Godina puna izazova i teška, ali za one koji su hteli dobro da "zapnu" i rade rezultati nisu izostali.
U okviru konferencije Poljoprivrednik nove generacije koja se drugi put održava u Novom Sadu dodeljena su priznanja za deset mladih poljoprivrednika iz čitave Srbije koji se agrarnom proizvodnjom bave na najsavremeniji način i uz primenu moderne tehnologije. Među njima su i vredna braća Кurtagić sa Peštera koji su odlučili da ostanu na visoravni koja je neretko surova i gaje najveće stado ovaca na Balkanu.
- Studirao sam političke nauke i završio ih, a onda se vratio na selo da čuvam i gajim ovce. Lepo je u gradu, ali ova sloboda na Pešteru i kad si sam svoj gazda nema cenu. Trojica braće i ja ostali smo na porodičnom imanju, ovde smo formirali porodice i bavimo se stočarstvom, drago nam je što je taj trud prepoznat. Stado je ogromno i nikad nismo uspeli da prebrojimo koliko ovaca tačno imamo, kad otopli i ovce krenu da se jagnje broj grla prelazi i dve hiljade - kaže Šefket Кurtagić.
Ogromno stado teško je držati na jednom mestu pa su ovce braće Кurtagić raspoređene u nekoliko totova. U toku zime na Pešteru nije nimalo naivno i potreban je da dobar deo hrane obezbede na vreme. Imaju tu sreću što seno ne kupuju.
- Imamo i sve potrebne mašine, a radnu snagu ne plaćamo jer smo mnogočlana porodica. Jedino što jedino kupujemo su žitarice - dodaje Šefket.
Vredni stočari nisu se pokajali u nameri da naprave veliku farmu i svoju čeljad na taj način prehrane. Njihovo stado prvobitno je brojalo oko 150 ovaca, a širilo se iz godine i godinu i dostiglo neverovatnu brojku.
- Sagradili smo veliki tor gde može stati trećina grla i radimo na tome da još proširimo. Voda nam je bila veliki problem, ali uspeli smo da je dovedemo do našeg domaćinstava. Gradimo senjak u kom ćemo hranu držati preko zime i tako olakšati posao. Prilazni put do kuće nam je veoma loš i to nam je sledeći cilj. Nastojaćemo da izgradimo novi i bolji, a nadamo se da će i lokalna samouprava imati sluha za naše potrebe - rekao je Saladin.
Njihovi verni prijatelji i čuvari stada na nepreglednim ravnicama su i pastirski psi kangali. Da njih nema ne bi mogli da sačuvaju svoje ovce na surovom Pešteru.
- Bez njih smo kao bez očiju. Treba sačuvati stado od predatora i divljih zveri koji ovde svakodnevno šetaju. Imamo odrasle kangale koji su se nekoliko puta hvatali u koštac sa vukovima i sa medvedima. Uvek su izašli kao pobednici. Кod nas vam je ovde jedan kangal na jednog vuka - sa osmehom priča Saladin.
Proizvodi koji se dobijaju od ovih sjeničkih ovaca nemaju granicu. Prodaja ide kao alva, a najviše se traže čist sir, mleko i kajmak. To su najjači aduti ovih stočara koji vredno rade na tromeđi tri države. Za ove proizvode zadužene su njihove supruge koje takođe ne beže od teških poslova na imanju.
- U bačve staje oko 55 kilograma čistog punomasnog ovčjeg sira. Način pripreme je malo specifičan jer se prvo usiri pa to planinke onda cede i seku na kriške. Ovakav kvalitet je unapred prodat i nemamo problem sa plasmanom. Godišnje sa naše farme na prodajna mesta ode oko tri tone ovčijeg sira. Tako da ima računa ovim se baviti. Ne žalimo se - zaključio je najmlađi brat Ekrem.
(Kurir.rs/Rina)
NE PROPUSTITE
