Kada je sa svoje 32 godine postao najmlađi gradonačelnik u Srbiji, Predrag Terzić zacrtao je sebi kao cilj da Kraljevo podigne na noge, zaposli ljude i, pre svega, mladima vrati nadu da je moguće školovati se, živeti i raditi u svom gradu. Sumirajući utiske nakon druge godine svog mandata, on za Kurir govori dokle je na tom putu stigao, na koje je projekte do sada najponosniji, ali i na čemu će, uz pomoć predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, tek raditi.
- Najveći problem Kraljeva jeste nezaposlenost, ali smo uspeli da je umanjimo za više od 1.000 ljudi od kad sam ja gradonačelnik. Pored turske Taj grupe, koja će uposliti 2.500 ljudi, i nemačkog Leonija, u kom će posao naći izmđeu 4.000 i 5.000 Kraljevčana,, ne zapostavljamo ni domaću industriju, a očekujemo i da otvorimo slobodnu carinsku zonu kako bi ona mogla da napreduje. Samo u ovom mandatu napravili smo 8 mostova koji su stradali u poplavama 2016, završili rekonstrukciju Osnovnog suda, a u toku je i izgradnja četiri nove zgrade za one koji su postradali u zemljotresu 2010. kako bi živeli u uslovima dostojnim čoveka. Započeta je i gradnja severne obilaznice kako bismo težak kamionski saobraćaj izmestili iz centra. Narednog meseca započinjemo kompletnu obnovu Atletskog stadiona, a do kraja godine ćemo, uz pomoć Vlade Srbije, započeti gradnju zatvorenog bazena, kao i izgradnju kolektora otpadnih voda i nove primarne i sekundarne kanalizacione mreže, što je projekat koji EU finasira sa 17,1 milion evra. I Magnohrom će stati na noge i sve je to ono što našim sugrađanima vraća nadu - sa ponosom ističe Terzić.
Kakve obrazovne mogućnosti Kraljevo nudi mladim ljudima?
-Svako radi u skladu sa svojim mogućnostima i ambicijama. Treba dati prostora onima koji imaju fakultete, koji su najbolji, ali i svim drugim mladim ljudima koji žele da žive, rade i doprinesu razvoju Kraljeva. Otvorili smo informatičko usmerenje u Kraljevačkoj gimnaziji, trudimo se i da stvorimo mnoge ljude koji će biti na rukovodećim pozicijama u privredi. Otvoreno je i odeljenje Visoko-ekonomske škola iz Leposavića, odeljenje Pravnog fakulteta, a u planu je i da se sa Kancelarijom za javna ulaganja znatno prošire kapaciteti studentskog doma. Sada Kraljevčani mogu da studiraju u svom zgradu, jer oni koji su otišli na studije u Beograd do sada se nisu vraćali. Kraljevo je postalo i mesto održavanja velikih sportskih manifestacija. Tokom maja je održana Liga nacija u odbojci, a u septembru će se održati i Dejvis kup meč s Indijom.
Da li ste u kontaktu sa građanima i na šta se najviše žale?
Do sada su se najviše žalili na nezaposlenost. Vodimo računa o socijalnoj politici, pa porodicama sa decom od 7 do 15 godina koje teško žive isplaćujemo pomoć, pored 3 pokušaja vantelesne oplodnje, mi kao grad plaćamo i 4. i 5. pokušaj i granicu smo pomerili na 44 godine da ženama pružimo još jednu šansu. Planiramo da uvedemo karticu za popuste ženama sa troje i više decе. Znam šta je potrebno našim građanima i uvek tražim kome da se obratim kako bih to rešio.
Šta se dešava sa planom koji ste nedavno izneli za aerodrom Morava?
- Želimo da privučemo turiste da vide Žiču, Studenicu, Maglič, da kupuju naše voće, da kargo prevozom voće prevozimo veoma brzo i da ono ima bolju cenu. Da mladi mogu za vikend da otputuju negde u inostranstvo, da naši rođaci i prijatelji koji žive van naše zemlje mogu da dođu ovde. Nadam se da će Vlada spoznati potrebu građana Kraljeva, ali i cele Šumadije, Raške oblasti i Zapadne Srbije, da Morava od vojnog postane civilno-vojni aerodrom i da će nam pomoći. Takođe, moram napomenuti i najavu predsednika o početku izgradnje autoputa Preljina-Pojate koji će spojiti koridore 10 i 11, što je velika šansa za razvoj ovog dela Srbije.
Bio sam i ostao čovek iz naroda
Terzić ne voli za sebe da kaže da je političar. Kako je doktorirao političke nauke, ističe da bi jednog dana, kada pomogne svom gradu da stane na noge, voleo se vrati nauci.
- Prvo radno mesto bilo mi je portir. Pre toga sam kao student prodavao diskove, radio kao sportski novinar, prodavao sam posle i posuđe... Nije sramota raditi nego sedeti. Čovek sam iz naroda i čovek koji će se vratiti u narod kad više ne bude na funkciji. Majka mi radi na zelenoj pijaci, otac je penzioner, sestra profesor, dakle normalni ljudi. Ljudi me svakodnevno sreću na pijaci, u prodavnicu i uvek sa svakim rado porazgovaram - zaključuje on.
D.G.
