Iako je za života svojim delima mnogo toga otkrio o sebi, o muzičaru Đorđu Balaševiću, koji nas je zauvek napustio pre godinu dana 19. februara, ipak nisu sve priče ispričane.
Jednu od njih čuva i umetnica Biljana Krstić, njegova koleginica, prijatelj i kuma. Bio je svedok trenutaka kad je počinjala svoju solističku karijeru, u čemu joj je, kako sama kaže, mnogo pomogao, a i kasnije su se njihovi profesionalni i privatni putevi s vremena na vreme ukrštali. Dovoljno često da danas ima pregršt uspomena koje svedoče o tome kakav je zapravo Đorđe bio.
Čega se prvo setite kad pomislite na Đorđa Balaševića?
- Prva slika koja mi se pojavi pri pomenu Đoletovog imena jeste naša prva velika turneja po Jugoslaviji i njegova sreća što ćemo imati priliku da predstavimo prvi album Ranog mraza "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu", koji je dobio fantastične kritike. Potom, nezaboravna druženja na koncertima i posle koncerata prepričavanja, do skoro jutarnjih sati, ono je što najviše pamtim. Mnogo je voleo grupu Neoplanti, koja nas je pratila na toj turneji, posebno Cileta. Odlično su se slagali, Cile je bio odličan muzičar, neverovatno duhovit i divan Đoletov prijatelj.
Postoji li nešto što je Balašević posebno radio i voleo, a što ste vi preuzeli od njega?
- Đole je, dok smo pripremali snimanje prvog albuma s Ranim mrazom, bio za to da se i ja kao solista predstavim na tom novom izdanju. Izbegavala sam to iz jednostavnog razloga jer je realno samo on umeo da tako divno donese svoje pesme.
Bila sam pri svom stavu od samog početka da sam tu kako bih svojim glasom dala vokalnu podršku s višeglasnim aranžmanima. Đole se nije slagao s mojim stavom, te sam tako dobila zadatak da, kao solista, pevam pesme "Jedan Saša iz voza" i "Prodaje se prijatelj", a kasnije i "Prvi januar po podne"... Jednog dana samo je javio da su gotove pesme za moj prvi solistički album "Prevari večeras svoje društvo sa mnom" i tako sam zahvaljujući Đoletu i Jozi Bočeku, koji je radio muziku, aranžmane i pevao bek vokale, krenula u solističke vode. Bio mi je velika podrška na samom početku solističke karijere, kad je to i najvažnije.
Smatrate li da je vreme u kojem je počeo da stvara pomoglo da bude takav kakav je bio ili je originalnost koju je posedovao samo deo njegove ličnosti?
- Đole je jedinstvena i jaka autorska ličnost. U pop muzici, na našim prostorima, nismo imali takvog sjajnog pesnika, odličnog autora, velikog umetnika.
Kako pamtite vaš poslednji susret?
- Nažalost, dugo se nismo videli, a poslednji susret i razgovor bio je na rođendanu naše proslavljene velike glumice Mire Banjac u novosadskom SNP, gde smo Đole sa svojim orkestrom i ja s Bistrikom prvi put posle Ranog mraza delili scenu. Bio je to poseban nastup.
Leči li vreme bol zbog gubitka dragih osoba ili je to samo fraza?
- S vremenom naučimo da prihvatimo teške odlaske naših dragih ljudi, tako što ostanu u našim uspomenama, u stvari, i dalje žive s nama, traju kroz slike koje čuvamo.
Kurir.rs, Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
