OVDE SE NEBO POMRAČILO OD TUGE: U Dragincu obeleženo osam i po decenija od 14. oktobra 1941, kada je streljano 2.950 ljudi (FOTO)

Kod spomen-kosturnice u Dragincu gde su, krvavog oktobra 1941. nemački vojnici počinili ratni zločin ubijajući civile u ovom i više okolnih sela gornjeg Jadra danas je održana državna komemorativna ceremonija povodom 85. godišnjice od streljanja 2.950 muškaraca, žena i dece. Uz državne i vojne počasti vence su položili Zoran Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Loznice, Centra za kulturu "Vuk Karadžić", draginačke OŠ "14. oktoba", MZ Draginac, Memorijala "Draginac", udruženja građana kao i potomci draginačkih žrtava.

- Stojimo u Dragincu, našoj jadarskoj Golgoti, na mestu gde se pre 85 godina nebo pomračilo od tuge. Zemlja je tada otvorila utrobu svoju da primi krv i tela, a Gospod u naručje svoje da primi stotine i hiljade nevinih duša. Od 1941. oktobar u ovom kraju nije više godišnje doba. On je živa rana, ali i večni parastos, plamen voštanice pred prestolom Boga živoga. Sva ova sela u onim strašnim jesenjim danima 1941. postala su veliko zajedničko gubilište, a sve to zbog jednog greha — ljubavi prema slobodi. Krivi smo bili jer nismo želeli da budemo robovi; želeli smo da živimo kao slobodni ljudi podno našeg Cera, Gučeva i Iverka. Oni koji su nas ubijali, želeli su da nam zatru seme, ali evo nas i danas ovde, da ih svojim postojanjem demantujemo, proslavljajući na taj način opet i pobedu života nad smrću i večnog sećanja nad zaboravom. Zato, dokle god se u Jadru budu rađala deca, a zvona na našim hramovima zvonila objavljujući i prenoseći svuda naše molitve za draginačke i jadarske mučenike, mi ćemo biti živi – poručio je vladika.

Ovde smo da se poklonimo senama nevinih ljudi, da čuvamo uspomenu na jedni od najtragičnijih stranica naše istorije i našeg kraja i još jednom potvrdimo da zločin u Dragincu nikada ne sme biti zaboravljen, kazao je zamenik gradonačelnika Petar Gavrilović.

- Ovaj spomenik nije samo obeležje jednog tragičnog događaja, on je i zavet da žrtve nećemo zaboraviti i da ćemo istinu o njihovom stradanju prenositi i onima koji dolaze posle nas. Sećanje na nevine žrtve dobija puni smisao onda kada nas uči da prepoznamo zlo, ali i da mu se suprotstavimo i sačuvamo mir. Posebno je važno da o istini govorimo odgovorno, da čuvamo sećanje na svaku nevinu žrtvu i ne dozvolimo da protok vremena umanji veličinu ovog zločina. Njihova imena i sudbina ostaju deo istorije našeg grada i trajno upozorenje budućim generacijama – rekao je Gavrilović.

Antić je pored ostalog u obraćanju kazao da i posle 85 godina postavljamo pitanje-zašto, kao i da nam stalno nameću tezu da brojimo koliko nas je stradalo, a i jedan Srbin da je stradao je premnogo.

- Kome smo smetali i zašto da jedno nekršteno dete, od 10 dana života, u Cikotama bude nabijeno na nemački bajonet? Bajonet regularnih, legitimnih oružanih snaga Nemačkog Vermahta, znači nemačke države. Zato bi trebalo da ovde u Dragincu, Koreniti, Cikotama, Novom Selu, Čokešini, celom Jadru, Mačvi, Kraljevu, Kragujevcu, nemački ambasador i izaslanik odbrane Nemačke krenu dan za danom od mesta do mesta, da kleknu nad ovom svetom zemljom i mole za oprost Srbe za zločine koje su počinili njihovi preci... Hvala vama što brinete o ovom mestu, a na državi je da nastoji da oni koji su zločin počinili dođu i traže oprost, a mi moramo postaviti pitanje sebi u narednim generacijama da li ikada više imamo pravo da bilo šta oprostimo i bilo šta zaboravimo. Jeste hrišćanski praštati, nikada ne smemo zaboraviti i uvek moramo da se sećamo i jedne jedine žrtve, zato što mi jesmo slobodarski, a ne zločinački narod – kazao je u podužem obraćanju.

U umetničkom programu učestvovali su recitatori lozničke Gimnazije ''Vuk Karadžić'' i etno-grupa ''Rasia''. Od 13. do 19. oktobra 1941. vojnici Vermahta pobili su meštane Draginca i više jadarskih sela. Surovost koju su pokazali je zastrašujuća, samo u Cikotama su ubili 135 dece mlađe od deset godina i 190 mlađih od 14 godina, a u Koreniti 49 dece mlađe od deset i 65 koja nisu navršila 14 leta Najmasovnije streljanje bilo je u Dragincu gde je za četiri dana pobijeno 1.379 muškaraca, žena i dece. Ubijeni seljani zatrpani su u zajedničke grobnice koje su uređene i obeležene posle rata, a svi posmrtni ostaci preneti su u zajedničku spomen-kosturnicu 1961, obeleženu spomenikom čiji je autor akademski vajar Ostoja Gordanić Balkanski.

Obeležavanje stradanja u Jadru organizovali su Vlada Srbije-Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Grad Loznica i Centar za kulturu.