih investicija Vlade Srbije i Kancelarije za KiM, kako bi podigla tu sredinu, zaposlila mlade ljude i ponudila lečenje pacijentima. I onda neko dođe i kaže to nije vaše, to je naše. Kako može da bude vaše kada nisu gradili, nisu bili ikada tu, nemaju nijedan dokument. To je pravo lice današnjeg stanja na KiM, pravnog nasilja i osvete srpskom narodu - kazao je Petković.
Navodi da projekat o kojem se danas razgovaralo na konferenciji u prisustvu šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea, pomaže u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava Srbima.
Ističe da se Srbi suočavaju i sa mnogim drugim problemima, kao što je nastavak uzurpacije privatne imovine, zastrašivanje interno raseljenih koji žele da se vrate.
Kako pojašnjava, zastrašivanja se dešavaju tako što kada dođu u svoje selo da posete često porušenu kuću, da odu na grobove svojih najbližih, Srbi nailaze na pritiske da prodaju svoju imovinu, a ako neće da prodaju, odmah se pojave komšije koji ih optužuju za navodne ratne zločine, drže ih u kazamatima dok se ne dokaže da su nevini.
- Ali, poruka je već poslata da nisu dobrodošli i njima i onima koji razmišljaju o povratku - kazao je.
Naglašava da se manje od dva odsto interno raseljenih lica vratilo na svoja ognjišta i ističe da je veći povratak u Ruandi, nego na KiM.
- To najbolje govori o tome da Priština ne želi da omogući povratak Srbima na KiM - naglašava Petković. Ipak, kako potcrtava, neće pokolebati Beograd da nastavi da se bori za istinu i pravdu, da raseljeni dođu do svoje imovine.
-Politika progona svega što je srpsko je neodrživa na duži rok - poručio je.
Govoreći o hapšenjima Srba na KiM, Petković je još jednom pozvao predstavnike međunarodnih organizacija na KiM da se pozabave slučajem uhapšenog Zorana Kostića.
- Reč je o starijem čoveku iz Prilužja, optužen je za navodne ratne zločine, težak bolesnik, nekoliko meseci je u pritvoru. Tek je na naše zalaganje odveden u prištinsku bolnicu gde je operisan. Lekari su ga unakazili i on i danas ima krvarenje. Više nije pitanje da li će izaći iz pritvora, već da li će ostati živ - ispričao je Petković pozivajući pogotovu Euleks da se pozabavi tim i svim drugim slučajevima, ističući da je takvo ponašanje neprihvatljivo.
Kurir.rs/Kosovo Online/A.Ć.
Bonus video:
