Na mestu strastvenog zagrljaja Šumadije sa Moravom, pod samim Jerininim brdom, van glavnog puta i skrivena od pogleda smestila se kuća Hobita. Topla i udobna, stvorena iz mašte umetnika, sprema se da dočeka decu – najdraže svoje goste. Život i dušu udahnuo joj je, kroz svaki kamen, komad drveta, gvoždja, travku, cvet… Nagib Ismailović, Kragujevčanin posebne darovitosti. Nagib je umetnik, putnik, muzičar, avanturista, sanjar, travar, gospodar mnogih zanata, večito dete…
"Počeo sam još u školi da dajem formu materijalima. Tada mi je čelik bio inspiracija. Praksa za mašinom za mene je bila više od učenja, bila je prilika da bezobličnim predmetima podarim novi život, drugi smisao“- kaže Ismailović.
Šta je osim talenta i rada potrebno da bi se neko otisnuo u nesiguran svet primenjene umetnosti? Posebno ako se ima u vidu samoukost koja ne prašta neuspeh i ne dozvoljava skrivanje iza akademskog zvanja…
"Ljubav. Beskrajna ljubav stvaranja. U mom slučaju stvari su se same nadovezivale. Kad sam počeo da izučavam i sakupljam lekovito i egzotično bilje shvatio sam da je ono samo po sebi umetnost. Umetnost prirode. Ja sam pronašao način da te biljke, ta umetnička dela, te savršene kreacije prirode sakupim i njihovu poruku artikulišem tako da postanu umetnička dela bliža čoveku koji nije u mogućnosti da ih, kao ja, vidi u njihovom okruženju. Stvarao sam slike od biljaka, imao više samostalnih izložbi tih radova u Kragujevcu, Beogradu. Mnogi poznati ljudi iz sveta pozorišta, muzike, filma sa zadovoljstvom su posećivali moje izložbe. Sećam se Ljubiše Samardžića, Ivane Žigon, mnogih drugih…", odgovara ovaj Kragujevčanin.
Po njegovim rečima vizuelna arhitektura podrazumeva suštinsko uređenje prostora.
"Ideja je da se životni i radni prostor približe prirodi, da prirodni elementi uđu u hladne i obezdušene životne i radne prostore i da se sve nekako kroz taj upliv prirode približi čoveku. Priroda oplemenjuje ali je mi sve manje čujemo, sve je manje razumemo iako nam ona stalno govori i stalno nas upozorava", kaže ovaj umetnik.
Kuća Hobita je neka vrsta krune dosadašnje karijere. Inspiracija su Tolkinova dela, slovenska mitologija, srpska nacionalna istorija…
"U ovom slučaju bio sam dizajner, projektant, majstor… Zapravo skup više majstora a to je već umetnost. Tu je mnogo materijala, mnogo raznih komponenata, sve je to bilo jako teško, posebno dovući materijale i kamen koji je dopreman sa lokacije koja je udaljena 140 kilometara. Stene moraju biti u formi kamena, moraju da izgledaju kao nagrižene vremenom. Komplikovana su bila i okrugla vrata koja izgledaju kao hrastova. To je zapravo slika starog srpskog hrasta, hrasta koji nas veže za pretke i našu tradiciju. Okrugla su jer taj oblik daje toplinu", kaže za svoj neobični poduhvat. U tih 85 kvadrata spojio sam našu istoriju, drevne običaje, zavičajno ali i strano nasleđe. Počinjemo pragovima gde dete koje ulazi, svaki put mora da preskoči taj prag. Prolazi su planski uzani kako bi deca kroz igru razumela da život nije uvek lak, da ne ide pravom linijom", navodi Nagib Ismailović
Kurir.rs/Ucentar
NE PROPUSTITE
