Predstavnici vlasti i opozicije seli su konačno za isti sto, ali je konačan dogovor izostao zbog velikog raskoraka oko izborne dinamike. Ova situacija će već danas biti značajno jasnija, jer je 3. april krajnji rok da se raspišu beogradski izbori koji su planirani za 2. jun. Do danas, za vlast je ostao neprihvatljiv treći opozicioni zahtev da se pravnom akrobatikom zaobiđu zakonski rokovi i tako odlože beogradski izbori za jesen i objedine sa ostalim lokalnim izborima. S druge strane, opozicione stranke zauzele su stav "ili sve ili ništa" i insistiraju da se, uz prihvatanje komisijskog nadzora nad biračkim spiskom i zahteva oko dostupnosti javnog servisa, uvrsti i pomeranje gradskih izbora. Nameće se pitanje da li oni uopte žele na izbore ili, po svoj prilici, od njih beže.
Taktika
Programski direktor agencije Faktor plus Predrag Lacmanović kaže za Kurir da je ovo taktika opozicije da izbegne junske izbore.
- Opozicija više želi da vrši pritisak na vlast nego što bi da pregovara s predstavnicima vlasti oko izbornih uslova. To je izgleda način na koji žele da podignu veće tenzije. Verovatno još nisu sigurni da li će izaći na izbore i to je jedan od glavnih razloga zašto to čine. Datum održavanja beogradskih i lokalnih izbora nije toliko bitan opoziciji nego na toj temi žele da stvore tenziju, jer su ljudi umorni od izbora. Možda su u istraživanjima videli da deo njihovog biračkog tela nije toliko politički odlučan koliko je onaj deo koji je na strani vlasti. To bi mogao biti motiv zašto se opozicija drži tog trećeg zahteva o odlaganju beogradskih izbora. Njima to i sa praktične strane više odgovara. Međutim, uvek se postavlja pitanje zašto bi se nekome uvek izlazilo u susret. Na vlasti je ipak da kontroliše tu dinamiku i da gleda šta njima ide u korist. Videćemo da li će vlast da popusti pred ovim pritiskom, a svakako da ne moraju - napominje naš sagovornik.
foto: Kurir Televizija, Shutterstock
Lacmanović kaže da bi poslednice bojkota, ukoliko to bude odluka, mogle biti pogubne za opoziciju.
- Pitanje je šta će biti odgovor opozicije i hoće li biti odlučna i hrabra da bojkotuje izbore. Videli smo da bojkot 2020. nije slavno prošao po opoziciju. Ni vlastima nije bilo do toga, ali su oni koji su učestvovali i osvojili vlast u svakom slučaju bolje prošli - podseća on.
Posledice
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za Kurir da će se izlaz iz ove situacije tražiti kroz određeno "kreativno političko rešenje" koje bi moglo da zadovolji obe strane.
- Ako ne bude bilo spremnosti da se ono pronađe onda je realno da beogradski izbori budu 2. juna, kada su i planirani. Jer, ovako formulisan zahtev će vladajuća koalicija verovatno da odbije. Kreativno rešenje bi, na primer, bilo kada bi vladajuća stranka tražila garancije da će, u slučaju donošenja leks specijalisa, opozicija sigurno učestvovati na tim izborima, odnosno da bojkot nije opcija u slučaju leks specijalisa. Samo pod uslovom jasnog političkog dogovora, čak ne više tehničkog, možemo govoriti o potencijalnom usvajanju leks specijalisa. Ako tog dogovora nema, onda tog akta neće ni biti - naglašava Klačar.
foto: Zorana Jevtić
Govoreći o motivima opozicije da postavi takav zahtev, naš sagovornik kaže da je reč o načinu da se izvrši dodatni pritisak na vlast.
- Oni time žele da stvore percepciju da je opozicija pobednik ovih pregovora i razgovora, da je vlast popustila. Drugo, opoziciji je zbog ograničenih resursa lakše da vodi jednu kampanju nego da to bude podeljeno na više kampanja. Treće, usvajanje leks specijalisa znači prolongiranje izbora, a to znači više vremena za reviziju biračkog spiska, za RTS, za pripreme za izbore... Sve su to razlozi zašto je opozicija tražila ovakav zahtev. Ujedno, sve su to razlozi zbog kojih vladajuća stranka nije voljna da ga prihvati. Čini mi se da SNS nije tu ideju isključila bez obzira na tu percepciju koja bi se kreirala, ali za to je neophodno da se ispune preduslovi, odnosno da očekuje da iza ovih razgovora bude postignut vrlo jasan dogovor da će se na te izbore zaista i izaći. Za vladajući stranku je to u ovom momemntu jako važno. Najgore rešenje bi bilo da se usvoji leks specijalis, da se iskorači iz demokratskih praksi, da se pomere svi izbori i da se ti izbori ne održe ili budu bojkotovani. Najbolje rešenje je da se postigne politički dogovor, sa ili bez leks specijalisa - objašnjava Klačar.
Miloš Jovanović
Ili ispunjenje sva tri zahteva ili ništa
foto: Uroš Arsić/Mondo
Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović izjavio je da "naizgled postoji volja da se malo možda smire strasti".
- Zahteve smo predali, zahtevi su kumulativni. Ili će biti sva tri, ili smatramo da ništa nije... To nije ultimatum, ovo je elementarni zahtev za koliko toliko fer i poštene izbore - poručio je on govoreći o zahtevima opozicije.
A ukoliko ovo ne bude prihvaćeno, Jovanović kaže:
- Mislim da smo onda obavezani, govorim u ime koalicije NADA, potpisali smo dokument, ako ne dođe do promena koje su minimalne, ti izbori neće biti legitimni, na te izbore nećemo pristati. Ja ne vidim kako je moguće da izađemo na izbore 2. juna, ako ti zahtevi ne budu ispunjeni.
